Reklama

Institucije Ministarstva poljoprivrede se već pripremaju za akreditaciju, a neophodno je i da poljoprivredni proizvođači, koji planiraju da konkurišu za IPARD sredstva, otpočnu s pripremom potrebne dokumentacije.

Ministarstvo poljoprivrede je pre dve godine donelo Nacionalni program ruralnog razvoja za period 2010-2013. godine u kome je naveden set mera koje se realizuju iz Nacionalnog budžeta, što predstavlja prvo višegodišnje planiranje i definisanje mera koje će se sprovoditi u ruralnoj politici. To je i obaveza u skladu s procesima pristupanja Evropskoj uniji, u delu ruralnog razvoja, što predstavlja petu komponentu IPA fondova. Navedeni program je definisan i limitiran 2013. godinom zato što je i budžet Evropske unije definisan do te godine, a Ministarstvo poljoprivrede od jeseni 2012. godine ulazi u pripremne radnje za izradu programa za period 2014-2020. godine, koji će biti u skladu i pratiti politiku ruralnog razvoja Evropske unije za taj period.

Naime, Republika Srbija je sticanjem zvanja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji dobila mogućnosti otvaranja pete komponente iz ovog budžetskog perioda tzv. IPARD-a, i trenutno smo u fazi pripreme institucija neophodnih za akreditaciju i to: Upravljačkog tela i Uprave za agrarna plaćanja koja se nalazi u Šapcu, a akreditacija ove dve institucije je neophodna kako bismo ušli u proces iskorišćavanja sredstava predviđenih IPA fondovima. Ovo je između ostalog u razgovoru za naš list rekao dr vet. med. Dragan Mirković, šef Odseka za ruralni razvoj pri Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

– U ovom trenutku, pored pripreme za akreditaciju, na kojoj institucije Ministarstva poljoprivrede zajedno s Ministarstvom ekonomije rade svakodnevno, neophodno je i da potencijalni korisnici IPARD fondova, odnosno poljoprivredni proizvođači koji imaju nameru da koriste ova sredstva otpočnu s pripremama za njihovo korišćenje. Pre svega, bitno je da imaju svu potrebnu dokumentaciju, da gazdinstva budu uredno registrovana, da su parcele zavedene u katastru, ukoliko imaju ugovore o zakupu potrebno je da oni budu jasno definisani i uvek dostupni. Takođe, potrebno je da poseduju adekvatna veterinarsko-sanitarna rešenja o ispunjenosti uslova za držanje životinja, da su sva grla uredno obeležena i da se vodi program mera vakcinacije. Poljoprivredni proizvođači mogu već sada da dobiju sve potrebne informacije u svojim stručnim savetodavnim službama, a predstavnici Odseka za ruralni razvoj će, takođe, u drugoj polovini godine biti prisutni na terenu u kampanji kako bi se potencijalnim korisnicima, detaljno pojasnili uslovi i zahtevi IPARD programa. Ta promocija će biti segmentirana kako na fizička lica, poljoprivredna gazdinstva, tako i na pravna lica, mala i srednja preduzeća, kako bismo promovisali ono što je za njih bitno u celom ovom procesu. Bitno je istaći da će aktivnosti predstavnika Ministarstva poljoprivrede na terenu obuhvatiti i potrebnu obuku potencijalnih korisnika i da će ceo ovaj proces trajati ove i naredne godine, a da prva sredstva iz IPARD fondova možemo povući u 2014. godini, istakao je Dragan Mirković. Prema rečima šefa Odseka za ruralni razvoj, naša država će u periodu od 2014. do 2020. godine imati mogućnosti da povuče dosta sredstava namenjenih ruralnom razvoju, i to pre svega u okviru tzv. prve ose, gde su sredstva namenjena za povećanje konkurentnosti u proizvodnji mesa, mleka, voća i povrća.

Kako je naglasio naš sagovornik, ova sredstva su namenjena da poljoprivredni proizvođači dostignu standarde koji važe u Evropskoj uniji, te ovo nisu socijalni, već razvojni programi koji se odnose na male i srednje proizvođače kako bi uspeli ekonomski da opstanu u uslovima konkurentnosti, odnosno kada dođe do potpune liberalizacije trgovinskih odnosa. Stoga je veoma je bitno da tehnološki aspekti svake proizvodnje za koju se konkuriše bude usklađen s evropskim standardima.

– Druga osa, u okviru IPARD programa, obuhvata set agroekoloških mera i organsku proizvodnju, za koju mislimo da imamo mogućnosti za akreditaciju. Pokušaćemo da ostvarimo pilot projekte u zaštićenim područjima prirode, odnosno pokušaćemo da akreditujemo određeni set agroekoloških mera koji je vrlo složen za realizaciju, ali mislimo da je prilično značajan zato što imamo veliki broj poljoprivrednika, čija se gazdinstva graniče s nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima, a kojima bismo mogli da pružimo direktnu podrška da ostanu tamo, što je svakako bitno i za demografsku politiku. Pokušaćemo i akreditaciju Lider koncepta, koji takođe, pripada drugoj osi. Akreditacija navednih programa je i najsloženija, ali smatramo da imamo preduslove za njihovu realizaciju, s obzirom na to da smo ove godine već počeli da definišemo lokalne akcione grupe, koje čine udruženja, preduzetnici, poljoprivredni proizvođači i lokalne samouprave, koje bi trebalo da definišu svoje strategije, te konkurišu za sredstva namenjena ruralnom razvoju, naglasio je naš sagovornik. Asortiman mera po osnovu kojih bi Republika Srbija mogla da konkuriše u okviru tzv. treće ose IPARD programa izuzetno je velik. Ministarstvo poljoprivrede će sigurno pokušati da akredituje sve one mere povezane sa diverzifikacijom ruralne ekonomije, a set mera će zavisiti od toga koliko su sami poljoprivrednici spremni za njihovo sprovođenje u smislu udruživanja i definisanja interesa.

U sklopu ovog seta mera, pokušaće se, kako je istakao Dragan Mirković, s akreditacijom mere u vezi s proizvodno-prerađivačkim kapacitetima tradicionalnih proizvoda s geografskim, zaštićenim poreklom, u smislu standardizacije i spremnosti za izvoz. Takođe, u okviru treće ose je čitav set mera povezanih s razvojem ruralnog turizma i ruralne infrastrukture. Nerazvijenost ruralne infrastrukture je ograničavajući faktor za razvoj naše ruralne ekonomije, a upravo zbog veličine, u ovim projektima je veliki apsorpcioni potencijal.

Prema rečima šefa Odseka za ruralni razvoj, tokom ove godine trebalo bi da postigne pun kapacitet Nacionalni savet za ruralni razvoj, koji će prerasti u Nadzorni komitet, telo koje bi trebalo da bude zaduženo za monitoring IPARD programa. U sastav Nadzornog komiteta bi trebalo da uđu sve relevantne organizacije proizvođača, prerađivača, koje bi zajedno s Ministarstvom poljoprivrede bile zadužene za kreiranje i korekcije programa, odnosno višegodišnje politike ruralnog razvoja, koja treba da bude plod zajedničkog rada svih relevantnih činilaca, jer u suprotnom neće biti prihvaćena od strane Evropske unije, zaključio je Dragan Mirković.

Izvor: Poljoprivrednik

Napravi novu temu u “Aktuelnosti”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">