Nacionalna asocijacija konopljara Srbije želi da se izbori za izmenu Pravilnika o uslovima za gajenje konoplje, a potom i zakona, a da u međuvremenu krenu da rešavaju ekološke probleme pa čak i podignu “državu na noge”.
Nacionalna asocijacija konopljara Srbije (NAKS) novoosnovana je organizacija koja okuplja brojna srodna udruženja, ali i institucije koje su deo poljoprivredne, medicinske, hemijske, građevinske branše. Cilj je da se ujedinjeni izbore najpre za izmenu Pravilnika o uslovima za gajenje konoplje, a potom i zakona, a da u međuvremenu krenu da rešavaju ekološke probleme pa čak i podignu “državu na noge”.
– Borimo za jednu stvar koja je vrlo isplativa za celu državu, a podrazumeva korišćenje cele biljke, a ne samo stabljike – pojašnjava predstavnik NAKS Slobodan Stojanović, dodajući da je cilj da se pruži ruka prijateljstva i da se udruže svi koji mogu da doprinesu. – Prvo želimo da rešavamo Pravilnik o konoplji jer je lako rešiv, a onda da idemo na zakon.
Plan i program asocijacije je da izleči Srbiju, razvije privredu i selo, pokrene nove održive eko industrije, omogući zapošljavanje, smanji zagađenja prirodne sredine pa i da utiče na smanjenje masovne ekonomske migracije mladih.
– Prvi potez nam je se napiše predlog za eko rešenje, jer to je tu, pred pragom, uskoro kreće setva, da se dobiju podsticaji u semenu, a onda ćemo u hodu rešavati kako da se upale tačke za industriju – dodaje Stojanović i pojašnjava kako bi to izgledalo u praksi, pozivajući se na primere iz inostranstva. – Nemci pored reka seju konoplju kako bi ih očistili od otrova. Takođe, kad dve godine seješ konoplju na istoj njivi, ona je kompletno očisti, možeš da imaš eko zemljište. Dokazano je da hektar konoplje menja pet hektara šume kako u biomasi, tako i u pročišćenju vazduha.
Možemo u aprilu da počnemo da sejemo konoplju, a budući da bismo pravili guste zasade koji bi čistili zemlju, ujedno bismo uspeli da aktiviramo deo po deo drugih industrija. Tu je građevina, jer ako od 2,5 hektara stabla dobiješ kuću od 45 kvadrata pod krov, onda možemo da poklanjamo po jednu godišnje. Sarađujemo sa kanadskom firmom „Just BioFiber” koja pravi blokove od konoplje i hoće da im isporučimo 1.600 tona blokova godišnje, ali iz čega ako nam država ima takve zakone da je to neisplativo, jer dozvoljava korišćenje samo stabljike, jer ona košta 70 evra po toni, a dobiješ četiri tone na hektaru i ko će je, onda, sejati zarad toga?
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Institut za opštu i fizičku hemiju, kao i Institut za proučavanje lekovitog bilja, samo su neke od vodećih institucija koje su podržale Nacionalnu asocijaciju konopljara Srbije i stoje na raspolaganju sa svim svojim resursima i kapacitetima.
– Snažno podržavamo Asocijaciju jer imamo stručno znanje da odvojimo i definšemo vrste i tipove konoplje, kao i da jasno objasnimo građanima prednosti te biljke – kaže za „Dnevnik” direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju dr Stevan Blagojević. – Asocijacija je društveno važna kao udruženje koje ima snagu, enegriju i znanje da u ovom teškom vremenu tranzicije nađe pravi put i utemelji dalji razvoj konopljarstva u Republici Srbiji.
Prema rečima našeg sagovornika, Nemci koji žele da kupe ulje CBD-a u Holandiji, ne mogu to da urade sa receptom svog lekara, već onog koji radi u državi u kojoj se kupuje, pa se Stojanović pita zašto mi ne bismo razvili takav biznis pa i po tri puta manjoj ceni nego po Evropi, a koja bi i tada bila isplativa za proizvođače.
– Može proizvodnja da se prebaci na „Hemofarm” i „Galeniku” za početak, onda će naše banje raditi 365 dana u godini, kod nas će i stranci lečiti leukom, MS, karcinom, a budžet države se puni. Želimo da razvijemo čitavu industriju, a priča sa CBD-om je samo „pumpa” koja sve pokreće. Bili smo drugi izvoznici konoplje na svetu za vreme Tita, imamo dobro znanje i mi možemo druge da učimo. U Evropi nas gledaju kao VIP ličnosti, a onda dođeš ovde i uhapse te jer se vraćaš iz Praga, a najlakše je sve pohapsiti.
Svako ko želi da postane deo asocijacije mora da bude pravno lice ili da ima svoje gazdinstvo. Takođe, osim ekonomskog, mora da ima i socijalni motiv, odnosno da deo svojih proizvoda opredeli za socijalni program. Tako NASK ima stručnjake iz svih oblasti koje su neophodne za probijanje i funkcionisanje ove priče, od ljudi koji su zaduženi za građevinu, tehnologiju, farmaciju, medicinu, hemiju, tekstil, poljoprivredu, pa do onih koji se bave oplemenjivanjem biljaka i advokaturom.
– Značaj našeg udruživanja u Asocijaciju ima više aspekata, pre svega se radi o ozbiljnijem nastupu na tržištu kako konoplje kao sirovine, tako i gotovih proizvoda od te biljke – kaže za naš list rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju u pomenutoj instituciji dr Vladimir Sikora. – Zatim, ne treba zanemariti ni seriozniji uticaj na kreiranje agrarne politike u smislu regulisanja proizvodnje i prerade konoplje. Na kraju, u svakom slučaju treba imati u vidu i uticaj na kreiranje perspektivnog sortimenta. Proizvodnja industrijske konoplje je ovog trenutka globalno jedna od najinteresantnijih poljoprivrednih priča u celom svetu, tako da Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad koji se ovom problematikom bavi već pet decenija pozdravlja svaku inicijativu koja se tiče organizovanja ove proizvodnje.
Izvor: Dnevnik