Izvor: RTV
Na Poljoprivrednom forumu „Hrana za Evropu“ u Subotici danas je rečeno da treba doneti Zakon o robnim berzama, kako bi se omogućila finansijska stabilnost tržišta u Srbiji.
Učesnici foruma su istakli i značaj implementacije Zakona o javnim skladištima.
Kao pozitivne posledice donošenja Zakona o robnim berzama, učesnici panela Ekonomske i pravne pretpostavke za uspešno funkcionisanje robnih berzi istakli su suzbijanje zloupotrebe monopola i pravnu sigurnost na tržištu.
Žarko Galetin iz novosadske Produktne berze istakao je značaj poboljšanja zakonske regulative na robnom tržištu, formiranje adekvatnih institucija, kao i poboljšanje tehničke infrastrukture.
Prema njegovim rečima, neophodno je inovirati sistem zadrugarstva u Srbiji i omogućiti primenljivost standarda.
Tatijana Đukanović iz Kompezacionog fonda je ukazala na prednost sistema korišćenja javnih skladišta i napomenula da je u Srbiji na raspolaganju devet licenciranih javnih skladišta.
Ona je podsetila da je izmenama pravilnika u maju ove godine omogućeno skladištenje i drugih vrsta poljoprivrednih proizvoda, sem uljarica i žitarica.
„Ministarstvo poljoprivrede je u maju donelo izmenu pravilnika o vrstama robe koja se skladišti, pa je sada moguće skladištiti i maline, kupine i višnje, čime hladnjače ulaze u sistem javnih skladišta“, objasnila je Đukanović.
Ona je kazala da se takav sistem uspostavlja brže u odnosu na mnoge zemlje.
Za agrar malo para
Skroman agrarni budžet, sve manje subvencija, skupi krediti i nizak nivo ulaganja, glavni su finansijski problemi srpske poljoprivrede, rečeno je danas u Subotici na Poljoprivrednom forumu “Hrana za Evropu”.
Kako je istaknuto na panelu o finansijskim preprekama i podsticajima agroprivredi, tom sektoru treba blizu milijardu evra investicija godišnje kako bi bili unapređeni kvalitet i efikasnost proizvodnje.
Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović rekao je da je u protekle tri godine agrani budžet u proseku bio 2,41 odsto nacionalnog budžeta, što je „veoma skromno“.
Pomoćnik ministra je podsetio da agrarni budžet za 2011. iznozi 22,33 milijarde dinara ili 2,45 odsto nacionalnog budžeta, dok su dodatni prihodi Ministarstva poljoprivrede 10,5 milijardi dinara, što čini ukupno 3,63 odsto nacionalnog budžeta.
Milovanović nije precizirao koliki bi trebalo da bude agrarni budžet, ali je naglasio da „ni 10 procenata nacionalnog budžeta ne bi bilo dovoljno.“
Pored malog budžeta, nedostatak višegodišnjeg finansijskog planiranja kao i struktura agrarnih mera, takođe su problemi sa kojima je suočena srpska poljoprivreda, dodao je Milovanović.
Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u Beogradu je kazao je da se subvencije agraru smanjuju na globalnom nivou, ali da i dalje čine značajan deo prihoda poljoprivrednih proizvođača.
Trend smanjivanja subvencija jača zbog visoke cene hrane u svetu jer se politike preusmeravaju ka potrošačima i zaštiti njihovog položaja, kazao je Nikolić.
Nikolić je istakao da je u Srbiji očigledna pozitivna veza između subvencija i rasta poljoprivredne proizvodnje jer je od 2003. do 2010.
Rast budžetske podrške poljoprivredi od 100 miliona evra generisao rast bruto dodate vrednosti (BDV) poljoprivrede od 419 miliona evra.
Sa rastom od jedan odsto subvencija, BDV poljoprivrede poraste za 0,32 odsto, objasnio je Nikolić.
Nikolić je podsetio da subvencije i podsticaji poljoprivredi Srbije obuhvataju premije za određene poljoprivredne proizvode, regresiranje troškova proizvodnje, subvencinisanje kamata i izvoza.
Predstavnici bankarskog sektora istakli su da su glavni problemi finansiranja u agroprivredi nizak nivo angažovanog kapitala, potreba za velikim investicijama i relativna neatraktivnost za finansiranje.
Kako je istaknuto, prioriteti u investiranju treba da budu ulaganja u infrastrukturu, podizanje prinosa, primarnu preradu i distribuciju, kao i obnavljanje zapuštenih oranica.
Predstavnici banaka naglasili su da u Srbiji ima previse sitnih poljoprivrednih proizvođača, da su prioriteti u investiranju nejasni i da je mali broj kompanija sa adekvatnom proizvodnjom i organizacijom.
Kao specifičnosti poljoprivredne proizvodnje navedeni su dug period povraćaja investicija, rizici od promene cene i vremenskih prilika koje utiču na prinose…
Na Forumu je ukazano je i da visoke kamatne stope zbog nepovoljnih komercijalnih uslova i rizika otežavaju pristup agrara kreditima.