Budžetski deficit će verovatno biti veći od pet procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), iako je rebalansom budžeta planiran manjak od 4,7 odsto BDP.

Nakon tendencija rasta u prva četiri meseca ove godine, u maju je zabeležen ozbiljan pad industrijske proizvodnje u gotovo svim oblastima u Srbiji. To je najverovatnije, dobrim delom i rezultat, praznika i povezanih neradnih dana u maju. U maju je redukovana i dinamika spoljnotrgovinske aktivnosti, dok je pad prometa u trgovini na malo bio 3,8 odsto. Međugodišnja inflacija se vratila u jednocifrenu zonu, ali se do kraja godine očekuje veći rast od sadašnjeg zbog regulisanih cena, a već je najavljeno poskupljenje električne energije. Za četiri meseca tekuće godine, bilo je svega 217 miliona evra stranih investicija. Ovo je između ostalog, istakao Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog projekta Makroekonomske analize i trendovi (MAT) na predstavljanju novog broja časopisa u Privrednoj komori Srbije.

Ipak nema razloga da se u junu nastavi ovo linearno opadanje proizvodnje. U ovom trenutku teško je dati prognozu kolika će biti stopa rasta industrijske proizvodnje na kraju godine. Treba videti kolike će efekte u drugom polugođu dati mere za konsolidaciju javne potrošnje na redukciju unutrašnje tražnje. Govoreći o budžetskom deficitu, Stamenković je naglasio da će on verovatno biti veći od pet procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), iako je rebalansom budžeta planiran manjak od 4,7 odsto BDP. Ta mogućnost postoji, jer je precenjen nivo prihoda prikazan u rebalansu, rekao je on. Deficit u odnosu na prethodno planiranih 122 milijarde dinara u rebalansiranom budžetu je ograničen na 178 milijardi dinara, što znači da je viši za 46 odsto, ukazao je Stamenković.

Povodom predloga Fiskalnog saveta da se uvede solidarni porez na penzije i plate veće od 25.000, odnosno 40.000 dinara, on smatra da ta mera ima kratkoročni karakter iako na rok od jedne godine može dati polovinu potrebnih ušteda, tačnije jedan odsto vrednosti BDP. Stamenković je potom dodao da se može podržati program strukturnih reformi koji podrazumeva privatizaciju javnih preduzeća, promenu Zakona o radu, suzbijanje poreske nediscipline, olakšice za investiranje, kao i uvođenje centralnog registra zaposlenih u javnom sektoru. „Nedostaju, međutim, neki važni segmenti, a naročito plan za reformu penzionog sistema, koja mora da bude deo reformskih procesa“, naveo je on. Iako Fiskalni savet pominje i neke izolovane reforme u sistemu penzionog osiguranja, još ni jedan zvanični nivo ne govori o celovitoj i povezanoj koncepciji sistemskih reformi, naglasio je Stamenković. Jedan od autora MAT-a Miladin Kovačević ukazao je na neophodnu radikalnu reformu penzionog sistema. Po njegovim rečima u ovoj oblasti su nam potrebne sveobuhvatne široke društvene reforme.

Bankarski sektor u Srbiji je stabilan, ukazao je autor teme broja Miroslav Marinković. Najveći rizik predstavljaju problematični krediti, a njihov nivo je oko 20 odsto ukupnih kredita u Srbiji.

Izvor: PKS