Reklama

Po potencijalu, pčelarstvo može da postane jedna od najprofitabilnijih grana poljoprivrede, a ujedno i da dovede do porasta zaposlenih. Međutim, i pored neospornih rezultata u pogledu kvantiteta, zbog nespremnosti mnogih da se prihvati savremeni pristup i naučna dostignuća, još uvek pčelarstvo mnogi smatraju hobijem.

Iako rezultati Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije pokazuju da je u poslednjih deset godina za 60% povećan broj košnica (sa 493.000 na 792.000), može se konstatovati da u Srbiji postoji prostor za još ozbiljniji napredak u pogledu razvoja pčelarstva.

godina 1947 1970 2000 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015
br. koš. 189 359 167 493 434 485 490 520 593 665 653 677 792

Broj košnica u Republici Srbiji izražen u hiljadama

Primera radi, Kina kao najveći proizvođač meda ima oko 6 miliona košnica, slede SAD, Argentina, Brazil… Neke procene govore da je medonosni potencijal Srbije preko 1.200.000 košnica.

U Srbiji je“, po rečima Dejana Miloševića, predsednika udruženja pčelara Požarevac, „u okviru Saveza pčelarskih organizacija Srbije registrovano oko 10.000 pčelara. Procenjuje se da još oko 2.000 pčelara egzistira van Saveza.“ Postoje procene da u našoj zemlji ima i do 30.000 pčelar, ali je ta cifra u dobroj meri proizvoljna. U proseku, jedan pčelar poseduje nešto više od 60 košnica.

Međutim, podaci govore i da je znatno manji broj onih koji poseduju 100 i vise košnica, a da najveći broj pčelara ima nekoliko desetina košnica. Imajući u vidu da već duže vreme preovlađuje stav da je 50 pčelinjih društava donja granica rentabilnosti, izvodi se zaključak da se mnogi u našoj državi pčelarstvom bave iz hobija.

Prikaz porasta broja košnica u Republici Srbiji u poslednjih deset godina

Prikaz porasta broja košnica u Republici Srbiji u poslednjih deset godina

Savez pčelarskih organizacija Srbije okuplja 228 udruženja pčelara, koja nastoje da reše mnoge probleme, kako one koji se odnose na proizvodnju, borbu protiv bolesti, tako i plasman. Udruženja organizuju redovna predavanja, škole pčelarstva, sajmove, skupove na kojima se reklamira pčelarska oprema, zatim izdaju stručnu literaturu, na mnogim internet sajtovima pokušavaju da pomognu savetima…

Iako statistički podaci pokazuju da je u poslednjih 10 godina za 60% povećan broj košnica, u Srbiji ipak postoji prostor za još ozbiljniji napredak u pogledu razvoja pčelarstva.

Dejan Milošević napominje: „Udruženje pčelara Požarevac trenutno je najveće udruženje pčelara u Srbiji, sa 300 članova i oko 12.000 košnica. Ono održava redovna predavanja, kao i školu pčelarstva koju je do sada prošlo 170 pčelara, a ove godine ima 25 polaznika.“

Naši pčelari, posebno oni koji imaju nekoliko stotina pčelinjih društava, trebalo bi da se odvaže i da povećaju proizvodne kapacitete. Potrebno je ulagati u savremenu opremu, vršiti stalno edukovanje, a posebno treba voditi računa o tržišnoj ekonomiji kada je reč o plasmanu (drugim rečima, treba sačekati povoljan trenutak za prodaju, a ne, kao što većina naših pčelara insistira, da odmah proda sve količine meda).

Porast broja košnica i količina dobijenog meda

Što se tiče proizvodnje meda ona varira iz godine u godinu i ne prati prosto trend porasta broja pčelinjih društava. Razlozi su višestruki, od vremenskih prilika do neadekvatnih priprema pčelinjih društava. U 2012. godini u Srbiji je proizvedeno 5.500 tona meda. Prema podacima Privredne komore Srbije 2015. godine je proizvedeno 12.200 tona meda.

Proizvodnja po košnici u Srbiji je u 2010. godini 10,5 kilograma. Ovaj pokazatelj je znatno ispod evropskog.

