U Srbiji se riba gaji na 15.000 hektara ribnjaka i u ovoj grani je zaposleno oko 1.850 radnika. Dve trećine potreba za ribom Srbija mora da uvozi.

Stručnjaci su izračunali da se u svetu godišnje proizvede oko 52,5 miliona tona ribe čija vrednost premašuje 100 milijardi dolara. Procenjuje se da bi te ,,vodene njive“ mogle da hrane veliki broj od oko 800 miliona gladnih usta kojih je u svetu sve više. To bi, s druge strane, povećalo i potrošnju ribe koja je u 2009. godini posmatrano na svetskom nivou iznosila u proseku 17,1 kilograma po glavi stanovnika. Evropski prosek iznosi 21,4 kilograma, po stanovnika, dok se u Srbiji prosečno godišnje troši oko sedam kilograma i po tome se ona nalazi na dnu svetske lestvice. U Srbiji se riba gaji na blizu 15.000 hektara, dok se pastrmska riba gaji samo na 17 hektara. Ova privredna grana u Srbiji danas zapošljava oko 1.850 radnika, a učešće ribarstva u nacionalnom bruto društvenom proizvodu je samo 0,07 odsto. Proizvodnja u našim ribnjacima je poluintenzivna, a preko 95 odsto ribnjaka je u privatnom vlasništvu. Inače, ribarstvo Srbije se nalazi u teškom položaju nije zakonski sve regulisano kako treba, malo se ulaže u novu proizvodnju, a pa je ialasko zanimanje potcenjeno. Ovo je između ostalog istaknuto prilikom održavanja Radionice ,,Ribarstvo otvorenih voda u Srbiji – problemi, značaj i mogućnosti unapređenja“ koje je održano u Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

Otvarajući skup sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Milan Prostran posebno je naglasio da se nad čovečanstovm nadnela avet, a to je nedostatak hrane. On je posebno istakao da nije primereno da se u Srbiji kao poljoprivrednoj zemlji donosi Agrarni budžet od samo dva do tri odsto ukupnog budžeta zemlje. Kao da se gubi iz vida da je poljoprivreda delatnost koja može da stabilizuje zemlju, ali isto tako i nedostatak dovoljno hrane da može to da naruši, naglasio je Prostran. O teškom stanju ribarstva Srbije govorio je i poslanik u Skupštini Srbije Siniša Stamenković. Predsednik Udruženja alasa Srbije Dragoljub Ristić je istakao da naši susedi, iznoseći primer Hrvatske, mnogo više ulažu u ovu značajnu privrednu granu. Da je ova grana na rubu dešavanja i da je potcenjena, a da ribe ne poznaju granice govorila je i dr Mirjana Lenhardt koja je istakal da se ribarstovm u Srbiji na otvorenim vodama do pre nekoliko godina bavilo 2600 ljudi, dok danas taj posao obavlja samo 250 registrovanih alasa.

Izvor: PKS