Iako je virus korona unazadio ekonomiju i doneo gubitke privredi, za pojedine sektore može da bude i šansa za novi posao. Poznavaoci kažu da je, zbog prekinutih dobavljačkih lanaca širom sveta, ovo odlična prilika za proizvođače i izvoznike smrznutog voća širom Evrope, pa tako i iz Srbije. Kao nova tržišta pominju se Južna Amerika i Afrika
Pre pandemije, prognoze za Latinsku Ameriku nagoveštavale su rast od 5,8% do 2023. godine, na tržištu duboko zamrznutog voća. Za Bliski istok i Afriku 4.91 %. To su svakako zanimljiva potencijalna tržišta za nas. Međutim, otvaranje novih tržišta će verovatno sačekati kraj pandemije.
Proizvođači smrznutog voća iz užičkog kraja imaju iskustvo u izvozu smrznutog voća dugo oko 50 godina i prisutni su na tržištu više od 40 zemalja iz celog sveta. Kriza izazvana pojavom epidemije virusa covid-19 dovela je do promena u tražnji ovog proizvoda, kao i delom u organizaciji izvoza i transporta.
”Tražnja je nešto uvećana, a organizaciono-transportni izazovi su se uglavnom odnosili na najudaljenija tržišta. U zemlje Zapadne Evrope, koje su i najveće tržište, izvoz je normalizovan. Posebno je značajno što je Evropska komisija ukinula meru kontrole smrznute maline i kupine iz Srbije na prisustvo norovirusa, jer je procenjeno da da su u našoj zemlji preduzete razne mere da se rizik od njegovog prisustva smanji. Tako da pre možemo govoriti o preusmeravanju izvoza ka bližim, odnosno tržištima sa najvećim udelom”, kaže Ana Lapčević direktor Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga.
U ovom kraju proizvodnjom smrznutog voća bavi se oko 250 kompanija, hladnjača, ukupnog kapaciteta 400.000 tona, a broj objekata za skladištenje i preradu je znatno veći. Na pitanje da li proizvođači imaju dovoljno kapaciteta da se usmere na proširenje tržišta, Lapčević kaže da kapaciteta ima dovoljno, pogotovo kad se ima u vidu da je poslednjih 10-ak godina, prateći ekspaniziju sadnje pre svega maline, izgrađen veliki broj hladnjača.
”U uslovima povećane potražnje veći problem vidim u obezbeđivanju dovoljnog broja kvalifikovane radne snage, kako u primarnoj proizvodnji tako i u preradi”, objašnjava ona. Dodaje da su hladnjače prvenstveno orijentisane na zamrzavanje maline, pa se ona kao poluproizvod plasira na zapadno-evropska tržišta.
Poslednjih nekoliko godina uzgoj borovnice dobija nešto više na značaju, ali njena “reputacija” na evropskom i svetskom tržištu nije dorasla malini. Isti je slučaj i sa suvim šljivama.