Pred sam početak kampanje vadjenja i prerade šećerne repe, poljoprivrednicima je iz šećerana stigla ponuda „uzmi ili ostavi”, kojom su ih preradjivači priterali uza zid.

Šećerane su im, naime, dostavile anekse ugovora o otkupu, s cenama za šećernu repu umanjenim od 30 do 40 para po kilogramu u odnosu na dogovorenu, a ostavljeno im je nekoliko dana da se o ponudi izjasne. To je gubitak po hektaru od najmanje 16.500 dinara, ako se ima u vidu prosečan prinos od 55 tona po hektaru, što znači da onaj ko je repom zasejao deset hektara, uz novi aneks gubi 165.000 dinara.

Proizvodjačima je rečeno da treba da se o ponudi izjasne, a ako to ne urade, razmotriće se raskid predjašnjih ugovora. Mnogi ratari su na nove uslove pristali jer nemaju kud – repu, prosto, moraju predati šećeranama. U aneksima dostavljenim proizvodjačima, odnosno organizatorima proizvodnje, navodi se da je od zaključenja ugovora došlo do pada cene šećera na tržištu od 38 odsto te je šećeranama otežano ispunjenje ugovornih obaveza. Stoga neke za repu nude cenu od 4.100 dinara po toni, neke 4.000 dinara…

Ratari su revoltirani, najviše zbog toga što, nakon tog poteza šećerana, više ne mogu da veruju u korektne, partnerske odnose na tržištu.

– Postavlja se sada pitanje šta nam uopšte znači potpisan ugovor, kakvu nam to sigurnost daje i kojim očima nas to šećerane gledaju? Ako nam ni ugovor više nije garancija, šta jeste, i kako da, posle ovog neprijatnog iskustva, zasnivamo nove proizvodnje i ulazimo u buduće ugovorne odnose? – pita se proizvodjač šećrne repe Zlatko Ralević iz Vrbasa.
Taj ratar, u razgovoru za naš list, podseća na situaciju iz 2012. godine, kada su se proizvodjači obratili šećeranama da, zbog loših vremenskih prilika, koriguju otkupne cene naviše, ali one to nisu prihvatile, odgovorivši im –- imate ugovore i oni se ne mogu menjati.

– Šećerane se pred početak kampanje ponašaju ucenjivački, traže od poljoprivrednih proizvodjača da aneksiraju već postojeće ugovore i neće da počnu vadjenje šećerne repe iako su krenuli optimalni rokovi, sve dok ratari ne prihvate anekse koji su im nametnuti – kaže za „Dnevnik” direktor u kompaniji „Matijević” Zoran Matijević.
Ta kompanija, pomenimo, najveći je proizvodjač šećerne repe u Srbiji i zasejala ju je na 3.000 hektara.
Matijević izražava zabrinutost za buduću proizvodnju šećerne repe u Srbiji jer, ako se ugovori ne poštuju, šta daje sigurnost proizvodjačima?

– Šećerna repa je kraljica ratarskih kultura, a budu li proizvodjači ucenjeni i ne budu li tretirani kao ravnopravan partner, može se desiti da već naredne godine ostanemo bez šećerne repe, odnosno bez šećerne industrije. Ne bi bilo čudo da još koja šećerana ode u stečaj i nestane. Može se dogoditi i da uvozimo šećer budemo li dozvolili da se unište postojeći kapaciteti. Ova zemlja je bogomdana da se proizvodi i dvaput više repe, a nekorektnim odnosom šećerana uništava se i ovo što imamo pa čak dovodimo u pitanje i prefrencijani status za izvoz šećera koji nam je Evropa dala – upozorava on, podsećajući na to da su i proizvodjači i šećerane u poslednje tri godine imali dobar finanisijki ishod u proizvodnji slatkog korena, ali da se sada nastoji da se ceo teret prebaci na ratare, što nije korektno.

– Sva dobit koju su šećerane ostvarile prošle godine izvukla se putem dividendi u matične kompanije i neka druga ulaganja, da bi se sada pravdali da nemaju novca da ispune ugovore – naglašava naš sagovornik, i dodaje da ni sada, u aneksima ugovora, šećerane ne daju nikave garancije za plaćanje repe, što takodje može biti problem.