Mikotoksini su izlučevine koje nastaju kao produkt plesni, koje se javljaju na poljoprivrednim proizvodima. Od svih koji postoje nama su najpoznatiji aflatoksini. O tome kako sprečiti njihovu pojavu govore stručnjakinje iz PSSS Pančevo.
Mikotoksini su jedinjenja različitog hemijskog sastava, toksična su pa mogu da prouzrokuju negativne biološke efekte po ljude i životinje. Ukoliko dođe do povoljnih uslova za razvoj plesnivosti možemo da pretpostavimo da će se u nekom periodu pojaviti i mikotoksini.
Povoljni uslovi za neometan rast i razvoj gljivičnih oboljenja klipa kukuruza su visoke temperature u junu i julu i niska vlažnost vazduha, a u periodu avgust – septembar, to su visoka vlažnost i oštećenja na klipu kukuruza od kukuruzng plamenca i pamukove sovice.
Diplomirani inženjer Eleonora Onć Jovanović iz PSSS Pančevo kaže: „Čovek dolazi pod uticaj mikotoksina putem hrane, odnosno poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Veliki izvor aflatoksina, o kojem se već mnogo govorilo u javnosti, jeste mleko. Takođe, izvor može biti i meso životinja koje su se hranile hranom zaraženom mikotoksinima“.
Mikotoksikoze su akutna i hronična oštećenja zdravlja, izazvana mikotoksinima. Kada su one akutne, dolazi do jasno evidentiranih oboljenja čoveka ili životinja, a duža izloženost izaziva hronične mikotoksikoze koje imaju specifične simptome ili čak mogu da izazovu i kancer.
Sušenje zrna treba da se obavi u roku roku od 24-48 sati posle berbe, a nakon sušenja trebalo bi izbegavati skladištenje toplog zrna u hladna skladišta, kako ne bi došlo do pojave kondenzacije.
U našoj javnosti o ovim toksinima se ozbiljnije govorilo 2012. godine, a sudeći prema toplim i sušnim danima ove godine izgleda da je istim problemom potrebno baviti se i sada.
Eleonora Onć Jovanović dodaje: „Uslovi za razvoj plesnivosti jesu topla i sušna leta, kada može da dođe do zaraze biljaka u polju, putem kukuruzne svile. Kasnije, u toku avgusta i septembra, ako dođe do povećane vlage, kao ove godine, dolazi do zaraženosti zrna, naročito kukuruza“.
Oštećenja klipa koja mogu da nanesu insekti ili mašine prilikom žetve takođe su dobar preduslov za razvoj plesnivosti. U ovom periodu još je potrebno voditi računa i o načinu skladištenja i prerade kukuruza.
Proizvođači koji kukuruz čuvaju u klipu i nemaju mogućnost veštačkog sušenja, treba pažljivo da pregledaju klipove i odbace sve one sa pojavom truleži koja u zavisnosti od prouzrokovača može biti različitih boja – zelena, bela, crna ili crvena. Treba odbaciti i klipove sa ispucalim i isklijalim zrnima, mehanički oštećene klipove i sve ostale nečistoće.
Nije preporučljivo uskladištiti kukuruz koji ima 24% i više vlage.
Mr Anka Kačarević iz PSSS Pančevo kaže: „Veoma je bitno da se sa sušenjem kukuruza počne odmah, u roku od 24 do 48 sati. Važno je da kukuruz bude osušen do adekvatne vlage, što iznosi 14% i tek onda može da se pravilno i bezbedno skladišti“.
Pitali smo naše sagovornice da li se protiv mikotoksina i kako može delovati preventivno.
Anka Kačarević dodaje: „Naša preporuka poljoprivrednicima jeste upravo preventiva. Pod njom se podrazumeva dobra poljoprivredna praksa, odnosno puna agrotehnika. To znači da je važno dobro i pravilno obaviti sve poslove u polju, od biranja preduseva do skidanja kukuruza. Potrebno je primeniti svaku agrotehničku meru u pravom momentu i na pravi način“.
Od svih mikotoksina koji postoje nama su najpoznatiji aflatoksini. Oni mogu biti prisutni u stočnoj hrani, sirovinama i poluproizvodima za proizvodnju ljudske hrane, kao i u žitaricama, kukuruzu i hrani životinjskog porekla, posebno mleku.
Preventivne mere u polju podrazumevaju primenu pune agrotehnike i gajenje tolerantnih hibrida kukuruza, a kao najbolja preventivna mera izdvaja se gajenje ranostasnih hibrida.
Gospođa Jovanović objašnjava: „Aflatoksin je najštetniji, ali ne i najopasniji po zdravlje. U prirodu postoji više vrsta mikotoksina kao što su trihoteceni, ohratoksini, zearalanoli i drugi. Različite gljivice proizvode jedan mikotoksin, ali i više njih može da proizvede samo jedna gljivica“.
Ovih dana u medijima se pojavila vest da je moguće da će se dozvoljena granica za aflatoksin u mleku povećati sa 0,05 na 0,25 mikrograma po kilogramu. Na pitanje da li su ove moguće promene slučajne, Eleonora Onć Jovanović odgovara:
„U drugom delu sveta postoje transgene biljke na kojima nema oštećenja od insekata pa ne postoji mogućnost da nastanu mikotoksini. Zato su u Evropi granice za aflatoksin mnogo niže nego kod nas. Kada bi se u Srbiji primenile te dozvoljene količine, bio bi nemoguć promet poljoprivrednim proizvodima i sve bi se zakomplikovalo“.
„Takođe, diskutabilan je i nedovoljno istražen efekat mikotoksina na ljudski organizam, jer ono što se konzumira ne mora da znači da će u tom procentu i da ostane u organizmu, naročito ako je reč o hrani koja je životinjskog porekla, odnosno o onoj koja prolazi kroz organizam životinja“, zaključuje Onć Jovanović.
Sagovornice:
dipl. inž. Eleonora Onć Jovanović, PSSS Pančevo
mr Anka Kačarević, PSSS Pančevo