Izvpr: Biznis
Razvoj poljoprivrede Srbije u narednom periodu mora biti usmeren na modernizaciju i promenu proizvodne strukture u pravcu veće tržišne orijentacije i poboljšanja ukupne efikasnosti, jer su cilj agrarne politike mala gazdinstva u kojima se ostvaruje velika proizvodnja, saopštila je juče Privredna komora Srbije.
Dosadašnja praksa korišćenja neposrednih podsticaja za regresiranje inputa u poljoprivrednoj proizvodnji sa 14.000 dinara po hektaru nije dala u potpunosti dobre rezultate. Država je potrošila 120 miliona evra i tako veliko ulaganje nije dalo očekivane rezultate – povećanje proizvodnje po hektaru, a taj novac predstavlja 40 odsto budžetskih sredstava namenjenih subvencioniranju poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga je neophodno izvršiti prersapodelu agrarnog budžeta, neophodno je menjati strukturu proizvodnje koja je sada nezadovoljavajuca.
U saopštenju je navedeno da je učešće stočarstva svega 31,6 odsto u bruto ostvarenoj vrednosti poljoprivrede, što je veoma malo te treba raditi na povećanju ovog procenta odnosno stočarske proizvodnje.
Ideja da se subvencionišu kamate u ovom smislu je dobra jer se na taj način pokreće neophodan kapital banaka koje će biti motivisane da se intenzivnije uključe u finansiranje poljoprivredne proizvodnje. Odluka da se 2,7 milijardi dinara iskoristi za subvencionisanje kamata i dela osiguranja kredita je dobra i može da bude od koristi poljoprivrednim proizvođačima. Treba istaći i to da je ova mera agrarne politike predsavljala sistem razvojenih plaćanja, što praktično nije obavezivalo proizvođače za konkretnu proizvodnju. To je i doprinelo neefikasnom trošenju budžetskih sredstava kojih je realno sve manje.
Ostali bi trebalo da budu podsticani da koriste kredite koji su sada značajno povoljniji jer se radi o fiksnoj kamati od osam odsto i dinarskom kreditu koji se može iskoristiti za povećanje proizvodnje, efikasnosti i produktivnosti velikih gazdinstava koja su već sposobna da otplaćuju ovakve povoljne kredite, ukazao je saradnik u Centru za Naučno istraživački rad PKS Vojislav Stanković. ,,Odluke o subveniconisanim kreditima sticajem okolnosti donete su sredinom maja. Mere sui stigle kada se setva već privodila kraju. Finansiranje kredita je dobra mera jer će biti omogućeno da se refinansiraju prošlogodišnji krediti tako će ova mera imati retroaktivno dejstvo. Suštinski je važno da se odlukom o subvensionisanju kredita generiše veliki novčani potencijal“, naveo je on.
Kada su u pitanju mere koje se odnose na stočarstvo subvencija pet dinara za litar mleka i 25.000 dinara za postojeća grla ostaje na snazi, jer cilj nove agarne politike u Srbiji mora da bude jačanje stočarstva.
„To znači da u stajama bude najmanje 600.000 krava mlekulja. I setvu pšencie treba stabilizovati na 600.000 do 650.000 hektara, podsticati korišćenje mineralnih đubriva, pa da dobijamo veći prinos uz bolje korišćenje genetskih mogućnosti. Na taj način će se obebezbediti dovoljno pšenice za domaće tržište i stalno prisustvo na svetskom tržištu sa najmanje 500.000 tona hlebnog zrna“, istakao je Stanković.