Ruska strana je obećala da će učiniti sve da njihovi partneri u carinskom savezu – Belorusija i Kazahstan, ubrzaju procedure izdavanja izvoznih dozvola srpskim proizvođačima mesa i mleka, izjavila je danas Tanjugu ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.
„Dobili smo uveravanja da će ovaj problem biti vrlo brzo rešen“, kazala je Bogosavljević Bošković u telefonskoj izjavi, nakon sastanka sa ministrom poljoprivrede Ruske Federacije, Nikolajem Fjodorovim.
Ona je prenela da je bilo reči i o mogućnostima izvoza usitnjenog mesa iz Srbije, kao i da joj je Fjodorov obećao da će na nivou Carinskog saveza proslediti na razmatranje predlog Srbije za dalju liberalizaciju trgovine pojedinim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.
Prema rečima Bogosavljević Bošković, taj razgovor je bio izuzetno konstruktivan i otvoren i istaknuta je obostrana zainteresovanost za unapređenje saradnje između dve zemlje u oblasti poljoprivrede
„U Srbiji je dosta kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom mesa i mleka zainteresovano za izvoz na rusko tržište. Na prethodnom sastanku dogovorili smo se da kontrole ispunjenosti uslova objekata završe naše stručne službe“, rekla je ministarka, koja se zahvalila na poverenju koje nam u tom smislu pruža ruska strana.
Na ovaj način, deo izvoznih procedura je ubrzan i pojednostavljen, ali ipak, to nije dovoljno, primetila je ona.
Bogosavljević Bošković je objasnila da je potrebno da nakon garancija sa naše strane, novi objekti budu objavljeni na listi odobrenih za izvoz na tržište carinskog saveza.
Za nas je važno da se ovaj tehnički deo posla obavlja brže i efikasnije, dodala je.
Razgovarali smo i o mogućnosti da na ovo tržište izvozimo sitno konfekcionirano, to jest usitnjeno meso, i u tom smislu istakli smo da su naše sluzbe u potpunosti osposobljene za kontrolu sledljivosti sirovina u skladu sa standardima koje ruska strana traži, rekla je Bogosavljević Bošković.
„Ruska strana je ovu našu molbu prihvatila i vrlo brzo će o njoj doneti odluku, nadam se pozitivnu“.
Srpska ministarka poljoprivrede takođe je zamolila kolegu Fjodorova da podrži i predlog Srbije za dalju liberalizaciju trgovine pojedinim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao što su šećer, živinsko meso, pojedine vrste sireva, neke vrste alkoholnih pića.
„Ovo su, inače, proizvodi izuzeti iz režima slobodne trgovine. Za rusku stranu, ova liberalizacija ne bi značila ugrožavanje interesa njihovih proizvođača, a bilo bi itekako važno i podsticajno za pojedine grane naše poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije“, naglasila je Bogosavljević Bošković.
Budući da ovo pitanje nije u isključivo nadležnosti Ministarstva poljoprivrede Ruske Federacije, Fjodorov je obećao, kako je navela, da će naš zahtev proslediti na razmatranje na nivou carinskog saveza.
Ministarka je rekla da je i ovog puta predložila da se pozovu ruski investitori da ulažu u naš prehramben sektor.
„Veliki je broj preduzeća u ovoj oblasti koja su predmet privatizacije kod nas trenutno. Verujem da bi mnoga od njih mogla biti interesantna upravo za ruske investitore. I u tom smislu sam dobila podršku i razumevanje Fjodorova, i njegovih saradnika“, navela je Bogosavljević Bošković.
Na kraju, dogovorili smo i saradnju u smislu podrške zainteresovanih kompanijama da učestvuju na izložbenim manifestacijama koje se organizuju na teritoriji Republike Srbije i Ruske Federacije, kazala je Bogosavljević Bošković.
Ona je uputila poziv ruskoj strani da bude zemlja partner na našem novosadskom sajmu, kao i da ministar Fjorodov bude gost na toj manifestaciji.
Privrednici: Na rusko tržište samo organizovano
Srpski poljoprivredni proizvođači imaju velike mogućnosti da povećaju proizvodnju i izvoz u Rusiju, ali samo ako uz pomoć države nastupe organizovano na ovom velikom tržištu, rečeno je danas u Privrednoj komori Beograda.
Na sastanku sa privrednicima iz agrarnog sektora, koje je organizovalo Udruženje poljoprivrede i prehrambene industrije Privredne komore Beograda i Zadružni savez Beograda na temu kako unaprediti ambijent za poslovanje i investiranje u poljoprivredi, ocenjeno je da je u ovom trenutku najaktuelnija takozvana „ruska šansa“.
„Mora iza nas da stane neko ko će povezati proizvođače i tržište, ko sklapa ugovore i snosi rizik, jer mali proizvođači ne mogu da uđu u prodajne sisteme ni Beograda, a kamoli Moskve“, izjavio je direktor kompanije „Imes“, Rajko Latinović.
On je ocenio da ne bi trebalo podsticati nepotreban uvoz mesa i ostalih poljoprivrednih proizvoda nego zapošljavati nove ljude povećanjem domaće proizvodnje, saopštila je Privredna komora Beograda.
Da bi se uspelo na ruskom tržištu i opstalo na dugi rok moraju se pojačati i veterinarske službe, smatra Latinović.
„Kad je Srbija proizvodila tri puta više mesa nego što je trošila, imala je deset međunarodno priznatih klanica. Sada se stoka kolje na 1.200 mesta, a na 1.500 mesta se „barata“ mesom, dok inspektora koji bi to sve trebalo da pokriju ima deset puta manje nego klanica“, naveo je on.
Latinović je ocenio da je srpsko stočarstvo u odnosu na stanje u 1985. godini desetkovano. Tada je bilo 1,2 miliona goveda a sada samo 500.000, a prepolovljen je i broj svinja, rekao je on i naglasio da je cilj povratak na stočarsku proizvodnju od pre trideset godina.
Predsednik Zadružnog saveza Beograda, Velimir Radojević, smatra da je razvojna šansa srpske poljoprivrede povratak na zadrugarstvo, jačanje i modernizacija tog sektora.
„Potrebno je doneti novi Zakon o zadrugama, osnovati poseban sektor za zadrugarstvo u Ministarstvu poljoprivrede i definisati imovinski status zadruga, koje sada imaju tri oblika vlasništva, zadružno, državno i društveno“, kazao je Radojević.
Prema njegoom mišljenju, trebalo bi staviti van snage i odredbe starog Zakona o stečaju, odnosno izdvojiti zadrugarstvo, jer su zahvaljujući tom zakonu u poslednjih pet godina likvidirane 763 zadruge, odnosno 30 odsto od ukupnog broja zadruga u Srbiji, a njihova imovina je podržavljena.