Znanje i inovacije jedan su od stubova nacionalne konkurentnosti i kompanija pojedinačno, a tehnološko osavremenjavanje domaće privrede preduslov veće proizvodnje, izvoza i produktivnosti, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije na otvaranju konferencije „Primena novih tehnologija u poljoprivredi“.

Privreda od nauke očekuje da sazna šta je čeka u budućnosti, a akademska zajednica fokusirana je na rešavanje problema. Univerziteti i instituti očekuju od privrede da dobiju informacije koje bi ih usmeravale ka programima i tehnikama edukacije u skladu sa potrebama kompanija, istakao je Čadež. I privreda i nauka, kako je rekao, od države očekuju da se održi stabilnost, obezbedi predvidivost, olakša pristup izvorima finansiranja i nagrade najbolji.

Uloga Komore je da bude spona između nauke i privrede, pomoć da se problemi finansiranja proizvođačkog sektora minimiziraju i da se efikasnije koriste različiti izvori finansiranja, kao i da bude podrška privredi da podiže kapacitete, primenjuje i sama kreira inovacije, naveo je Čadež. Ukazao je da je, tokom obilaska svih krajeva Srbije, upoznao mlade ljude koji kreiraju inovacije i stvaraju najsavremenija rešenja za poljoprivredu, koja najviše izvoze, jer se, na žalost, nedovoljno koriste na domaćem tržištu.Ono što ohrabruje, zaključio je Čadež, jeste činjenica da je sve više startapova koji koriste nove tehnologije u poljoprivredi. Više od trećine inovacija, koje su kandidovane u akciji „Najbolja tehnološka inovacija“ kako je naglasio, upravo je iz oblasti poljoprivrede.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović istakao je takođe da u poljoprivredi ima mnogo prostora za primenu novih tehnologija, naglašavajući da one doprinose povećanju konkurentnosti.

„Nemamo alate da u svakom trenutku znamo šta se dešava ne, na svakoj parceli, ali barem, na užem prostoru, da vidimo koje su kulture prisutne i šta se s njima dešava, kao i da li je državno zemljište uzurpirano ili ne“, objasnio je Nedimović. Ministar je naglasio da se bez savremenih tehnoloških rešenja ne može dati odgovor na pitanja o državnom zemljištu i podsetio na projekte koje Ministarstvo realizuje u saradnji sa Svetskom bankom i GIZ-om usmerene na primenu savremenih tehnoloških rešenja u agraru.

Konferencija „Primena novih tehnologija u poljoprivredi“ u PKS je okupila veliki broj stručnjaka, univerzitetskih profesora i predstavnika sektora poljoprivrede koji su kroz diskusiji pokušali da nađu rešenja za efikasnije povezivanje nauke i poljoprivrede.

Predstavnici poljoprivrednih instituta i fakulteta imali su izlaganja o najnovijim znanjima i tehnologijama u glavnim sektorima poput voćarstva, stočarstva, pčelarstva, organske proizvodnje, povrtarstva ili proizvodnje stočne hrane.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović istakao je danas da u poljoprivredi i te kako ima prostora za primenu novih tehnologija, naglašavajući da one mogu doprineti povećanju konkurentnosti.

On je, na otvaranju konferencije „Primena novih tehnologija u poljoprivredi“, u Privrednoj komori Srbije (PKS) kazao da je, na primer, potrebna nova tehnologija kako bi znali šta se dešava na našem poljoprivrednom zemljištu.

„Nama nedostaje elementarna stvar. Nemamo alate da u svakom trenutku znamo šta se dešava ne, na svakoj parceli, ali barem, na užem prostoru, da vidimo koje su kulture prisutne i šta se s njima dešava, kao i da li je državno zemljište uzurpirano ili ne“, objasnio je Nedimović.

