Izvor: (Biznis)

Razlog za „divljanje“ cena krompira na srpskom tržištu nije značajniji pad proizvodnje ili povećan izvoz, već pokušaj trgovaca i nakupaca da ostvare ekstraprofit i delimično potreba proizvođača da obezbede sredstva za novu setvu, izjavio je saradnik u Centru za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.

On je ocenio da apsolutno nema razloga za strah od nestašice krompira na tržištu Srbije, jer tog proizvoda ima dovoljno i za potrošnju i industrijsku preradu, uz opasku da će „ova visoka cena protutnjati, i neće se dugo zadržati“. Cena krompira u pojedinim gradovima Srbije trenutno se kreće i iznad 120 dinara po kilogramu, a u istom periodu prošle godine krompir se prodavao po ceni od 30 do 50 dinara.
Prošle godine u Srbiji je proizvedeno 887.363 tone krompira, a u 2009. godini 898.282 tone, što znači da je proizvodnja krompira u 2010. u odnosu na godinu pre bila neznatno manja – za 1,22 odsto, kazao je Stanković. Navedeni podaci pokazuju da proizvodnja krompira u odnosu na prethodni period nije značajnije pala, istakao je Stanković, dodajući da, „za razliku od ostalih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ovde izvoz nije smetnja“.

„Prošle godine iz Srbije je izvezeno svega 8.598 tona tog proizvoda u vrednosti od 1,4 miliona dolara“, naglasio je on. „Evidentno je da su trgovci i nakupci od proizvođača otkupili značajnije količine krompira i sada pokušavaju da preko njega ostvare ekstraprofit, odnosno dodatne prihode, a istovremeno sami proizvođači koji imaju krompir na zalihama, moraju da u cenu ugrade troškove buduće setve“, objasnio je Stanković. „Ako bi krompir prodavali po nižim cenama, pitanje je da li bi (proizvođači) imali sredstava da realizuju novu setvu, jer su troškovi svih inputa – sadnog materijala, energenata, hemijskih sredstava, đubriva ‘otišli na gore“, ukazao je on. Stanković je naveo i da je potrošnja u dužem periodu na istom nivou – 36 kilograma po glavi stanovnika godišnje i stagnira pune tri godine, dodajući da je za direktnu potrošnju stanovištva potrebno ukupno oko 300.000 tona.