Na zadovoljstvo potrošača, cena šećera u Srbiji pada i, kako stvari stoje, biće još niža.

I poljoprivrednici mogu da budu zadovoljni jer su setvu šećerne repe priveli kraju, a ide im u prilog i ugovorena cena po kojoj će prodati slatki koren – najmanje 38 evra po toni.

U celoj priči ovog puta najdeblji kraj su izvukle šećerane. Šećer daju sve jeftinije, a repu moraju da plate dobro, boreći se za svaki ugovoren hektar, jer to podrazumeva i njihov opstanak.

Kovačević podseća da je prošle godine na tržištu Srbije ostalo oko 120.000 tona šećera viška, kada se odbije izvoz. Ako bude kao lane, opet će biti oko 100.000 tona šećera viška, pa ćemo, računajući i prošlogodišnji, imati na zalihama 230.000 tona. „Potrošnja Srbije je oko 200.000 tona. Imaćemo suficit koji će nam praviti problem“, ocenjuje Kovačević i napominje da je cena šećerne repe u Evropskoj uniji približno ista kao kod nas, s tim što evorpske šećerene plaćaju znatno nižu cenu ratarima jer imaju subvencije od države. „Naša država ih, međutim, ne daje, te su šećerane u teškom položaju. Smanjujemo remont, smanjujemo ulaganja koliko možemo, da bismo prevazišli poteškoće“.

U Srbiji se ovim poslom bave tri kompanije: Sunoko, Sfir i Helenik šugar, i prilično im je tesno na tržištu, te je pitanje koliko će šećerana izdražiti i koliko nam ih treba. Kako saznajemo, neke od njih nude više cene od ugovorenih jer je, na kraju krajeva, u pitanju borba za opstanak.

U proteklim nedeljama posejano je od 65.000 do 66.000 hektara šećernom repom, kaže direktorka Poslovne zajednice “Industrijsko bilje” Olga Čurović. Ostalo još 4.000 hektara takozvanih slobodnih površina, tako da ćemo imati zasejano preko 70.000 hektara, što je približno lanjskim površinama.

Prošle godine smo, napominje naša sagovornica, ostvarili rekordnu proizvodnju slatkog korena od 508.000 tona, pa se, ako vremenski i drugi uslovi to dozvole, dobar rod očekuje i ove.

„Problem je, međutim, cena šećera. Sada su na gubitku fabrike, što je najgore. Sadašnja cena šećera ne pokriva cenu šećerne repe koju su prerađivači poljoprivrednicima dali. Sada su šećerane u veoma teškoj poziciji jer su na udaru svetskog tržišta, a nastoje da udovolje domaćim potrebama“, ocenjuje Čurović.

To potvrđuju i u šećeranama.

„Cena šećerne repe, i pored toga što je niža za oko pet evra nego lane, toliko je visoka da se ne možemo pokriti uz ovakvu cenu šećera. Šećer je u Evropskoj uniji donedavno koštao 800 evra po toni, a sada je 500 evra, ako se računa i transport; ako ne, onda je 450 evra tona. Na tržištu CEFTA još je niža cena, a na domaćem tržištu je jaka konkurencija pa ga šećerane daju i za 55 i 56 dinara, najviše 57 dinara kilogram“, kaže Željko Kovačević, direktor u kompaniji Sunoko.