On je naglasio da bez savremenih tehnoloških rešenja ne može dati odgovor na pitanja o državnom zemljištu, te kazao da trenutno Ministarstvo radi sa Svetskom bankom i GIZ-om kako bismo u okviru alata kojim država raspolaže mogli da se usmeravamao da na svakoj parceli znamo šta se dešava, prvenstveno da li se radi o nivi ili nečemu drugom.

Nedimović je ukazao na probleme nasleđa, da se ne zna koje zemljsiste ima koju namenu danas.

”Na terenu se nalazi jedno a u papirima drugo. To je beskrajan krug u kojem postajemo taoci samih sebe“, konstatovao je on.

Iz tog razloga, prema njegovim rečima, primena savremenih tehnologija je neophodna i nužna, i najavio je da će ići u susret tome.

Nedimović je kazao da će pružiti svaku podršku kako bismo iskoristili u budućnost potencijale koje nauka pruža.

Naveo je da smo opet suočeni sa problemom isteka zaštitnih mera za mleko, te dodao da tehnlogija pomaže da kontrolišemo kvalitet i omogući državi da podstiče što je kvalitetno i konkurentno.

”Meni je ideja da radimo isključivo sa onim što povećava konkurentnost, a ne socjalnom demagogijom. Ako i gde ima prostora ima prostora u poljoprivredi za nove tehnologije“, zaključio je on.

Predsednik PKS Marko Čadež rekao je da jedan od stubova nacionalne konkurentnosti kompanija pojedinačno, njihovog tržišnog uspeha i održivog razvoja, kome težimo, jesu znanje i inovacije, a preduslo veće proizvodnje, izvoza i produktivnosti je tehnološko osavremenjavanje naše privrede.

On je preneo da je, tokom obilaska svih krajeva Srbije imao prilike da upozna mlade ljude koji koriste nove tehnologije u poljoprivredi za izvoz, ali je sa žaljenjem konstatovao da se inovacije u poljoprivedi ne koriste dovoljno za naše tržište.

Čadež je istakao da je u sektoru agraga video da pre svega mladi koji koriste nove tehnologije, te da je neophodno još veće povezivanje poljoprivrede i nauke.

„Privreda od nauke očekuje da pre svega sazna šta je čeka u budućnosti, a akademaska zajednica usmerava se na rešavanje problema. Univerziteti i institutit očekuju od privrede da dobiju informacije koje bi ih usmeravale ka programima i tehnikama edukacije u skladu sa potrebama kompanija“, objasnio je on.

„I privreda i nauka od države očekuju da održi stabilnost, da obezbedi predvidivst, da olakša pristup izvorima finansiranja i da nagrađuje najbolje“, naglasio je Čadež..

Ono što ohrabruje, zaključio je on, jeste činjenica da je sve više startapova mladih koji koriste nove tehnologije u poljoprivredi.

Više od trećine inovacija, koje su kandidvane u akciji „Najbolja tehnološka inovacija“ kako je naglasio, upravo je iz oblasti poljoprivrede.

Investicije i konkurentnost prioritet 2017.

Nedimović je danas najavio da će prioritet ministarstva na čijem je čelu biti investicije u opremu, mehanizaciju, skladišni prostor i prerađivački sektor, te da tu traži novi prostor u budžetskoj 2017. godini.

Kada je reč o subvencijama on je, u izjavi novinarima, kazao da razgovori sa Svetskom bankom traju već mesec dana, a da će početkom novembra biti održana nova runda.

„U prethodnom periodu smo analizirali mere agrarne politike koje su nam bile na raspolaganju 2015. i 2014. Nažalost neke efekte nismo mogli da izračunamo, jer neke mere nisu davale rezultate ili nisu korišćenje, to jest poljoprivredni proizvođači ih nisu prepoznali kao adekvatne“, kazao je Nedimović.

On je naglasio da je ideja da u 2017. i 2018. prioritet bude stavljen na mere koje će biti na raspolaganju u dužem vremenskom periodu, a to su mere koje podstiču konkurentnost i kvalitet, kako bi naši poljoprivredni proizvođači što više kroz investiciju u opremu i mehanizaciju, skladišne prostore, prerađivački deo mogli da povećanju vrednost svog poljoprivrednog proizvoda.

