Stalnim smanjenjem carina i drugih oblika državne zaštite proizvodnje, domaći poljoprivrednici suočeni su sa sve oštrijom konkurencijom iz inostranstva. To je naročito izraženo u povrtarstvu, u proizvodnji paradajza.
Trgovci su neumoljivi. Traže standardizovanu, najkvalitetniju robu, koju prate sertifikati. Pri tome, žele da za nju plate najmanje moguće, a da plate najkasnije moguće. Pravi mali rat vlada na tržištu paradajza.
Da bi ispunili kvalitet, kvantitet i kontinuitet isporuke tog povrća, preduzeće Sagal agrar u Kraljevcima podiglo je na tri hektara plastenik u koji je uložilo devet miliona evra. Vlasnik preduzeća, Aleksandar Janković, kaže da ulaganje u infrastrukturu podiže cenu početne investicije.
„Imamo našu hladnjaču kapaciteta 500 tona kao i energanu od 5,5 MW. Investicija je značajna zbog prilaznih puteva, hladnjača, magicina i svega ostalog. Posle toga investicija padne kada počnete da proširujete staklenike ili plastenike“, kaže Janković.
Da bi se investicija u infrastrukturu isplatila, u Sagal agraru najavljuju zajedničko ulaganje 25 miliona evra s jednom belgijskom kompanijom. Tada će imati 20 hektara pod plastenikom. Tek onda će 12 hiljada tona proizvedenog paradajza biti zanimljivo kupcu u Rusiji. On ponavlja da njegova roba mora biti kvalitetna kao i uvozna da bi bila konkurentna u trgovačkim lancima.
„Da bi mogli da plasiramo paradajz, morali smo da ispunimo ISO standarde, HCCP standarde, standard 22000 – zaštita životne sredine. Paradajz se ne prska pošto je reč o biološkoj proizvodnji u kojoj koristimo predatore. Godišnje na tri hektara proizvedemo 1.250 tona“, zaključuje Janković.
Ovakve investicije su za sad kod nas retke. U Srbiji se povrće u zatvorenom prostoru proizvodi na 5.000 hektara. Od toga, polovinu čini proizvodnja paradajza. Najveći deo je na zemljištu, dok je u poslednjih 10 godina podignuto 40-50 hektara plastenika i staklenika koji kao supstrat koriste kamenu vunu.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Žarko Ilin očekuje znatnija ulaganja u te savremene sisteme.
„Za sve ove nove tehnologije potrebna su veća ulaganja po jedinici površine, ali one donose i veći dohodak. Vrlo je značajno i to što hidroponski sistem, a naročito zatvoreni, čuvaju životnu sredinu od zagađenja“, kaže Ilin.
Visoki staklenici i plastenici na veštačkim supstratima obezbeđuju dvostruko veće prinose u odnosu na manje zaštićene prostore: daju više od 50 kilograma paradajza po kvadratnom metru. Ekonomska analiza pokazuje da se takvi sistemi isplate, ali samo ako se gaji isključivo jedna kultura, na površini ne manjoj od pet hektara i to bar devet meseci godišnje.
Izvor: RTV (Đorđe Simović)