Od naredne godine proizvođači krompira u Srbiji neće moći da računaju ni na kakvu zaštitu države. Ukidanjem ili smanjenjem carina, a nedavno i posebnih dažbina za uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Evropske unije, prepušteni sebi biće i mnogobrojni domaći proizvođači hrane.
Otvaranje tržišta ne znači i niže cene hrane
Otvaranje tržišta ka Starom kontinetu, omogućiće jeftiniji uvoz, ali ne i niže cene na rafovima.
ŠTA NAJVIŠE KUPUJEMO
Prema podacima Ministarstva trgovine, iz država Evropske unije Srbija najviše se uvozi južno voće, duvan, svinjsko meso, žvakaće gume, ali i dečja hrana. – Izuzev svinjskog mesa to su uglavnom proizvodi koji ne spadaju u naše tradicionalne produkte – ističu u Ministarstvu trgovine. – Stoga ne trebalo da postoji bojazan da će domaća poljoprivredna i prehrambena industrija oslabiti, usled inostrane konkurencije.
Iako su posebna opterećenja na uvoz namirnica smišljena da bi „branila“ domaću proizvodnju, mnoge takse od 2013. se ukidaju ili znatno smanjuju u odnosu na ovu godinu.
Odluka Vlade o posebnim dažbinama na uvoz poljoprivrednih proizvoda, koja se, inače, donosi svake godine obuhvata ukupno 455 proizvoda. U to ulaze sve vrste mesa, mleko, jogurt, maslac, sirevi, jaja, povrće i voće, suvomesnati proizvodi, rakije, čorbe…
– Većina posebnih opterećenja su ukinuta ili smanjena – kaže Božidarka Banović, iz Ministarstva poljoprivrede. – To se odnosi na uvoz iz Evrope, dok su dažbine za proizvode koji će u Srbiju ulaziti van Unije ostale iste.
Jeftiniji uvoz proizvoda, koji će nam pristizati sa Starog kontineta, međutim, neće doneti pojeftinjenja inostrane robe. Uvoznici kažu da bi sniženje cena moglo doći eventualno kod privatnih robnih marki, jer cene formiraju proizvođači u inostranstvu. Ni domaći proizvođači ne očekuju veće promene na tržištu.
ZAŠTITA JE MOGUĆA
Milan Prostran, stručni savetnik iz Privredne komore Srbije, ističe da država ima mogućnost da određenim merama zaštiti domaću industriju, a to su upravo posebne dažbine. – To je jedna vrsta kompenzacije za zaštitu naše proizvodnje, usled procesa carinske liberalizacije – ističe Prostran.
– Smanjenje tih dažbina se na naš sektor – živinarstvo, neće odraziti zato što su jaja roba koja nije pogodna za daleki transport – kaže Dragiša Jović, direktor živinarske firme Mikros.
Jović dodaje da je pored toga u Evropskoj uniji na snazi i Zakon o dobrobiti životinja što podiže cenu te proizvodnje, a time i finalnih proizvoda.
Otvaranje tržišta i slabija zaštita domaće proizvodnje najviše će pogoditi mesnu industriju, posebno proizvođače svinjskog mesa, čija se proizvodnja u EU u velikoj meri subvencioniše. Klanična industrija Srbije teško da će moći da konkuriše proizvodima iz Belgije i Holandije, ukoliko se nešto u međuvremenu ne preduzme.