U zemlji postoje 164 deponije za odlaganje komunalnog otpada, ali je registrovano i oko 3.000 divljih deponija
Do sada je na otpad u Srbiji gledano kao na đubre. Međutim, otpad nije đubre, već sirovina. Primera radi, došli smo do podataka da je samo vrednost pepela u Srbiji oko 3,5 milijardi evra, a koristi se tek pet odsto.
Da bi se pepeo koristio potrebno je izgraditi fabriku koja bi ga prerađivala kako bi se on upotrebio u poljoprivredi za proizvodnju zdrave hrane. U Srbji napravljen i pilot projekat za proizvodnju tog đubriva, ali se 2010. godine stalo i ne postoji podatak šta je dalje urađeno. Preradom pepela može se proizvesti asflat, može i deo koji ide ispod asfalta. Ovo je između ostalog istakao Dejan Novaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine na Regionalnoj konferenciji na temu ,,Izveštavanje o zaštiti životne sredine – preduslov za investicije i održivo poslovanje“. Dakle, zbog nepostojanja ažurnih baza podataka država Srbija često nije u stanju da sagleda resurse kojima raspolaže niti da iskoristi ono što ima, pa je neophodno da se podvuče crta i greške ispravljaju.
Konferenciju je organizovala Privredna komora Srbije (PKS), a održana je u svečanoj sali Beogradskog sajma. Moderator skupa mr Dušan Stokić, sekretar Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj PKS, ukazao je na činjenicu zašto je važno i kakvo je izveštavanje kod nas i u svetu o zaštiti životne sredine.
Sistem našeg razvoja reciklažne industrije vodi Srbiju sigurnim putem u Evropsku uniju, naglasio je Siniša Mitrović, savetnik predsednika PKS. Po njegovim rečima danas živimo u vremenu digitalne ekologije. Primera radi, dodao je on, za upravljanje otpadnim vodama u narednih 10 godina, biće nam potrebno oko deset milijardi evra, ili milijarda evra godišnje. Govoreći u izvozu i uvozu otpadnog materijala on je istakao da ne smemo više uvoziti stakleni otpad ili stari papir jer ga imamo dovoljno i u zemlji. Imamo viziju i doktrinu šta i kako raditi u ovoj oblasti, moramo imati i predvidljivost za reciklažnu industriju. U obavljanju svih tih poslova veoma je važan i inspekcijski nadzor, podvukao je Mitrović.
Govoreći o rešavanju problematike izveštavanja o zaštiti životne sredine, Dejan Novaković, posebno je pohvalio saradnju sa PKS i udruženjem reciklera, kao partnerima u ovom poslu. On je zatim istakao, da je cilj svih budućih novih mera i zakonskih rešenja, da se sazna kakve resurse Srbija ima u ovoj oblasti, a to znači šta su sve problemi u zaštiti životne sredine. Jer, kako je rekao, da je u lokalu izdato oko 18.000 dozvola za obavljanje ove delatnosti, ali pravih rezultata nije bilo. Mnogi su ih dobili samo zato da bi primili subvencije koje su davane za obavljanje ovog posla. U buduće ko bude hteo da se bavi ovom delatnošću moraće da ima i bankarske garancije. On je posebno podvukao da u ovoj delatnosti postoje velike šanse za nove investicije i zapošljavanje. Novaković se nalazi na čelu pregovaračkog tima sa EU za poglavlje 27, a kako je naveo trenutno radi na reorganiazciji tog tima, kako bi u procesu pregovoramoglida urede politiku SRbije u oblasti upravljanja životnom sredinom.
Govoreći na temu ,,Izveštavanje za Nacionalni registar izvora zagađivanja u funkciji upravljanja životnom sredinom u preduzećima“, Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, rekao je da u zemlji postoje 164 deponije za odlaganje komunalnog otpada, ali da je registrovano i oko 3.000 divljih deponija.
Na skupu su izneta i iskustva u ovoj oblasti iz Hrvatske, Slovenije kao i Regionalnog centra za životnu sredinu. Pored toga prezentovani su i primeri iz dobre poslovne prakse u izveštavanju i održivosti u ovoj oblasti.
Izvor: PKS