Pšenicom će ove jeseni u Srbiji biti zasejano oko 550.000 hektara, što je na nivou prošlogodišnje setve, a u optimalnom roku do sada je posejano više od 60 odsto planiranih površina, izjavio je danas agroekonomski analitičar Milan Prostran.
„To je dovoljno za podmirenje potreba stanovništva i privrede u Srbiji, a ukoliko vremenski uslovi do žetve budu povoljni, naredne godine može se očekivati i višak od milion tona žita za izvoz“, kazao je Prostran agenciji Beta.
On smatra da je odluci poljoprivrednika da i ove jeseni seju pšenicu u istom obimu kao i prošle godine, doprineo rast cene žita na svetskim berzama, ali i nedostatak sredstava da promene dosadašnju setvenu strukturu i poseju neke uljarice ili druge industrijske biljke, poput šećerne repe.
„Pšenica kao proizvod može da se čuva najmanje dve godine, a da ne promeni kvalitet i ne zahteva specijalne skladišne prostore, što omogućava poljoprivrednicima da je prodaju u onom trenutku kada je cena napovoljnija“, dodao je on.
Prostran je ocenio da Srbija treba da se opredeli da uzgoj žitarica bude njen strateški cilj u agararu i da to brendira.
Kako je precizirao, tako bi se na sistemski način pomoglo i poljoprivrednicima koji godinama nemaju sredstva za upotrebu punih agrotehničkih mera i podizanje prosečnog roda pšenice na nivo onoga u Evropskoj uniji od oko šest tona po hektaru.
„Srbija bi trebalo da shvati da u okviru Evropske unije već postoji prećutna podela rada, koja na neki način predstavlja profilisanje agrarne politike zemalja Unije, pa je tako Bugarska višestruko povećala površine pod suncokretom, dok se Češka opredelila za proizvodnju maka na oko 75.000 hektara“, rekao je Prostran.
On je podsetio da Srbija ima veoma dobre klimatske uslove za uzgoj pšenice i drugih žitarica, dodavši da ti usevi nose manji rizik nego druge poljoprivredne kultura u slučaju suše.
Prostran smatra da bi Srbija trebalo da poveća površine pod pšenicom na najmanje 600.000 hektara, što bi omogućilo izvoz od najmanje dva miliona tona.
Ovogodišnja proizvodnja pšenice u Srbiji bila je oko 2,7 miliona tona, što je za oko 40 odsto više nego 2012. godine, a odnosu na desetogodišnji prosek (2003-2012), proizvodnja pšenice bila je veća za 36 odsto.
Izvor: RTV