Zbog afere sa aflatoksinom zainteresovanost stranaca za kukuruz iz Srbije, naš najveći izvozni adut, potpuno je nestala, kaže za Radio Novi Sad direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin.
Setvu kukuruza, najomiljenije kulture naših poljoprivrednika, uglavnom neće ugroziti otkriće nedozvoljenog sadržaja aflatoksina u lanjskom rodu. Međutim, zainteresovanost stranaca za kukuruz, naš dosadašnji najbolji izvozni adut, potpuno je nestala.
Cena kukuruza, najvažniji parametar u opredeljivanju ratara za neku proizvodnju, pala je na najniži nivo, procenjuje direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin.
„Trenutno ona kotira na nekoj granici od 20 dinara za kilogram bez PDV-a. Međutim, s obzirom na to da je proteklih sedmica svakodnevno padala, nekako se stiče utisak da je to neka donja granica ispod koje cena neće padati“
Paori, uglavnom, nemaju kud. Kukuruz je biljka ovog podneblja, a prelazak na neke druge, profitabilnije useve, zahteva dodatni novac, koji naš poljoprivrednik nema.
Proizvođač iz Pivnica Mihailo Pap neće menjati setveni plan.
„Kod mene uopšte nema te bolesti. Zastupljenost kultura biće kao i prethodnih godina“, kaže Pap.
I Dušan Slijepčević, koji godinama uzgaja kukuruz na Telečkoj visoravni, smatra da će taj usev zauzeti uobičajenih 50 do 60 odsto polja.
„Godina koja je za nama, suša, mikotoksini… nadajmo se da je to jedna od retkih godina“, veruje Slijepčević.
Međutim, direktor zemljoradničke zadruge u Kuzminu Dušan Tadić kaže da su se ozbiljno namerili da kukuruz potisnu sa njiva.
„Mada je bila suša, a rod umanjen, imamo velike zalihe kukuruza i ne znamo šta da radimo s njim. Nesagledive posledice će biti u toj proizvodnji. Uvodimo stočni sirak, povećavamo površine pod sojom, kao i pod suncokretom, a znatno smanjujemo površine pod kukuruzom“.
Sušu, poput lanjske, koja je doprinela znatnom povećanju sadržaja aflatoksina u kukuruzu, ratari ne bi trebalo da očekuju, ali moraju da računaju na to da manjak padavina postaje redovna pojava, upozorava savetnik predsednika Privredne komore Srbije Vojislav Stanković .
„Republički hidrometeorološki zavod procenjuje da će se takvi ekstremni uslovi javljati svake treće, četvrte godine, a da će u svakoj godini prolećni usevi imati manjak vlage od 30 do 40 procenata.“, ukazuje Stanković.
Od proizvodnje kukuruza zavisi i domaće stočarstvo, pa zabrinjava podatak da je čak trećina kukuruza u robnim rezervama zaražena tim opasnim jedinjenjem. Kako je izjavio direktor državnih rezervi Goran Tasić, to zrno biće tretirano adsorbentima i izlečeno, ali se analogijom može zaključiti i da je bar trećina svog kukurza u Srbiji opasna za ishranu stoke.
Poznato je kako se opasni mikotoksin prenosi u mleko, a predsednik republičkog Udruženja uzgajivača svinja, Ferenc Major kaže da manji stočari, čiji kukuruz je u čardacima dobro osušen, nemaju teškoće.
„Problemi se javljaju kod većih tovljača, gde kukuruz nije bio na nabolji način lagerovan. Tako se u smešama javlja više mikotoksina, što se odražava na zdravlje svinja“, upozorava Major.
Ekonomske posledice lanjskog podbačaja roda, a još više pojave aflatoksina u kukuruzu, za sada su najvidljivije u izvozu te žitarice.
Žarko Galetin iz novosadske Produktne berze ukazuje na to da je prodaja strancima stala .
„Okolnost da nam je kukuruz zaražen bukvalno je stopirala sve izvozne aranžmane. Dakle, našeg izvoza kukuruza praktično nema. Srbija je bila među deset svetskih izvoznika kukuruza i sada je na državi, proizvođačima i poljoprivrednim stručnjacima da obezbede proizvodnju sa punom agrotehnikom i dobrim skladištenjem zrna, što je uslov da nam kukuruz ponovo postane izvozni brend“, naglašava Galetin.
On procenjuje i da je cena te žitarice pala na najnižu vrednost i da se neće više smanjivati.
„Okololnost na zaraženost kukuruza je bukvalno stopirala sve izvozne aranžmane. Kada je reč o ceni, ona trenutno kotira na granici 20 dinara po kologramu bez PDV-a. Međutim, s obzirom na to da je cena proteklih nedelja beležila svakodnevni pad, nekako se stiče utisak da je dostignuta donja granica ispod koje cena kukuruza neće padati“, objasnio je Žarko Galetin.
Izvor: RTV