Usled velikih količina padavina koje su zadesile Srbiju ali i region, krajem juna i početkom jula meseca dešavalo se da zemljište često bude prevlaženo, što ne pogoduje ni korenu ni krtolama krompira. Sve su sporije napredovali, javile su se bolesti, i za razliku od ranih sorti, kasne sorte krompira su uglavnom omanule.

Krompir je izgledao odlično – onaj rani početkom maja i juna, koji se gaji u jugo-istočnom delu Vojvodine, na području Pančeva, Opova, u okolini Subotice i u Leskovcu. Srećni proizvođači ranih sorti iz ovih krajeva su imali dobar rod, kvalitet i cenu.

„Iza nas je jedna veoma čudna vegetaciona sezona koja je počela sa kašnjenjem od 10 do 15 dana, zatim su krajem aprila i početkom maja bile pozitivne vremenske prilike i u maju suša.U tom periodu oni koji su krenuli da navodnjavaju na vreme, najbolje su prošli. Zahvaljujući temperaturama koje tada nisu prelazile 30 stepeni, svi usevi su vrlo brzo napredovali, pa i krompir“, rekao je za Agromediju dr Živko Bugarčić.

Međutim, sve kasnije sorte su zbog velike količine padavina krajem juna i u julu prošle loše.

„Bilo je vrlo često zabarivanja zemljišta, prevlaženo zemljište ne pogoduje niti korenu da usvaja hranu, niti krtolama da normalno dišu, tako da je korenov sistem bio ugušen, pojavile su se bele tačkice po krompirima, kao rezultat tog gušenja krompiri su sve sporije napredovali, tako da su do tog perioda rani i srednje rani krompiri dali dobar rod, kasnije sorte su uglavnom omanule“, objasnio je dr Živko Bugarčić.

Bugarčić dodaje i da je jedina pozitivna promena što se tiče prinosa bila u planinskom i brdsko-planinskom području. Zahvaljujući nagibu i planinskom silikatno-humusnom zemljištu voda se cedila i slivala, te su krompiri na brdima i planinama rodili mnogo bolje nego prethodnih godina.

Autor: Dr Živko Bugarčić