Robot nadgleda vinograd, na njivi rasejani senzori koji registruju svaku promenu na zemlji i usevima, a iz vazduha dronovi i satelit beleže kako zri žito… Signale šalju u virtuelni oblak, a u laboratoriji se dobijene informacije obrađuju i odlučuje gde treba više vlage, gde đubriva, kada je grožđe spremno za berbu a kada treba posejati nove useve. Ovako izgleda poljoprivreda budućnosti, ali koju ne treba da čekamo sto godina, jer je već sada stvara tim istraživača Instituta “Biosens” iz Novog Sada. Sa svojim projektom ANTARES, koji predstavlja primenu IT tehnologija u poljoprivredi, pobedili su oko 200 naučnih timova iz cele Evrope pa im je odobreno 28 miliona evra za njegovu realizaciju.

Ovo je najveći pojedinačni uspeh nekog naučnog tima iz Srbije, u programu “Horizont 2020”, u okviru koga Evropska unija finansira sva naučna istraživanja do 2020. godine i vredan je 80 milijardi evra. Projekat će trajati sedam godina, partner im je holandski institut DLO, najbolji na svetu u oblasti poljoprivrede, a krajnji rezultat biće i to što će Novi Sad i Srbija postati jedini evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u poljoprivredi.

U okviru “Horizonta 2020” postoje više programa finansiranja, a “Biosens” se izborio za pobedu u najprestižnijem od svih – Timing pozivu, gde je konkurencija bila najžešća, a vrednost projekata najveća. Prijavilo se 200 timova iz cele Evrope, i to ne samo iz poljoprivrede, već iz svih naučnih oblasti.

– Uspeh je ogroman i daje veliku šansu ne samo nama, već mnogo široj zajednici – priča za Novosti dr Vesna Crnojević Bengin, jedan od osnivača “Biosensa” i rukovodilac projekta ANTARES. – U institutu nas je sada 49, a do kraja sedmogodišnjeg ciklusa treba da imamo 200 zaposlenih, uglavnom istraživača. To znači da će mladi i kvalitetni stručnjaci naći posao u svojoj zemlji i neće otići u inostranstvo. Kroz ovaj projekat posebno ćemo povezati poljoprivredu i mala i srednja preduzeća iz IT sektora. Samo u Novom Sadu oko 10.000 ljudi radi u oblasti IT, ali većina se bavi podizvođačkim poslovima za strane kompanije. Voleli bismo da se oni uključe u izradu svojih IT proizvoda i usluga u oblasti poljoprivrede, pa da u Srbiji stvaramo finalne proizvode i da ih prodajemo, da ta dodata vrednost ostaje u našoj zemlji, a ne da je naplaćuje neko drugi.

Naša sagovornica, skromno, izvor uspeha svog tima pronalazi u važnosti oblasti kojom se bave. Cela planeta zabrinuta je kako će se u budućnosti hraniti jer populacija raste i projekcije kažu da će do 2050. godine planeta Zemlja imati deset milijardi stanovnika.

– Tada će nam biti potrebno 70 odsto više hrane nego danas, a ne postoji 70 odsto više obradivih površina. Znači, jedino rešenje je da poljoprivredu učinimo efikasnijom, da rod bude kvalitetniji i da ga bude više a da troškovi budu niži – procenjuje Vesna Crnojević Bengin. – Imamo ogroman rast u IT oblasti u poslednjih 20 godina, ali se ta znanja nisu mnogo koristila u poljoprivredi. Sada je vreme za to. Mnoga istraživanja se vrše parcijalno, a Institut “Biosens” je obuhvatio sve segmente u kojima IT može da pomogne poljoprivredi. Ne bavimo se naukom nauke radi, već se trudimo da stvaramo inovacije, da to što radimo pomaže ljudima u svakodnevnom životu. Naš rad i projekat ANTARES treba trajno da pomognu ekonomskom razvoju zemlje.

I država je, naglašava, shvatila važnost njihovog projekta i spremna je da investira. Projekat je vredan 28 miliona evra, od kojih će polovinu bespovratno dati EU, a drugu polovinu, kroz zidanje novog objekta i nabavku najsavremenije opreme, obezbediće Srbija. Tu opremu moći će da koriste i drugi istraživači i kompanije, a ne samo “Biosens”. Njen tim je, podseća, kroz razne projekte srpskoj nauci već doneo 10 miliona evra bespovratnih stranih sredstava.

Otkriva i da njen tim već uveliko prati svaki kvadratni metar useva u Vojvodini, putem satelitskih snimaka koje dobijaju od Evropske svemirske agencije. Preciznost je do pet metara, a na tim snimcima mogu već da vide da li je negde potrebno navodnjavanje ili đubrenje, da li postoji neki problem na oranici i gde treba intervenisati. Projektom ANTARES, najavljuje, to će biti podignuto na viši nivo.

– Senzori koji su rasejani svugde po parcelama, postavljeni u zemlju ili na različite platforme, davaće podatke koji su neophodni za upravljanje poljoprivredom. Isto to ćemo iz voćnjaka, na primer, dobijati od robota koji su opremljeni specijalnim senzorima. Dodatne informacije davaće bespilotne letelice sa kamerama i sateliti – kaže Vesna Crnojević Bengin. – Svi dobijeni podaci skladištiće se u virtuelnom oblaku, mi ćemo ih obrađivati i kompanijama i proizvođačima pružati konkretne savete kada navodnjavati, kada početi žetvu, kada u jabuci ima najviše šećera i kada je spremna za branje. Planiramo da pravimo i projekcije prinosa na godišnjem nivou, a što je za državu važna informacija od strateškog značaja, na primer za politiku subvencija.

Namera ovog tima je da od njihovih saznanja konkretnu korist imaju i kompanije i proizvođači, a ne da njihovo znanje ostane u laboratorijama. Planiraju da na poslovima “pametne” poljoprivrede povežu i kolege iz celog regiona.

– A kada Srbija postane evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u poljoprivredi, možemo da očekujemo da najveći svetski naučnici, pa i nobelovci, dođu kod nas, da ojačamo naše timove i podižemo ugled srpske nauke – kaže Vesna Crnojević Bengin.

Ceo “Biosens” tim potekao je sa Univerziteta u Novom Sadu, a tek pre godinu dana registrovani su kao samostalna ustanova, tako da su oni najmlađi naučni institut u Srbiji.

Ogledna dobra

Nameravamo da napravimo ogledne parcele na kojima će poljoprivrednici i kompanije moći uživo da vide prednosti novih tehnologija – najavljuju iz “Biosensa”. – Kako se poljoprivreda Srbije značajno razlikuje u, recimo, Vojvodini i Šumadiji, razmatramo pravljenje više “pametnih” parcela, na kojima će se primenjivati različite tehnologije i rešenja. Praktično ćemo pokazati koliko su usevi kvalitetniji, rod veći, a proizvodnja ekonomičnija, kada se planira i vodi uz pomoć informacionih tehnologija.