GMO u poljoprivredi se odnosi na biljke ili useve čiji je genetski materijal promenjen putem tehnika genetskog inženjeringa. To uključuje unošenje ili modifikaciju određenih gena radi unošenja željenih osobina ili karakteristika u biljku. Uobičajeni genetski modifikovani usevi uključuju kukuruz, soju, pamuk, uljanu repicu i papaju.

Glavni razlog za korišćenje GMO u poljoprivredi je povećan prinos useva. GMO usevi često su napravljeni tako da budu otporni na štetočine, bolesti i herbicide, što dovodi do veće produktivnosti i prinosa useva. Takođe, jedan od ključnih razloga za njihovu upotrebu je unapređeni nutritivni sastav. Genetska modifikacija može se koristiti za poboljšanje nutritivnog sastava biljaka, na primer, povećanje sadržaja vitamina ili minerala. GMO mogu imati osobine poput dužeg roka trajanja, poboljšanog ukusa ili manje podložnosti oštećenjima. S ekološke strane takođe postoje prednosti – neki genetski modifikovani usevi otporniji su na određene vremenske uslove, smanjujući potrebu za hemijskim tretmanima i promovišući održive poljoprivredne prakse.

Međutim, kritičari izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih dugoročnih zdravstvenih efekata konzumiranja GMO, iako naučni konsenzus tvrdi da su trenutno odobreni GMO bezbedni za konzumaciju. I kada je o uticaju na životnu sredinu reč postoji zabrinutost zbog potencijalnih ekoloških efekata GMO useva, uključujući ukrštanje sa divljim srodnicima i stvaranje herbicidno otpornih „superkorova“. Sa socijalno-ekonomskog aspekta postoji briga u vezi sa kontrolom GMO semena od strane velikih korporacija, potencijalnim monopolističkim praksama i uticajem na manje farmere.

Različite zemlje imaju različite propise u vezi sa GMO. Neki su strogi, zahtevajući sveobuhvatnu procenu bezbednosti i označavanje GMO proizvoda. Drugi imaju liberalniji pristup, dozvoljavajući komercijalni uzgoj i konzumaciju.

Evo nekih zemalja u kojima je uzgoj GMO kukuruza, soje i drugih useva dozvoljen ili je odobren za komercijalni uzgoj:

• Sjedinjene Američke Države: GMO kukuruz, soja i druge biljne kulture se komercijalno uzgajaju u Sjedinjenim Američkim Državama od 1990-ih godina. Većina kukuruza i soje koji se uzgajaju u SAD-u su genetski modifikovani.
• Brazil: Brazil je jedan od najvećih proizvođača GMO biljaka na svetskom nivou. U Brazilu je dozvoljeno komercijalno uzgajanje GMO kukuruza, soje i drugih biljnih kultura.
• Argentina: Slično kao i Brazil, Argentina je značajan proizvođač GMO biljaka. U zemlji je dozvoljeno komercijalno uzgajanje GMO kukuruza, soje i drugih biljnih kultura.
• Kanada: GMO biljke, uključujući kukuruz, soju i uljanu repicu, se komercijalno uzgajaju u Kanadi već dugi niz godina.
• Kina: Kina dozvoljava uzgajanje GMO biljaka, kao što su pamuk, papaja i topola. Međutim, uzgajanje GMO usevnih kultura poput kukuruza i soje u komercijalne svrhe je ograničeno.
• Indija: Indija je dozvolila komercijalno uzgajanje određenih genetski modifikovanih usevnih kultura, kao što je pamuk, ali uzgajanje GMO usevnih kultura poput kukuruza i soje je ograničeno.
• Južna Afrika: Južna Afrika dozvoljava uzgajanje GMO biljaka, uključujući kukuruz, soju i pamuk.
• Paragvaj: Paragvaj dozvoljava komercijalno uzgajanje GMO biljaka, uključujući soju, kukuruz i pamuk.