Mlekari u Srbiji, posle nedavnog ukidanja dodatnih taksi na uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz EU, strahuju da bi njihov ionako loš položaj mogao dodatno da se pogorša, a najviše su zabrinuti mali proizvođači, iako prerađivači kažu da nema mesta panici. Udruženja koja zastupaju stočare sa razvijenijih farmi, smatraju da je još rano reći kakav će biti uticaj ukidanja prelevmana i da će se biti jasnije tek za neki mesec.
– Cena mleka u EU generalno raste i ako znamo da je četvrti kvartal završen na proseku od oko 30 centi, nema razloga da se bilo ko uznemirava – rekao je Ljubiša Jovanović, predsednik Udruženja proizvođača mleka Srbije. – Prosečna cena sirovog mleka znaće se negde krajem januara. Sada kada se kupuje mleko ne može ispod 33 centi, ali se uzima prosek poslednja tri meseca.
Kako nam je ispričala Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine, situacija u srpskom mlekarstvu je prilično loša. To je, kako smatra, posledica višedecenijskog uništavanja ove grane poljoprivrede.
– Uticaj ukidanja prelevmana još ne može da se vidi jer je rano, ali smo dobili čvrsta uverenja od prerađivača da nas neće ugroziti – rekla je Bugarski. – I ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je obećao da će ukoliko bude bilo kakvog negativnog uticaja, opet raditi na tome da se uvedu prelevmani. U proteklih 18 meseci imali smo cenu mleka koja je bila viša nego u EU. To je bio jedini način da preživimo. Ministarstvo je obećalo i neku vrstu direktne pomoći stočarima, ali još čekamo da se dogovorimo oko toga.
Ukidanje prelevmana, smatraju pojedini poljoprivrednici, najviše će uticati na male stočare, tačnije one koji imaju do desetak krava.
– Dve trećine mleka proizvedu baš takvi mali stočari, njih je oko 70 odsto od ukupnog broja onih koji se time bave – objašnjava Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine. – Velike farme uvek imaju neke određene podsticaje i benefite, pa su na neki način favorizovani. Stav je – ako nemaš 50 ili 100 krava, nemoj ni da radiš. Deo takvih stočara nema subvencije, jer im grla nisu umatičena, otkupljivači im plaćaju značajno nižu cenu za litar, jer navodno ne zadovoljava kvalitet. Svakako, to mleko je otkupljivačima dobro za jogurt i prerađevine, ali nije konkurentno za izvoz. Prema rečima Kiša, za pola godine najbolje će se videti efekti ukidanja prelevmana, ali je pitanje da li će neko tada odgovarati ako dođe do sunovrata.
– Vojvođani su ne tako davno prolivali mleko jer su otkupljivači uvozili i nisu hteli da kupuju od proizvođača – ističe Kiš. – Onda se država umešala, pa je okupila deo mleka. Trgovcima je dozvoljeno da rade šta hoće, a mi i dalje ne znamo čije mleko pijemo. Razumemo mi da je tržište slobodno, ali država mora da štiti svoje proizvođače. Svima bi nam odgovaralo da se mleko plaća po kvalitetu. Ali ne da kvalitet određuje onaj ko otkupljuje, kakav je sada slučaj.
Pritisci iz Evropske unije
Prelevmani na uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz EU ukinuti su 29. decembra 2016. Vlada Srbije ih je uvela jer je EU ukinula kvotu za proizvodnju u istom momentu kada je došlo do ruske zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU. Sve to je stvorilo ogromne viškove mleka u Evropi. Uvozne takse za mleko iznosile su od 10 do 20 dinara po litru, a za kiselomlečne proizvode od 10 do 30 dinara.