Da bi se sprovele i prihvatile strateške promene u poljoprivredi, potrebno je promeniti svest ljudi, a svaka strategija ostaće mrtvo slovo na papiru ako je ne prati politička odluka kako je realizovati i finansirati, poručeno je na forumu Hrana za Evropu, održanom 18. i 19. novembra u Vrdniku

Na dvodnevnom forumu Hrana za Evropu po prvi put predstavljen je Nacrt Studije o ekonomskom i društvenom razvoju Srbija 2040, a dokument je dočekan uz brojne pohvale, ali i sugestije i kritike stručnjaka, privrednika i institucija direktno uključenih u agrobiznis.

Ukazano je, između ostalog, da se u nastavku izrade strategije razvoja do 2040. godine u poljoprivredi mora pre svega oceniti da li će Srbija tada biti prehrambeno suverena država, saopštio je organizacioni tim foruma.

Prehrambena suverenost

Suština prehrambene suverenosti mora biti pravo svakog naroda da utvrdi vlastite poljoprivredne i prehrambene sisteme, fokusirajući se na proizvodnju, a ne na interese velikih korporacija i trgovinskih lanaca, ocenila je Tatjana Brankov, docentkinja Ekonomskog fakulteta u Subotici.

Ona je postavila pitanje da “da li smo kao društvo sazreli da izvršimo agrarnu reformu”, i sugerisala da se o Studiji mora diskutovati “koristeći i činjenice koliko su usitnjena naša poljoprivredna domaćinstva”.

Brankov je upozorila da za svaku državu seme predstavlja “poslednju liniju odbrane prehrambenog suvereniteta” i naglasila je da se pitanje odnosa prema genetski modifikovanim proizvodima (GMO) “neodvojivo od celokupne agrarne politike”.

– Intenzivnija poljoprivredna proizvodnja podrazumeva i intenzivnu upotrebu pesticida, a Srbija ima komparativnu prednost na svetskom tržištu utoliko što može biti konkurentna u malom segmentu organske i integralne proizvodnje – kazala je ona.

Učesnici foruma Hrana za Evropu otvorili su i pitanje strateškog odnosa države prema GMO proizvodima, upozorivši na obavezu Srbije da prilagodi svoje zakonodavstvo radi članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), što je preduslov za prijem u EU.

Profesor Miladin Ševarlić ukazao je da se Srbija dobro kotira kao izvoznik genetski nemodifikovane soje i kukuruza, dok istovremeno ima najniži razvoj stočarske proizvodnje.

– Umesto da imamo robu bez GMO na tržištu, mi smo prokockali taj period. Ko nas to sprečava i čiji je interes da radimo takve stvari na sopstvenu štetu jer bismo imali i zdraviju hranu i pozicionirali se kao proizvođač “non GMO” u svetu – rekao je Ševarlić.

Reafirmacija i reorganizacija zadruga

Učesnici Foruma sugerisali su da je, u kontekstu strategije razvoja poljoprivrede i ukrupnjavanja poseda, potrebno reafirmisati zadrugarstvo.

Jedan od poruka je i da “treba promeniti strukturu proizvodnje i preorijentisati proizvođače kroz udruživanje”, ali je ocenjeno “da se i zadruge moraju reorganizoivati i udruživati u viši nivo” kako bi izdržale i pratile izazove savremene proizvodnje i tržišta.

Autorima Studije Srbija 2040. sugerisano je da moraju dodatno uzeti u obzir specifičnosti Srbije kao agrarne zemlje i činjenicu o položaju sela, veličini i broju poseda, organizaciji i mogućnostima prilagođavanja savremenijem i racionalnijem načinu proizvodnje.

Srpsko selo je tradicionalno vezano za zadrugu i zadrugarstvo i “tamo gde postoje kvalitetne zadruge – a nema velikih kompanija – tamo stanovnici nemaju problema, a gde nema zadruge – svi su u problemu”, ocenjeno je na Forumu.

Jedna od poruka je i da je najveći problem u izradi i primeni svih reformi i stregija “promeniti svest ljudi da bi se sprovele i prihvatile promene”.

Dvodnevni forum Hrana za Evropu organizovali su Ekonomski institut i Društvo agrarnih ekonomista Srbije.