Izvor: PKS
21. septembar

Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i Udruženje komunalne delatnosti PKS, uz podršku kompanije BVC, organizovali su okrugli sto – Evropska iskustva u prikupljanju i prečišćavanju otpadnih voda, sa akcentom na dobra iskustva Češke i Rumunije

U procesu približavanja Srbije Evropskoj uniji zakonodavni proces u politici upravljanja i dobrog gazdovanja životnom sredinom ima prioritet u nacionalnom planu integracija. Problem otpadnih voda je strateški važan za gazdovanje životnim prostorom i zahteva najveća investiciona ulaganja. Posle donošenja seta ekoloških zakona prošle godine, Srbija do 2015. godine mora proći kroz tehnološku transformaciju, što podrazumeva energetski efikasnu i održivu proizvodnju.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, izneo je podatak da bi ukupna srpska investiciona ulaganja u sisteme za tretman otpadnih voda trebalo da iznose oko pet milijardi evra do 2019. godine. U našoj zemlji oko 87 procenata otpadnih voda nema nikakav tretman i one se direktno izlivaju u vodotokove, a samo 1,5 odsto sistema ima zadovoljavajući tretman otpadnih voda. Upravo ova činjenica ukazuje na potrebu pomenutog velikog investicionog ciklusa u sisteme za tretman otpadnih voda, kako bi Srbija uspešno očuvala resurse pijaće vode i kvalitet života svojih građana. Miloš Bugarin je podvukao da je zato ovaj skup potreban i investitorima i bankarima i donosiocima političkih odluka, kako bi izbor strateške odluke uvažio iskustva zemalja, kao što su Češka i Rumunija, koje su prešle evropski put i usmerile novac na kvalitetan izbor najboljih tehnologija u ovoj oblasti.

Hana Hubačkova, ambasadorka Češke Republike u Beogradu, rekla je da je prečišćavanje otpadnih voda jedno od najvažnijih problema za sve evropske zemlje i da je potrebno prečistiti 0,2 kubnih metara otpadnih voda po glavi stanovnika. Češka je intenzivno razvijala tehnologiju za prečišćavanje, zbog svih neophodnih standarda koje je trebalo primeniti tokom njenog pristupanja EU. Za proteklih deset godina Češka je izvoz svojih tehnoloških postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda uvećala sa 30 na 150 miliona evra. Ona je naglasila da je Srbija strateški partner Češke u Jugoistočnoj Evropi. Srbija, koja bi trebalo što pre da stekne status kandidata, mora da identifikuje korake i rešenja na evropskom putu i u oblasti prečišćavanja otpadnih voda, zaključila je Habučkova.

Željka Juraković, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine, najavila je da će od početka januara 2011. godine, u skladu sa Zakonom vodama, Fond finansirati aktivnosti koje su u vezi sa unapređenjem kvaliteta voda u Srbiji. Prihodi će se ostvarivati od nadoknada zasnovanih na principu – „zagađivač plaća“, a ta sredstva će se plasirati u projekte zaštite voda i postrojenja za preradu otpadnih voda kao bespovratna pomoć, ili putem kredita. Ona je istakla da će lokalne samouprave moći od sledeće godine da konkurišu i za sredstva kojima bi se sufinansirala izrada projektne dokumentacije za ovakva postrojenja, a u saradnji sa poslovnim bankama privreda će moći da dobije povoljne kredite, kako bi svoju tehnologiju prerade otpadnih voda prilagodila evropskim standardima. Cilj Fonda je da se sredstva obezbede najširem krugu korisnika, pod najpovoljnijim mogućim uslovima.

Češka je najveće investicije u ovoj oblasti imala oko 2000. godine, neposredno pred prijem u EU, rekao je Luboš Joza, šef trgovinsko-ekonomskog odeljenja češke ambasade u Beogradu, i ukazao srpskim patnerima na oprez pri izradi nacrta dugoročnih sporazuma kod iznajmljivanja kanalizacionih sistema, jer su neke odredbe takvih ugovora u Češkoj bile prepreka za inveticije iz EU. Češko resorno ministarstvo izdalo je priručnik za gradonačelnike malih lokalnih zajednica sa setom uputstava iz ove oblasti, jer su urpavo u takvim zajednicama sistemi za prečišćevanje otpadnih voda najmanje usaglašeni sa direktivom EU. Češka je tokom predpristupnog perioda mnogo ulagala u istraževačke institute i nove thnologije. Sa Srbijom je sarađivala na ravitalizaciji Velikog bačkog kanala, reke Ibar, sprečavanju zagađenja reke Kolubare, a upravo je počeo projekat prečišćavanja čvrstog otpada u Valjevu.

Predstavnik kompanije Topolvoter iz Češke Jan Topol predstavio je prednosti decentralizovanih sistema prčišćavanja otpadnih voda, naročito za male lokalne zajednice, koji su uz daljinsku kontrolu iz dispečerskog centra, jeftiniji od centralizovanih jer ne zahtevaju troškove izgradnje kanalizacione mreže.Uprkos velikim investicijama, nismo uspeli da u potpunosti ispunimo sve zahteve evropske direktive, pa moramo da tražimo produženje roka, rekao je Topol, pa i vi u Srbiji morate s tim da računate i da nađete prihvatljiva rešenja.

Iskustva Rumunije u oblasti prečišćavanja otpadnih voda izneo je Radu Kristijan, direktor kompanije Ekoturs iz Kluža. On je istakao pad investicija sa nastupanjem ekonomske krize krajem 2008. i upozorio na opasnosti od birokratije, koja usporava izgradnju, i korupcije koja je poskupljuje.

Slobodan Škundrić, direktor kompanije BVC, koja se u Srbiji bavi poslovima vezanim za prečišćavanje otpaddnih voda od 2006, naglasio je otežane uslove poslovanja zbog nedostatka ljudskih resursa, primene nepotpune ili zakasnele zakonske regulative, kao i jeftinije ali zastarele opreme, zbog čega se zemljište i vodotokovi zagađuju, a sredstva uzaludno troše.