Iako zvaničnih podataka još nema, prve procene pokazuju da je ove godine pšenicom zasejano manje površina nego prošle. Stručnjaci objašnjavaju da je to posledica poremećaja na tržištu – od niske cene prošlogodišnjeg roda, smanjenog otkupa, do visokih cena goriva i đubriva koje u velikom procentu učestvuju u ukupnim troškovima gazdinstva. Osim što je pšenice manje na njivama, usevima prete i glodari koji su se zbog povoljnog vremena i izostanka pojedinih agrotehničkih mera prenamnožili

I dok je u jesen 2022. godine pšenica zauzela rekordne površine, oko 665.000 hektara, nakon ovogodišnje setve jasno je da je hlebnog zrna značajno manje na njivama, kažu stručnjaci. Koliko je tačno pšenice posejano znaće se kada to objavi Republički zavod za statistiku.

Veliki problem je i mala količina upotrebljenog deklarisanog semena pšenice. ”Deklarisano seme nam daje sigurnost da je pšenica zaštićena u prvim fazama razvoja od bolesti. Da ima odlike, odnosno kvalitet sorte kojoj pripada, da nije došlo eventualno do cepanja osobina i da će i u otežanim uslovima dati bar približno projektovan prinos“, kaže dipl. inž. Miloš Nikoletić iz PSS Beograd.

Meteorološke prilike su, takođe, uticale na površine zasejane pšenicom. ”Nedostatak padavina tokom druge polovine septembra, u oktobru i početkom novembra odlagao je početak i vreme setve ili je uticao čak i na izostanak setve. Mora se reći da mnogi ratari nisu hteli da poseju pšenicu u suvu zemlju. Čekali su kišu koje duži period nije bilo. I sada se vide parcele koje su pripremljene za setvu, a pšenica nije posejana“, dodaje Nikoletić.

I u Zadružnom savezu Vojvodine kažu da je prema podacima kojima raspolažu sa terena pšenice značajno manje na domaćim oranicama, kao i da je u setvi mahom korišćeno nedeklarisano seme. ”Od zadruga su preuzimane i manje količine mineralnog đubriva, što će zajedno sa upotrebom tzv. semena sa tavana svakako negativno uticati na visinu prinosa i kvalitet”, kaže mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica ZSV-a. Ogromne zalihe roba, sa niskom vrednošću u toku prethodnih meseci predstavljaju veliki izazov za zadruge sa skladišnim kapacitetima.

Pitanje je koliko robe i po kojim cenama će se do buduće proizvodnje realizovati, ne samo zbog niskih cena i generalno poremećenih uslova ponude i tražnje, već i zbog tehničkih problema u izvozu, koji već duži vremenski period negativno utiču na mogućnosti izvoza.