Kad kažemo đubrivo mi mislimo na hranu. Ono nije zaštita za biljke, već direktna ishrana biljaka da bi one dale prinos. Bez njegove upotrebe imate upola manji rod.

Stanko Popović, vlasnik kompanije ”Eliksir grupa” koja se bavi proizvodnjom neorganskog, čvrstog, kompleksnog mineralnog đubriva koje sadrži sve neophodne makroelemente – azot, fosfor, kalijum (NPK), rekao je za Politiku da je tržište Srbije dobro snabdeveno, ali da je nabavka zaliha razumna odluka koju država donosi. Ukupne godišnje potrebe domaćih poljoprivrednika za svim vrstama đubriva su oko 800.000 do milion tona.

– Trenutno je tržište snabdevano, ali već za nekoliko meseci situacija može da se preokrene. Srbija u kontinuitetu, svakog meseca, uvozi i sirovine i gotovo đubrivo. Nabavka, koja je predviđena, čini od 10 do 13 odsto naših potreba. Smatram da je ovo minimalna potrebna zaliha koju bi robne rezerve trebalo da imaju – naglasio je Popović. Dodao je da bi sa ovim količinama mogli da prevaziđemo neke eventualne poremećaje u snabdevanju.

Srbija i dalje najveće količine đubriva uvozi iz Rusije. Budući da nemamo ni svoj kalijum, fosfor a ni azot, od kada ne radi „Azotara” u Pančevu, potpuno smo zavisni od uvoza bilo sirovina, bilo gotovih proizvoda. S druge strane, navodi Popović, poremećaji kod uvoza mogu da se dogode. Iz logističkih razloga, recimo da Dunav nije plovan, ili iz geopolitičkih, ili da je otežano plaćanje prema ruskim bankama, što se već događa. U Kini i dalje važi restrikcija izvoza. Iako su postojale različite spekulacije, Rusija nije imala ništa manji izvoz od kada traju sukobi u Ukrajini. Isporuke za Evropu bile su manje, ali je Moskva više bila okrenuta izvozu u Južnu Ameriku i Indiju.

Istovremeno, cene na svetskom nivo su pale i Popović predviđa stabilizaciju tržišta u narednom periodu. Cene azotnih đubriva su prepolovljene, dok je NPK jeftiniji za oko 30 procenata. Napominje da se ipak ništa dugoročno ne može planirati. Preko noći stvari mogu da se promene. Cena je sekundarni problem, primarni je snabdevanje. Cene đubriva određuje svetsko tržište i čim je tamo došlo do pada, to se dogodilo i u Srbiji.

Upitan da li su domaći poljoprivrednici zbog visokih cena u jesenjoj setvi manje upotrebljavali đubrivo, odgovara da je prema njihovoj proceni nabavka i primena smanjena za oko 10 odsto.

– Kad kažemo đubrivo mi mislimo na hranu. Ono nije zaštita za biljke, već direktna ishrana biljaka da bi one dale prinos. Na planeti se proizvede dve milijarde tona kukuruza i pšenice, 50 odsto dolazi od đubriva, a preostalo od zemlje, vode, sunca, samog semena… Bez njegove upotrebe imate upola manji rod. Nedostatak đubriva u jednoj državi odraziće se na nedostatak hrane – naglašava Popović. Dodaje da je zbog toga ono važna tema u svim državama sveta od Amerike, Brazila do Evropske unije.

Ni Evropa ni Amerika nisu uvodile sankcije na uvoz ruskog đubriva ali su ga ograničile drugim merama, preko svift sistema, bankarskih plaćanja, osiguranja brodova koji prevoze…