Zbog komplikovane procedure u organskoj proizvodnji, zemljoradnici nisu mnogo zainteresovani za proizvodnju jaja bez upotrebe koncentrata. Iako su jaja iz organske proizvodnje skuplja od onih na farmama, samo malobrojni koji se time bave u Srbiji, nameravaju da uvećaju posao. U Austriji su takva jaja na drugom mestu po potrošnji kada je reč o organskoj hrani.

Porodica Grujičić je pre nekoliko godina napustila život u gradu. Iz Valjeva se preselila u selo da bi započela organsku proizvodnju hrane. Gaje krompir, žitarice i koke u čijim jajima nema agrohemije.

„Sama organska proizvodnja znači da u proizvodnji tih žitarica nisu korišćeni ni mineralna đubriva ni bilo kakvi pesticidi. Dobijamo potpuno zdravu hranu koju jedu koke i kao krajnji proizvod dobijamo organsko jaje“, kaže Rada Grujičić iz Žabara kod Valjeva.

Proizvodnju od njive do gnezda kontroliše nadležna sertifikaciona kuća. U jatu je osamdeset rasnih koka koje nose skoro cele godine. Pošto nemaju problema sa plasmanom jaja, na jesen će u jatu biti 700 koka.

Prema podacima Nacionalne asocijacije organske poljoprivrede, u Srbiji sa svim potrebnim papirima samo četiri domaćinstva proizvode organska jaja.

Jaja iz obične proizvodnje koštaju petnaestak dinara a iz organske su skuplja dva pa i tri puta.

„Potrebno je da prođe dve do tri godine period konverzije da bi se ušlo u biljnu organsku sertifikovanu proizvodnju“, kaže Nada Mišković iz Nacionalne asocijacija organske poljoprivrede.

Hrana organskog porekla na našem tržištu zauzima deset odsto, u zemljama zapadne Evrope je njen udeo dvostruko veći.

Pripremio: Radomir Vitanović