Većina proizvođača mleka već je uskladila svoju proizvodnju sa propisima EU, a oni koji to nisu do sada učinili moraće da porade na kvalitetu pre svega stočne hrane

Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku, prema izmenjenom Pravilniku o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, od 1. decembra 2022. godine moraće da bude manji, pa će umesto dosadašnjih 0,25 mikrograma po litru u sirovom, termički obrađenom i mleku za proizvodnju mlečnih proizvoda biti dozvoljeno maksimalno 0,05 mikrograma ove kancerogene materije.

Većina proizvođača već je uskladila svoju proizvodnju sa propisima EU, a oni koji to nisu do sada učinili moraće da porade na kvalitetu pre svega stočne hrane, jer aflatoksin do mleka dolazi upravo preko kukuruza, odnosno hraniva u kojima se nalazi, kaže za Biznis.rs predsednica Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski.

“Za proizvođače koji sarađuju sa Imlekom ne postoji nikakva razlika jer oni, kada je reč o aflatoksinu, već poštuju propise EU, tako da se za njih ništa ne menja jer oni već sada ne prelaze granicu od 0,05 odsto aflatoksina u mleku. Mi smo sve vreme u poslednje tri-četiri godine imali na snazi upravo taj pravilnik jer oni mleko izvoze u EU”, ističe naša sagovornica.

Kada je reč o proizvođačima koji sarađuju sa drugim mlekarama, Bugarski navodi da proizvođači treba da obrate pažnju ne samo na kukuruz, već i na silaže.

“U ovom procesu jako su bitni proizvođači stočne hrane, ali i skladištari. Mislim da se pojedina skladišta godinama nisu adekvatno održavala, čistila i sređivala, tako da se i tim delom treba pozabaviti. Što se nas tiče, mi nismo imali nikakvih vanrednih situacija po tom pitanju. Desi se da se aflatoksin pojavi kod nekog s vremena na vreme, pre svega zbog hrane koja je problematična, ali se to sve reguliše”, ističe ona.

Bugarski podseća da proizvođači mleka 2022. godinu dočekuju u nikad goroj situaciji i da se postavlja pitanje da li će iko uspeti da preživi krizu. Ona napominje da je u mlekarskoj industriji teško u proteklih šest godina, ali da je pandemija dodatni udarac za proizvođače.

“Kompletna hrana je sada dosegla nivo od 80 odsto poskupljenja u odnosu na period od prošle godine. Struja je za one koji su u mernim grupama već poskupela za 80 odsto. Skočile su cene lekova, komponenata, usluge i sve to do neviđenih razmera. Ipak, ono što je najtragičnije – cena mleka u Srbiji i dalje je ista! To što neko od prerađivača podigne cenu za dinar ili dva je smešno, jer nas trenutno ni 20 dinara ne bi spasilo. Čak i da podignu cenu na nivo koji smo tražili – 56 dinara, možda bismo za godinu dana počeli da vraćamo dugove koje imamo kod svojih dobavljača”, navodi naša sagovornica i dodaje da velike kompanije proizvođačima mleko plaćaju po ceni od 36 do 38 dinara, u zavisnosti od proizvodnje i kvaliteta.

“Mogu da pričaju da plaćaju više, ali to nije istina. Mislim da cenu od 38 dinara u odnosu na 56 uopšte ne treba komentarisati”, zaključuje Sanja Bugarski.