Neizvesnost oko razmere i dužine trajanja korona krize naterala je države izvoznice poljoprivrednih proizvoda da promene politiku zaliha u sopstvenim bilansima i znatno podižu nivo svojih zaliha koje bi se najadekvatnije mogle nazvati zalihama sigurnosti
Nalazimo se u periodu kada je žetva žitarica, uljarica i ostalih ratarskih kultura ili završena ili pri samom kraju na severnoj hemisferi koja je pretežno, čak znatno većinski svetski proizvođač ovih roba što nam daje jednu relativno jasnu sliku o svetskim bilansima. U redovnom stanju bismo na osnovu tog saznanja uz rizik male greške mogli da procenimo kako bi se cenovna linija kretala tokom ekonomske godine.
Ti cenovni trendovi imaju svoja uglavnom predvidiva sezonska kolebanja, pa tako, izuzev ako se ne dese neke incidentne situacije, mogli bismo da damo neku prognozu uz rizik minimalne greške, objašnjava agrarni analitičar Žarko Galetin u intervjuu za portal Agroklub.
Šta se u međuvremenu promenilo? Prema njegovim rečima, danas ne možemo samo na osnovu tih tržišnih parametara da damo tako preciznu procenu. Pre svega princip slobodne trgovine među državama ozbiljno je ugrožen međusobnim trgovinskim blokadama, sankcijama, ograničenjima i tako dalje. Naravno da je najočigledniji i po značaju najuticajniji onaj između SAD i Kine. Nije to jedini međudržavni trgovinski rat, vode ga i mnoge druge zemlje na bilateralnom nivou, a kada se sve zajedno sabere, dobijamo jedan ozbiljno ugrožen svetski trgovinski poredak.
Svetska trgovinska organizacija je uglavnom nemi posmatrač sopstvenog urušavanja usled nemoći da takve međusobne sporove reši. Naravno, ti su sporovi pre svega motivisani političkim razlozima, navodi Galetin.
On dodaje da je epidemija koronavirusa veoma snažno uticala na pad ekonomije na globalnom nivou, što opet neposredno utiče pre svega na pad finansijskih kapaciteta tražnje velikih svetskih uvoznika hrane, što je u početku najpre za neposrednu posledicu imalo pad tražnje.
Da bi situacija bila kompletno zakomplikovana, te iste zemlje uvoznice, suočavajući se sa problemom zatvaranja sopstvenih prehrambenih bilansa, kao drugu reakciju imaju vrlo agresivan nastup u kupovini prehrambenih proizvoda, čak i znatno više od uobičajenog nivoa zaliha.
Šta se dešava na drugoj strani tržišne vage, dakle sa ponudom, odnosno izvoznicima. Ni oni ne sede skrštenih ruku. Neizvesnost oko razmere i dužine trajanja ove krize i ove zemlje naterala je da promene politiku zaliha u sopstvenim bilansima i znatno podižu nivo svojih zaliha koje bi se najadekvatnije mogle nazvati zalihama sigurnosti. Prvi korak u tom pravcu povukla je Evropska unija koja je već deklarativno izašla sa novom politikom zaliha koje bi trebalo da budu znatno veće nego do sada.