Mnogim živinarima koji drže koke nosilje veliki problem predstavlja neujednačenost u krupnoći i kvalitetu proizvedenih jaja. Čak iako to bitno umanjuje rentabilnost proizvodnje, često proizvođači tu pojavu da jato nosilja snese veliki broj sitnih i neuglednih jaja smatra normalnom pojavom. Međutim, ona to svakako nije, a mi vam u nastavku teksta dajemo svete kako na to možete i sami da utičete.
Međutim, bez obzira na rasu nosilja, svaki odgajivač može uticati na ukupnu nosivost, veću krupnoću i ujednačenost u veličini proizvedenih jaja. Krupnoća jaja prvobitno zavisi od sadržaja proteina u obroku nosilja, a zatim i od osvetljenosti i temperature u živinarniku.
Povećajte nosivost jaja kod vaših koka – hranite ih belim lukom
Neujednačenost krupnoće proizvedenih jaja najčešće je posledica nedovoljnog snabdevanja nosilja proteinima. Pošto se pravilnim doziranjem proteina postiže bolje iskorišćavanje hrane, njihov nedostatak u ishrani prvobitno dovodi do slabijeg iskorišćavanja hraniva, onda i do smanjenja jajne mase i konačno do pada visine nosivosti.
Količinom sirovog proteina od 14 do 20 grama u dnevnim obrocima nosilje postžu pozitivan efekat u boljoj iskorišćenosti hraniva, postiže se veća nosivost i krupnoća jaja.
Pored ishrane i drugi faktori utiču na nosivost a to su optimalna temperatura i osvetljenost živinarnika. Dužina osvetljenja za koke nosilje treba da bude od 12 do 14 časova dnevno. U toku faze nosivosti treba menjati dužinu osvetljenja, tako da je ona na samom početku nosivosti kraća pa se postepeno produžava.
Optimalna temperatura za nosilje kreće se u širokom rasponu od 10 do 20 stepeni. Maksimalna nosivost postiže se pri temperaturama u živinarniku između 13 i 16 stepeni, dok za maksimalnu jajnu masu tj. krupnoću jaja najviše odgovara temperatura od oko 10 stepeni. Najbolja iskorišćenost hrane kod nosilja se postiže kada je temperatura u živinarniku između 18 do 19 stepeni.
Kombinujući sve ove faktore koji utiču na ukupnu nosivost i krupnoću jaja, moguće je postići i željene efekte a samim tim i veću rentabilnost u proizvodnji jaja.
Autor: dipl.inž.polj, Predrag Janković, PSSS Niš