Ekonomski efekti ulaska Hrvatske u EU, sa aspekta uticaja na privredu Srbije mogu se oceniti kao pozitivni i stimulativni. Trgovinu karakteriše pad zarada i prometa
Sticanjem statusa punopravne članice Evropske unije 1. jula 2013. godine Hrvatska će prestati da bude članica CEFTA Sporazuma, kao i svih ostalih bilateralnih i multilateralnih trgovinskih sporazuma, koji nisu u skladu sa zajedničkom trgovinskom politikom EU. Ovim će Hrvatska otpočeti sa primenom svih pravila i propisa koje propisuje EU za svoje članice. Dakle, Srbija bi nakon ulaska Hrvatske u EU, mogla da poveća plasman svojih poljoprivrednih proizvoda na tržište CEFTA regiona, jer će hrvatska roba biti skuplja i manje konkurentna zbog povećanja carina. Najveće promene u regionu dogodiće se pri izvozu prehrambenih proizvoda iz Hrvatske u Bosnu i Hercegovinu – mleka i mlečnih prerađevina, mesa, keksa i cigareta, čija će konkurentnost biti smanjena što predstavlja izuzetnu priliku za srpske proizvođače. Ovo je između ostalog istaknuto na sednici Odbora Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije. Sednicu je vodio predsednik Odbora Udruženja za trgovinu Radoslav Veselinović.
O tome šta čeka Srbiju posle 1. jula 2013. godine u ovoj oblasti govorila je Jadranka Zenić – Zeljković, iz Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, koja je između ostalog istakla, da nakon ulaska Hrvatske u EU jedan broj njenih poljoprivrednih proizvoda u razmeni biće manje konkurentan na tržištu Srbije i CEFTA. Duvan i proizvodi od duvana, će se uvoziti u Srbiju po carini od 57,6 odsto iz EU, tako da će Srbija imati prednost u izvozu duvana u Hrvatsku i na CEFTA tržištu. Prema analizi, može se očekivati da će doći do količinskog smanjenja uvoza cigareta iz Hrvatske, s obzirom da će one biti skuplje usled četvorostrukog povećanja carine. Tako će od 1. januara 2014. godine prema SSP biti nepovoljniji izvoz hrvatskih proizvoda u Srbiju za najosetljivije poljoprivredne proizvode. Kada je u pitanju trgovina proizvodima koje su, za Srbiju po SSP, određene izvozne kvote u EU, izvoz šećera iz Srbije će biti nepovoljniji. Na skupu je posebno ukazano i da ulazak Hrvatske u EU, donosi i neke nepovoljnosti po Srbiju, po pitanju izvoza šećera. Naime, količina šećera iz Srbije koja se plasira na tržitše Hrvatske biće uključena u ukupnu kvotu za izvoz šećera u EU koja iznosi 180.000 tona godišnje. Jadranka Zenić Zeljković je ukazala da će trgovina sa Hrvatskom po njenom ulasku u EU biti regulisana Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), što će izvoz hrvatske robe učiniti nepovoljnijim.
Tržište BiH je za Srbiju i Hrvatsku od velikog značaja. Hrvatska na tržište BiH plasira značajan iznos prehrambenih proizvoda. Ulaskom Hrvatske u EU, najveće promene dogodiće se pri izvozu prehrambenih proizvoda u BiH, na primer mleka i mlečnih prerađevina, mesa, keksa i cigareta, zbog carina na ove proizvode prilikom uvoza iz EU, odnosno Hrvatske u iznosu od 10 do 15 odsto, plus prelevmani. Ovo će uticati na smanjenje konkurentnosti ovih proizvoda iz Hrvatske na tržištu BiH. To je i izuzetna prilika za srpske proizvođače da povećaju plasman ovih proizvoda na tržište BiH, jer će se izvoziti po CEFTA sporazumu, odnosno bez carina i biće konkurentniji u odnosu na hrvatske proizvode. Izlaskom Hrvatske iz CEFTA sporazuma nastaće i promene u trgovini u pogledu strukture i obima robne razmene u Regionu. Ekonomske efekte ulaska Hrvatske u EU, sa aspekta uticaja na privredu Srbije mogli bi da ocenimo kao pozitivne i stimulativne, naglasila je Jadranka Zenić – Zeljković. Treba istaći da poljoprivredi Srbije nije u interesu davanje posebnih ustupaka Hrvatskoj, pre svega, iz razloga što to znači stvaranje povoljnijih uslova uvoza poljoprivrednih proizvoda u Srbiju iz svih ostalih članica EU. Treba istaći i to da je Hrvatska dostavila zahtev Evropskoj komisiji za reviziju SSP između Srbije i EU, kao i ostalih članica CEFTA i EU, radi zaštite svojih izvoznih interesa posle 1. jula 2013. godine. Suština je da se koncesije koje Hrvatska ima u skladu sa CEFTA 2006. ugrade u SSP svake članice CEFTA, koja ima potpisan ovakav sporazum sa Evropskom zajednicom.
Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije mr Gordana Hašimbegović je govorila o stanju u ovoj oblasti, koju karakteriše pad zarada i prometa, problem nelikvidnosti, loša privatizacija… To znači da je promet u trgovini na malo u Republici Srbiji, prema većini martovskih pokazatelja, imao tendenciju pada. U tekućim cenama, promet je u martu 2013. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine smanjen za 9,6 odsto, a u odnosu na prosek 2012. godine manji je za 7,3 odsto. U stalnim cenama, u martu 2013. godine u odnosu na mart 2012. godine evidentiran je pad prometa od 17,5 odsto, a u odnosu na prosek 2012. godine pad iznosi 12,4 odsto. Kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i Nove prosečne, odnosno Nove minimalne potrošačke korpe, u martu 2013. godine je manja u odnosu na prošli mesec, zahvaljujući, pre svega, smanjenju prosečne neto zarade.
Na sednici je raspravaljano i o primeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji je stupio na snagu 31. marta 2013. godine. Radoslav Veselinović je istakao da u njegovoj primeni ima dosta nelogičnosti, što može da dovede do gubitka poslova kada su u pitanju strani partneri. Tako je na sednici ukazano na niz nedostataka ovog zakona pa su neophodne i njegove hitne izmene i dopune. Na ove i slične probleme privrednicima je odgovarao Ninoslav Kekić iz Ministarstva finansija i privrede.
Izvor: PKS