Srpske poljoprivrednike uglavnom plaše priče o priključenju EU, jer za kolegama iz Unije zaostaju i po uslovima u kojima radi i po rezultatima koje ostvaruju. Postizanje boljih rezultata u proizvodnji moguće je jedino ukoliko proizvođači promene i unaprede način rada.
Na putu ka Evropskoj uniji Srbija će morati da prilagodi svoje propise onima koji važe u Uniji, a čak trećina ih se odnosi na poljoprivredu.
Prosečan poljoprivrednik u Srbiji ima 59 godina, četiri i po hektara zemlje i traktor stariji od 10 godina. Za kolegama iz Evropske unije zaostaje i po uslovima u kojima radi i po rezultatima koje ostvaruje, zato ga priče o priključenju Srbije Uniji uglavnom plaše.
– Strepimo šta će biti kad uđemo u Evropu, strepim da ću ostati bez posla, da moji sinovi neće imati zemlje, da nećemo moći da konkurišemo u EU prema njihovim proizvođačima sa našim proizvodima – priča poljoprivrednik iz Zrenjanina Stevan Grubački.
Postizanje boljih rezultata u proizvodnji moguće je jedino ukoliko proizvođači promene i unaprede način rada.
Poljoprivrednik iz Zrenjanina Miroslav Vukov kaže da primenjuje nove tehnologije.
– Čuo sam da je dobro valjanje pšenice posle zime, kad se zemlja potklobuči, napravio sam taj valjak, sve te tehničke mere ja to proučavam i primenjujem, koristim Internet, knjige, idem na zimska savetovanja – dodaje Miroslav Vukov.
Ukoliko želi članstvo u Uniji, Srbija će morati svoje standarde da uskladi sa evropskim. Pregovori su mogući samo o eventualnom pomeranju rokova.
– U delu povrtarstva, koje je sezonskog karaktera, i osetljivo je u delu svinjarstva jer mi ne možemo da izvozimo za EU zbog vakcinacije protiv svinjske kuge, a gde će veliki broj zemalja pokušati da plasira svoje viškove proizvoda u Srbiju – objašnjava državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović.
Za Evropsku uniju statistika je i te kako bitna, zato su potrebni precizni podaci o tome koliko ima hektara poljoprivrednog zemljišta, kao i tačni podaci o broju grla stoke.
Takođe, svi poljoprivredni objekti moraju da budu legalizovani ukoliko proizvođači žele da koriste podršku iz fondova EU.
Pregovarač Hrvatske sa EU u oblasti poljoprivrede Ružica Gelo kaže da je Hrvatska krenula u proces legalizacije tek prošle godine.
– Za seljake je taj proces legalizacije, čak i kada se odvija sa određenim popustima zapravo ponovo predstavlja trošak, ali moja je preporuka zapravo u taj proces krenuti što pre – navodi Ružica Gelo.
I ma koliko da im je pristupanje Srbije Uniji nepoznanica, sa svih strana stižu uveravanja da poljoprivrednici ne bi trebalo da se plaše.
– Uvek je to proces koji je težak, bolan, sticanjem statusa punopravnog članstva govore o tome da su poljoprivrednici na dobitku – kaže Branislav Milić iz nemačke organizacije GIZ.
Da bi se rame uz rame takmičili sa konkurencijom iz Evrope potrebno je da se mali proizvođači udruže i da počnu da prerađuju pšenicu, kukurz, mleko ili meso, pa da tržištu ponude npr. sir, čvarke, kobasice.
A za to je, osim pomoći države i investicija, potrebno i da proizvođači promene način razmišljanja. I to bez obzira na to kako teče proces pregovaranja.
Izvor: RTS