Proizvodnja po košnici u 2010. godini je 10,5 kilograma. Ovaj pokazatelj je znatno ispod evropskog. U Mađarskoj je prosek oko 30 kilograma po košnici, a u Bugarskoj 20 do 25 kilograma. Inače, Srbija je uz Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku vodeća u pogledu bagremove paše.

Izvozni potencijal

Na prvi pogled, ukoliko se podaci o izvozu meda porede sa izvozom mesa, moglo bi se reći da su u 2015. godini postignuti rezultati u izvozu meda odlični. Da li je tako?

Porast broja košnica i izvesno poboljšanje u količinama meda trebalo bi da prati i adekvatan izvoz. Od 12.200 tona meda, 2015. godine izvezeno je manje od 3.000 tona. Podatak ne bi bio uočljiv da je veća potrošnja meda po glavi stanovnika u Srbiji. Slično je bilo i prethodnih godina, odnosno 2010. godine izvezeno je oko 2.000 tona, dok je 2012. godine u inostranstvu prodato 3.000 tona. Dakle, izvoz je nešto manji od 3.000 tona meda na godišnjem nivou, bez obzira da li je godišnja proizvodnja 5.000 ili 12.000 tona meda.

Imajući u vidu da već duže vreme preovlađuje stav da je 50 pčelinjih društava donja granica rentabilnosti, izvodi se zaključak da se mnogi u našoj državi pčelarstvom bave iz hobija.

„Primera radi, Nemačka godišnje uvozi oko 100.000 tona meda i pored toga što ima sopstvenu proizvodnju, koja zadovoljava oko tri meseca potreba nemačkog tržišta. Ali Nemačka je i jedan od najvećih izvoznika meda, jer uvezeni med prerađuje i pakuje i tako nastupa na svetskom tržištu”, ističe Milošević.

Otkupna cena meda je 2006. godine iznosila 1,2 evra, dok se u 2015. godini kretala između 4 i 5 evra za bagremov med. Cena meda u maloprodaji je 700 do 800 dinara po kilogramu.

Pokazatelji po potrošnji meda po glavi stanovnika u Srbiji su ispod evropskog proseka. Potrošnja je nešto manje od jednog kilograma, dok u razvijenim državama EU potrošnja iznosi i do 10 kilograma po stanovniku.

Da li pčelarstvo ima perspektivu?

Pčelarstvo u Srbiji ne zavisi od uvoznih komponenti kao mnoge druge grane poljoprivrede. Gotovo sva oprema je domaće proizvodnje, bilo da je reč o sirovini ili gotovom proizvodu.

Pčelarstvo pruža mogućnost direktnog zapošljavanja i ne zavisi toliko od savremenih proizvodnih uslova, jer je prisustvo radne snage nezamenljivo.

Država je prepoznala potencijal u pčelarstvu. Subvencije po košnici se iz godine u godinu uvećavaju. Tako je u 2015. godini iznosila 500 dinara, u 2016. godini 600, a za 2017. godinu najavljene su subvencije 720 dinara po košnici. Ministarstvo poljoprivrede za kupovinu određene pčelarske opreme vrši povraćaj sredstava u iznosu od 40%, a lokalne samouprave, posebno one koje imaju saradnju sa udruženjima pčelara, poput Udruženja pčelara Požarevac, za određenu opremu prve godine vrše povraćaj sredstva u iznosu od čak 80%.

Pčelarstvo pruža mogućnost direktnog zapošljavanja i ne zavisi toliko od savremenih proizvodnih uslova, jer je prisustvo radne snage nezamenljivo.

Ako se ima u vidu podatak da je medonosni potencija Srbije preko 1,2 miliona pčelinjih društava i da se kroz dalje usavršavanje pčelara dođe do prosečnog prinosa od 20 kilograma po košnici, dobijamo računicu da bi godišnja proizvodnja meda bila više od 24.000 tona.

Ako bi se u Srbiji više nego udvostručila potrošnja meda po glavi stanovnika, odnosno da iznosi oko 2 kilograma, dolazimo do cifre od oko 14.500 tona meda za domaće potrebe. Odnosno, višak od oko 9.000 tona meda mogao bi da se izvozi. Ukoliko cena ostane približno 5 evra, oko 45 miliona evra bi se moglo zaraditi od izvoza meda na godišnjem nivou. Treba se zaista zamisliti nad ovom računicom.

Autor: Goran Despotović iz Požarevca
Izvor: Agromedia