Kriterijumi Srbije o pojedinim aditivima u hrani nisu isti kao u EU, te stoga, sumnjiva roba za Evropu, prema nadležnima, ne mora nužno biti sporna i za našu zemlju

Posle brojnih povrata srpske robe koja sadrži pesticide sa granica susednih zemalja, početkom ovog meseca, zbog prisustva aditiva titanijum – dioksida vraćena je i pošiljka keksa iz Srbije, namenjena hrvatskom tržištu. U keksu je 2. novembra konstatovan titanijum – dioksid, čiju je upotrebu u hrani u januaru 2022. Evropska komisija za bezbednost hrane zabranila, navodeći da postoje osnovane sumnje da taj aditiv izaziva genotoksičnost. To znači da postoji potencijalna sposobnost hemikalije da ošteti DNK, genetski materijal ćelija.

Uprkos tome, prema Pravilniku o prehrambenim aditivima iz 2018. godine, upotreba ove supstance u Srbiji je dozvoljena i još se nalazi na listi odobrenih dodataka hrani i ima oznaku E171, a zbog sposobnosti da reflektuje svetlost i boji u belo, upotrebljava se u hemijskoj, kozmetičkoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Prema rečima asistentkinje Katedre za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu Slađane Savić, ta supstanca se koristi i u nekim proizvodima protiv štetočina. “Ako se titanijum – dioksid unese gutanjem, EFSA (EU agencija za bezbednost hrane) na osnovu naučnih istraživanja procenjuje da se vrlo malo apsorbuje putem organa za varenje, ali se ipak može akumulirati u telu i dovesti do oštećenja DNK, što kasnije može prouzrokovati razvoj tumora”, rekla je Savić.

Osim toga, kako je rekla, njegovo dejstvo je kancerogeno i udisanjem sitnih čestica, čemu su posebno podložni radnici u fabrikama gde se titanijum – dioksid proizvodi. “Zbog nedostatka informacija i rizika, treba značajno kontrolisati njegovu upotrebu kao aditiva u stočnoj i ljudskoj upotrebi. Na primer, u hrani za mačke i pse ovog aditiva ne sme biti više od stotog dela”, objasnila je Savić.

Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača “Efektiva” rekao je da keks nije jedini primer kada srpska roba nije ispunila kriterijume Evropske unije, i da je tokom leta više pošiljki vraćeno, posebno zbog prekomerne količine pesticida. Keks je, kako je rekao, još jedan pokazatelj neadekvatne kontrole prehrambenih namirnica u u Srbiji.

“Ne možemo biti sigurni da li se vraćena pošiljka distribuira na srpsko tržište, jer kriterijumi Srbije nisu isti kao u EU, te stoga, sumnjiva roba za Evropu, prema nadležnima, ne mora nužno biti sporna i za našu zemlju”, rekao je Gavrilović. Podsetio je da je pre nekoliko godina problem bio sa aflatoksinom koji je rešen na administrativan način tako što je pomerena granica dozvoljenog prisustva u hrani.