Izvor: PKS
11. mart
Mere Vlade za izlazak iz krize su dobre, ali nedovoljne. Srbiji potreban novi proces industrijalizacije. Privreda je prezadužena i zahteva niže obaveze i namete. Srbiji je potrebna proizvodnja za novo vreme i uslove, zaključeno na Biznis forumu na Kopaoniku

Model razvoja Srbije, koji je važio do početka svetske krize, nije više održiv jer se u okviru njega od inostranih kredita finansirala potrošnja. Rastao je uvoz, a njega nije pratila proizvodnja. Zato je jedini izlaz u novoj koncepciji nacionalnog plana razvoja u kome će osnova poslovanja biti veća proizvodnja artikala koji se mogu prodati na stranom tržištu. U bližoj perspektivi taj izvoz mora da dostigne 50 odsto proizvodnje, a kasnije, ako hoćemo da budemo deo razvijenog sveta, on bi trebalo da bude 80 procenata. Nova ekonomska politika Srbije mora da donese rast bruto društvenog proizvoda od najmanje dva odsto godišnje. Međutim, sa takvim rastom neće biti povećanja plata i penzija. Za takve želje treba nam rast od četiri do šest procenata. To znači da su dosadašnje mere Vlade Srbije bile dobre, ali ipak nedovoljne za veći rast proizvodnje. Ovo je između ostalog konstatovano trećeg, završnog dana rada 17. Biznis foruma na Kopaoniku pod nazivom „Srbija posle krize: kako se pozicionirati u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize“. Na Biznis forumu kome je prisustvovalo 450 učesnika iz zemlje i sveta, podneto je 80 radova. Privrednici su tražili veću makroekonomsku stabilnost, posebno stabilnost kursa dinara.

Potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS), Vidosava Džagić, je istakla da su slabosti u razvoju identifikovane, ali da se sporo prevazilaze. Među slabostima nalazi se nasleđena struktura privrede koja nije adekvatna današnjem vremenu. Srbiji je potrebna proizvodnja za novo vreme i nove uslove i zato bi na osnovu zahteva privrednika trebalo kreirati proizvodnju. Potrebne su nam i nove reforme u javnom sektoru, uz bolje korišćenje prirodnih resursa. Potpredsednica PKS posebno je istakla da u svetu danas ne postoji problem vlasništva, već problem upravljanja. Kada je reč o slabostima, one se nalaze u nerazvijenoj infrastrukturi i neravnomernom regionalnom razvoju. Ona je posebno ukazala da bi eventualna nova zaduživanja odvela zemlju u prezaduženost i podvukla da naš ekonomski sistem nije usklađen sa zahtevima privrede, a nemamo ni dovoljno potrebnih kadrova.

Po rečima potpredsednice PKS, srpska industrija je slaba i nerazvijena, visoko zavisna od uvoza i priliva stranog kapitala, pa ne može da odgovori na izazove globalizacije i globalne ekonomske krize. Posledice ekonomske krize su samo ogolele sve strukturne probleme srpske industrije, neizgrađenog ambijenta poslovanja i neefikasnog procesa privatizacije, istakla je Vidosava Džagić. Sve ovo ukazuje na neophodnost pokretanja novog procesa industrijalizacije, kao uslova ekonomskog rasta i razvoja privrede i kao jednog od važnih elemenata u smislu približavanja EU, gde je prerađivačka industrija najvažnija grana privrede. Dakle, moramo biti spremni da upravljamo promenama, ako hoćemo što pre ostvarimo naše planove, a to je članstvo u STO i EU.

Predsednik Regionalne privredne komore Novi Sad, mr Dragan Lukač, je istakao da je Srbiji potreban novi nacionalni plan koji će biti u funkciji, a ne samo na papiru. Prema mišljenju predsednika Privredne komore Beograda, mr Milana Jankovića, mi moramo da stvorimo izvoznu privredu i približimo nerazvijeni jug i razvijeni sever. Naše prednosti su u uslugama, energetici i poljoprivredi. Novac za razvoj moramo ulagati u grane koje će najpre doneti novu vrednost.

U vremenu koje je pred nama sigurnu budućnost imaće zemlje koje mogu da obezbede dovoljno hrane i dovoljno vode, naveo je profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, Milan Lončar. To uslovljava i rast populacije na Zemlji, na osnovu koga se vidi da će 2050. godine biti više od devet milijardi stanovnika, pa će najveći problem biti da se obezbedi dovoljno hrane za toliki broj ljudi. Srbija ima velike šanse da proizvodi baš ono što svetu nedostaje, a to su hrana i voda, jer ima prirodne mogućnosti, znanje i kadrove.