Nedimović je, upitan da li će tražiti veći budžet za poljoprivredu za iduću godinu, rekao da se trudi da se novac koji je dobijen na raspolaganje za tekuću godinu iskoristi u potpunosti, navodeći da postoje apsurdi.

“Na nekim merama agrarne politike nismo imali potrošena sva sredstva. Tamo gde nam najviše treba, a to je u investicijama, imali smo isprogramirano samo 500 miliona dinara, a imali smo 960 miliona zahteva. Mi ćemo sada realokacijom sredstava isplatiti sve što je bilo zahteva za investicije“, najavio je on.

Nedimović je podvukao da je prevashodni zadatak finansiranje svega što povećava konkurentnost.

On je kazao da želi da ponudi sredstva i subvencije za nabavku novih traktora, kao i da će voditi u tome računa o svim standardima koji postoje kada se daje mogućnost za kupovinu poljoprivredne mehanizacije.

Istovremeno je naglasio da se mora učiniti dostupnost svima, naročito u delovima koji su radno intenzivni i gde je neophodna nabavka nove mehanizacije, a to je u voćarstvu i povrtarstvu posebno bitno jer tamo nije bilo sistematskih mera u tom pravcu u prošlosti.

S tim u vezi je naveo da je naišao na apsurdne situacije da je u Koceljevi za pet godina registrovano sedam novih traktora, a na prostoru Žitorađe 130, koji su nabavljeni kroz zajednički program sa danskom vladom.

Takođe je naglasio da u prvi plan treba istaći i potrebu što intenzivnijeg uključivanja nauke u poljoprivrednu proizvodnju, naročito iz razloga povećanja konkurentnosti kako naših proizvođača u njivama, tako i naših prerađivača.

Ministarstvo će, kako podvlači, dati sve od sebe da što više znanja inkorporira u poljoprivrednu proizvodnju, jer bez korišćenja savremenih tehnologija ostajemo samo jeftiniji prodavac sirovine.

“Nama je ideja da kroz prerađivački sektor i nove tehnologije da postanemo neko ko prerađuje na svom prostoru sirovine koje proizvede“, zaključio je Nedimović.

Reformisati savetodavne službe u poljoprivredi

Nedimović je istakao potrebu ciljane reforme savetodavne službe u poljoprivredi kako bi više koristila proizvođačima na terenu i doprinela povećanju konkurentnosti.

“Ne može da se desi na jednom prostoru koji se odlikuje povrtarstvom i voćarstvom da nemate savetodavca iz tog sektora, a imate savetodavce koji su povezani sa ratarstvom. Moramo da reorganizujemo savetodavne službe. Razumem nasleđe, ali moraju i s druge strane da razumeju potrebu za promenama u funkcionalnom smislu zbog povećanja konkurnetnosti”, istakao je Nedimović u izjavi novinarima.

On je objasnio i da neke savetodavne službe rade poslove koji mogu da koriste, ali i da utiču na smanjenje izvoznog potencijala.

Rekao je da Srbija ima uključene savetodavce sa Rruskom Federacijom koji se bave praćenjem pošiljki koje idu prema toj zemlji, kao i da je sa ruskim kolegama dogovoreno da se u narednim mesecima urade neke korekcije u savetodavnoj službi.

Kako je objasnio, oni bi bili nosioci javnih ovlašćenja, a ono što se pošalje iz Srbije imalo bi državni žig i znalo bi se da je poreklom iz Srbije.

Nedimović je dodao da je Ministarstvo od 15. septembra krenulo da prati proizvode koji se izvoze u Rusiju, kako bi znalo u svakom trenutku odakle dolaze, i kako bi se sprečilo da neko pod lažnim srpskim oznakama pokušava nešto da izveze na to tržište.