Žetva u Srbiji biće završena za nekoliko dana, a prinosi su zbog suše manji za oko 30 odsto u odnosu na očekivane i na nivou su desetogodišnjeg proseka od oko 4,5 tona po hektaru, izjavio je za Betu stručnjak za strna žita Miroslav Malešević.

Ima onih njiva gde nije bilo padavina i gde su prinosi pšenice 2,5-3,5 tona po hektaru, dok su u južnom Banatu i Sremu prinosi do 8,5 tona, što će popraviti prosek na nivou čitave zemlje.

„Pšenica je zbog suše preskočila pojedine faze nalivanja zrna, ali ima dobru hektolitarsku masu i sadržaj proteina, međutim biće slabijeg tehnološkog kvaliteta. To znači da je zrno sitnije i sadrži dosta proteina u omotaču, ali ne i u sredini zbog čega će biti manje kvalitetno brašno jer neće moći da upija vodu i teže će se razvlačiti testo“, rekao je Malešević.

Dodao je da je to posledica, ne samo suše, već i neblagovremene prihrane pšenice zbog skupog mineralnog djubriva.

Malešević je rekao da je očekivani ukupan rod pšenice u Srbiji oko 2,6-2,7 miliona tona.

Kako je istakao predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, ulaganje po hektaru ove godine iznosilo je 145.000 dinara, ako je zasejana na sopstvenoj zemlji. “U te troškove nije uračunata nadoknada za iznajmljivanje zemljišta ako je zasejana na tuđem tlu, kao ni amortizacija i zarada poljoprivrednika“, rekao je Kleut.

Dodao je da je samo izdatak za mineralno đubrivo, zbog astronomske cene, iznosio 75.000 dinara po hektaru.

Kleut je rekao da jedino poljoprivrednici sa prinosom od pet tona po hektaru i ako uspeju da pšenicu prodaju za 35 dinara po kilogramu, što je vrlo teško, mogu da malo više zarade od sume koju su uložili. Svi ostali, kako je rekao, čiji su prinosi niži, neće moći da pokriju ni troškove, a kamoli da nešto zarade.