Rastuća potražnja za jajima, mesom i mlekom u poslednjim decenijama povećala je uvoz EU žitarica i žita iz zemalja u razvoju sa tropskom klimom gde je prisustvo mikotoksina veće – time povećavajući prevalenciju mikotoksina u podacima EU. Proaktivne mere su neophodne za upravljanje i umanjivanje rizika povezanih sa mikotoksinima u evropskim usevima.
Prirodni i veštački faktori igraju značajnu ulogu u povećanju nivoa mikotoksina širom kontinenta, posebno meteorološki uslovi i prakse navodnjavanja, prema Sanderu Janssenu iz dsm-firmenich-a.
Janssen, menadžer za upravljanje rizikom od mikotoksina u oblasti EMEA, izjavio je da nivoi mikotoksina, posebno Fusarium i aflotoksina, rastu širom Evrope: „Ovaj porast se može pripisati klimatskim promenama i evoluirajućem uticaju koji imaju na naše ekosisteme, zajedno sa globalnom trgovinom komoditetima. Topliji, suši uslovi i vremenski ekstremi pogoduju rastu gljivica koje proizvode toksine i stvaraju stres na biljkama, čime se pojačava prisustvo mikotoksina.
„Povećana potražnja za jajima, mesom i mlekom u poslednjim decenijama povećala je uvoz EU žitarica i žita iz zemalja u razvoju sa tropskom klimom gde je prisustvo mikotoksina veće – time povećavajući prevalenciju mikotoksina u podacima EU.“
Rizik za zdravlje životinja i ljudi
Prisustvo mikotoksina u usevima predstavlja rizik za zdravlje životinja i ljudi, smanjuje profitabilnost farmi i čini globalne prehrambene sisteme manje održivim i nesigurnim, naglasio je.
Najnoviji rezultati kvartalnog istraživanja kompanije poklapaju se sa nedavnom studijom koju je vodio Univerzitet u Bathu, a koja je otkrila da štetni gljivični toksini u pšenici utiču na gotovo polovinu useva.
Postoje ozbiljne zabrinutosti da hronična dijetalna izloženost ovim mikotoksinima utiče na ljudsko zdravlje Mikolog dr Nil Braun
Pretnja mikotoksina i kako se menja
Naučni tim je proučavao najveće dostupne skupove podataka iz vlasti i agrobiznisa, koji prate ulazak Fusarium mikotoksina u prehrambeni lanac i lanac ishrane životinja. Koristeći podatke iz cele Evrope iz poslednjih 10 godina, tim je stvorio najkompletniju sliku pretnje mikotoksina i kako se menja.
Nisu pronađeni:
- Fusarium mikotoksini u svakoj evropskoj zemlji
- pola pšenice namenjene ljudskoj ishrani u Evropi sadrži vomitoksin (DON).
- Ovaj nivo je porastao na 70% u Velikoj Britaniji.
Vlade postavljaju zakonske granice za nivoe kontaminacije DON-om u pšenici namenjenoj ljudskoj ishrani i ovi propisi pružaju efikasnu zaštitu, pri čemu 95% onoga što je namenjeno stolu ispunjava bezbednosne standarde za koncentraciju DON-a.
Efekat stalne, niske izloženosti
Međutim, istraživači su zabrinuti zbog efekta stalne, niskolevelne izloženosti u ishrani tokom života.
Gljivični biolog dr Nil Braun, koji radi u Milner Centru za Evoluciju u Odeljenju za životne nauke, izjavio je: „Postoje ozbiljne zabrinutosti da hronična dijetalna izloženost ovim mikotoksinima utiče na ljudsko zdravlje.“
MIKOTOKSINI Ekonomski i zdravstveni efekti mikotoksina imaju globalni obim. Ublažavanje mikotoksina predstavlja ogroman izazov, ali stalno se prave novi pomaci.
Kada nivoi dostignu određeni nivo, zagađena žitarica se preusmerava sa ljudske ishrane na ishranu životinja: „Ovo dolazi sa troškom za poljoprivrednika koji gaji žitarice, utiče na cene na tržištu žitarica i premešta problem zdravlja našeg stoke.“
Zabrinjavajuće visoki nivoi mikotoksina u pšenici
Tim je pronašao zabrinjavajuće visoke nivoe DON mikotoksina u pšenici koja se hrani stokom. Doktorski student u grupi dr Brauna, Luiz Džons, izjavila je da su nivoi mnogo viši nego u pšenici koju konzumiraju ljudi: „Ovo predstavlja zabrinutost za zdravlje životinja, ali takođe prikazuje sliku kako bi nivoi mikotoksina u pšenici za ljudsku ishranu mogli izgledati bez trenutnih propisa.“
Studija je takođe otkrila da su nivoi mikotoksina u godinama visoke bolesti postali ozbiljniji od 2010. godine. Džons je rekla da nije sigurna za uzrok: „Ne znamo šta uzrokuje porast Fusarium mikotoksina, zbog čega nam je potrebno više istraživanja, ali sumnjamo da promene u poljoprivredi, kao što su prakse očuvanja zemljišta koje pružaju dom gljivici Fusarium, i klimatske promene, kao što su toplije i vlažnije vreme igraju važnu ulogu.“
Koautor studije, profesor Dan Bebber sa Odeljenja za biosciences Univerziteta u Exeteru, izjavio je: „Od vitalnog je značaja da imamo bolje sisteme za praćenje kako se bolest Fusarium Head Blight menja na polju i za predviđanje koji će okruženja biti najugroženija u budućnosti.“
Potreba za razvojem bolje zaštite protiv gljivičnih patogena
Dr Braun veruje da je razvoj boljih načina zaštite useva od gljivičnih patogena „jedini način da uspešno umanjimo negativne ekonomske i zdravstvene posledice mikotoksina. Kako se mikotoksini budu pogoršavali u budućnosti sa klimatskim promenama, ovaj problem će postati još važniji.“