Povodom Svetskog dana bezbednosti hrane, koji se tradicionalno obeležava 7. juna, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) organizovali su okrugli sto na temu “Bezbednost hrane je posao za sve”.
Neposredni povod za organizaciju ovog događaja je promocija Nacionalnih mera fleksibilnosti – grupe podzakonskih akata koji omogućavaju malim proizvođačima mesa, mlečnih proizvoda, proizvoda od voća, povrća i svežeg bilja, da ispune standarde kvaliteta i bezbednosti hrane, koji su u skladu sa legislativom Evropske unije.
Cilj ovog projekta, koji su FAO i EBRD započeli sa Ministarstvom poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva još 2014. godine, je očuvanje bogatstva i raznolikosti proizvodnje tradicionalne domaće hrane, koja usled ograničenja koja imaju mala gazdinstva nije u mogućnosti da ispuni sve zahteve namenjene velikim sistemima i kompanijama za proizvodnju i preradu hrane. Pravilnici o fleksibilnim merama propisuju dozvoljena odstupanja za male proizvođače, vodeći računa da se ni u jednom segmentu ne ugrozi higijena i bezbednost hrane. Na taj način će lokalni gastronomski proizvodi poput ajvara, džemova, sokova i drugih proizvoda po kojima je naše podneblje poznato, moći da se plasiraju na domaće i inostrano tržište i budu prepoznati od potrošača kao kvalitetni i bezbedni.
Nenad Vujović, pomoćnik ministra za inspekcijske poslove, na ovom skupu je istakao da su pravilnici odlična prilika da mali proizvodjači tradicionalne hrane uđu u “utakmicu” sa drugim proizvođačima na domaćem i svetskom tržištu, što će doprineti očuvanju raznovrsnosti ponude hrane iz Srbije.
“Pravila fleksibilnosti opisuju specijalne zahteve vezane za proizvodnju i preradu hrane, od kojih su mali proizvođači izuzeti ili koji su prilagodjeni njihovom obimu i uslovima prozvodnje. Drago nam je što se na ovaj način stvaraju partnerstva duž lanca bezbednog snabdevanja hranom i posebno ističu ekonomske koristi od primene ovih mera” dodao je Vujović.
Miloš Pajić, proizvođač tradicionalnih proizvoda od mesa, vlasnik je jedne od preko hiljadu malih porodičnih prerada mesa u Srbiji. Takvi mali biznisi, snažno su povezani sa svojim kupcima i imaju odličnu mogućnost za dalji rast. Miloš mere fleksibilnosti vidi kao način da se očuva lokalna tradicija i kulturno nasleđe u proizvodnji hrane, prihodi za mala domaćinstva, ali i da se osvoji i unapredi poverenje potrošača u kvalitet, higijenu i bezbednost takve hrane.
“Da biste bili konkurentni treba imati dobar proizvod. Ja godinama radim sa svojom decom i uključujem ih u sva pravila bezbednosti i higijene u svim koracima, od sirovine do finalnog proizvoda” rekao je Miloš.
U Srbiji, veliki broj porodica ima sopstvenu proizvodnju voća i povrća. Mnogi, poput Stevana Petrovića, imaju dugu porodičnu tradiciju proizvodnje ajvara, čiji se tradicionalni recept prenosi generacijama. Bez ovih mera, on i drugi mali proizvođači, ne bi imali pristup većim uređenim tržištima sa jakom konkurencijom.
“Kada ljudi kupuju ajvar porodice Petrović, oni znaju da je ispoštovano sve u pogledu higijene i bezbednost povrća i načina njegove pripreme” rekao je Stevan.
U okviru Nacionalnih mera za izuzeća od posebnih uslova higijene hrane, do sada su objavljeni: Vodiči za proizvodnju i preradu mesa malog kapaciteta i proizvodnju tradicionalnih proizvoda od mesa; Vodič za proizvodnju i preradu mleka i Vodič za klanje malih količina živine i lagomorfa na gazdinstvu.
Na današnjem onlajn okruglom stolu, koji je okupio brojne poljoprivredne proizvođače, distributere, predstavnike asocijacija potrošača i eksperte Vlade Republike Srbije, FAO, EBRD i drugih međunarodnih organizacija, javnosti je predstavljen i Vodič za proizvodnju i preradu male količine hrane od biljnog porekla.