Zakon o proizvodnji vina i rakije usvojen 2009. godine i niska otkupna cena voća druge i treće klase najveći su problemi proizvođača vina, rakije i voća.
U Topoli se danas završava jubilarna 50. poljoprivredno-turistička manifestacija „Oplenačka berba“.
Sekretar udruženja vinogradara i vinara „Oplenac“ u Topoli Saša Tomić u izjavi Tanjugu kaže da je broj registrovanih proizvođača vina i rakije „desetkovan“.
Tvrdi da ih je danas u Srbiji tek nešto više od 200, a pre 2009. godine i isvajanja zakona o proizvodnji vina i rakije, bilo ih je više od 2.000.
„Pokušavamo da utičemo na resorno ministarstvo da dođe do promena da, ipak, treba da se razlikuju mali proizvođači vina i rakije od velikih, jer ne vidimo razlog zašto bi mali proizvođači koji imaju registrovano gazdinstvo i za to plaćaju određene dažbine državi, morali i da registriju radnju“, kaže Tomić.
Navodi da registracija radnje znači dodatne troškove od oko 20.000 dinara na mesečnom niovu što je za male proizvođače prevelika suma.
„Morao bi da plaća porez na radnju, da angažuje tehnologa, da plaća knjigovođu, da ima HACPP standard, to su veliki troškovi za malog proizvođača koji treba da zasnuje vinariju“, tvrdi Tomić.
Podsetivši da je u Topoli 150.000 hektara zemljišta pod vinovom lozom, što stonih što vinskih sorti grožđa, Tomić kaže da godišnji rod u proseku iznosi oko 150 vagona grožđa, pri čemu je jedan vagon težine 150 kilograma.
„Što se tiče ovogodišnjeg roda, berba vinskih sorti je završena, kvalitet je dobar, ali imali smo taj peh da nas je grad zatekao u vreme berbe tako da je šteta poprilična“, kaže Tomić i navodi da je ovogodišnji rod, u zavisnosti od sorte grožđa, od sedam do 10 tona po hektaru.
Tpolska vina mogu se kupiti širom Evrope, a voće ovdašnji proizvođači najviše izvoze u Rusiju, dok su druga i treća klasa namenjene domaćoj industriji.
Poljoprivrednici Topole su, prema broju stanovnika, najveći izvoznici voća u Srbiji.
Jedan od njih je i Darko Stanković iz Vinče, koji u izjavi Tanjugu podseća da mu je nedavni grad uništio 95 odsto ovogodišnjeg roda pričinivši štetu od oko 30.000 evra. Za njega je, kaže, najveći problem otkupna cena voća namenjenog industriji za preradu sokova, pravljenje džema, proizvodnju vina i rakije.
„Zavisimo od vremenskih uslova u velikoj meri jer ovo je proizvodnja pod vredrim nebom, ali drugi problem je niska otkupna cena voća druge i treće klase. Svaki proizvođač ima od 20 do 30 odsto od ukupne proizvodnje voće druge i treće klase, jer je prosto nemoguće imati samo prvu“, kaže Stanković.
Smatra da „država treba da stane iza takvih proizvođača, subvencijama ili nekim povoljnim kreditima“.
Njegova porodica, dodaje, deceniju i po bavi se proizvodnjom voća, od čega na jednom hektaru uzgajaju stono grožđe, a na oko pet hektara jabuke različitih sorti. Dodaje da već dve godine, što zbog suše i grada, ali i niske otkupne cene, posluje na nuli.
Izvor: Tanjug