Trgovanje kukuruzom na Produktnoj berzi u Novom Sadu od jutros je zamrlo. Čekaju se nove informacije o „toksičnom kukuruzu“ iz Srbije. Vest da je naš klip usled suše kontaminiran aflatoksinom, najkancerogenijim poznatim jedinjenjem koje se može naći u hrani za ljude i životinje, zabrinula je i građane i privredu. Izvoz kukuruza u oktobru je dostigao 41 mil USD, a kakav će plasman biti u decembru ostaje da se vidi.

Žarko Galetin, direktor Produkutne berze, kaže za naš portal da nisu primetili neke efekte plasirane vesti na cenu kukuruza, ali kako je rekao, od jutros se veoma slabo trguje.

– Pretpostavljam da se čekaju zvanične informacije iz Ministarstva poljoprivrede i dalji rasplet situacije. Ono što moram da naglasim je da je kukuruz kojim se trguje na našoj berzi SRBS kvaliteta, što znači da nema toksične materije – naveo je za naš portal Žarko Galetin.

Ovogodišnji rod kukuruza dostigao je 4 miliona tona, a prema navodima Marinka Ukropine, direktora sertifikacione kuće SGS, samo 32% je bezbedno za ljudsku upotrebu.

Sličan problem imaju Mađarska, Bugarska i Rumunija, ali su oni adekvatnim merama u toku vegetacije i u postžetvenom periodu (razdvajanjem i nemešanjem u skladištima zdravog od kontaminiranog kukuruza) smanjili nivo kontaminiranog kukuruza na mnogo manji nivo. Nezvanični podaci govore o maksimalnom nivou od 20%.

– Srpski kukuruz je poznat kao brend u svetu sa karakteristikama da je netoksičan, genetski nemodifikovan i da je za ljudsku upotrebu, tako da će ova činjenica negativno uticati, ne samo na količinu, jer već imamo pojave zaplene toksičnog kukuruza u Italiji, nego i na ugrožavanje našeg brenda. Većina izvoznika je toga svesna, a trgovci u svetu zahtevaju rigorozne kontrole i ispitivanja pre ikakvog izvoza – naveo je Marinko Ukropina.

Prema njegovim rečima, kontaminaciju kukuruza izazvala je suša, a dosada sprovedena ispitivanja ukazuju na koncentracije aflatoksina koje su iznad dozvoljenih i pozivaju na hitnu reakciju nadležnih državnih službi i svih subjekata u lancu proizvodnje, skladištenja, prodaje i prerade kukuruza.

U saopštenju SGS se ističe da je to preduzeće sprovelo kontrolu kvaliteta kukuruza na zahtev klijenta posle zvaničnog objavljivanja informacija na portalu Evropske unije RASFF, 10. oktobra 2012. godine, o značajnom sadržaju aflatoksina utvrđenog u pošiljci srpskog kukuruza u ltaliji koja je potom vraćena u zemlju.

Posle tog upozorenja EU usledili su, kako je navedeno, učestali zahtevi domaćih i inostranih klijenta SGS-a da se uradi kontrola kvaliteta kukuruza.

Stručnjaci preduzeća SGS SU, na osnovu ispitanih 375 uzoraka, što reprezentuje količinu od 350.000 tona kukuruza, utvdilili da je skoro 60% ispitanog kukuruza upotrebljivo, od čega je 32% upotrebljivo za direktnu ljudsku ishranu, a ostatak za stočnu hranu, uz odgovarajući tretman.

Tim povodom oglasilo se Ministarstvo poljoprivrede, koje je u saopštenju navelo da nadležni granični fitosanitarni inspektori kontrolišu sve pošiljke kukuruza iz inostranstva na prisustvo mikotoksina i da tokom ove godine nije bilo pošiljaka zaraženih aflatoksinom.

– Naglašavamo da je na osnovu Zakona o bezbednosti hrane odgovornost za bezbednost kukuruza proizvedenog u Srbiji prvenstveno na proizvođačima. Propisi nalažu da svaki subjekt u poslovanju sa hranom, koji koristi biljna hraniva među kojima je i kukuruz, mora da ima uspostavljen sistem samokontrole na prisustvo određenih parametara među kojima je i aflatoksin – navelo je Ministarstvo i dodalo da pojačano rade na utvrđivanju konkretnih i preciznih podataka o stanju ovogodišnjeg roda kukuruza, o čemu će javnost blagovremeno obavestiti.

I Milan Pastor, savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, isčekuje zvaničan stav i kompletnu informaciju iz Ministarstva. Kako kaže, sa oprezom pristupa objavljenoj informaciji od 68% otrovnog kukuruza, i pita se sa kojih polja taj kukuruz dolazi.

– Zanima me odakle zagađeni kukuruz dolazi, gde se sada nalazi, šta je sa iskorišćenim kukuruzom. Da li je on iskorišćen za prehranu životinja. Šta je sa semenskom proizvodnjom – pitanja su na koje Pastor traži odgovore.

Kako kaže, šteta po izvoz je ogromna kao i po rušenje brenda, jer je Srbija u od početka 2012. izvezla tu žitaricu u vrednosti od 492 mil USD. Mogo veća opasnost je, kako dodaje, posledica otrovnog kukuruza na zdravlje ljudi.

Ovaj problem povlači i mnoga druga pitanja, između ostalih, da li ćemo sada morati da uvozimo zdrav kukuruz?

Stručnjaci iz ove oblasti su saglasni da je još nije kasno da se u uvoj fazi adekvatnim merama iskoriti veći deo roda. Za sprečavanje daljeg širenja zaraze kukuruza i pogrešne namene te žitarice, bilo za ljudsku ishranu ili prehranu stoke, „neophodno je da se svi učesnici u lancu, sa povišenom svešću o evidentnom problemu, odgovorno ponašaju“.

Svakako, prioritetan je monitoring svih uskladištenih količina. Deo kontaminiranog kukuruza koji ispunjava uslove kvaliteta za stočnu hranu može da se upotrebi u smešama za stočnu hranu, a preostali deo može da se usmeri na proizvodnju bioetanola ili skroba.

Izvor: ekapija.com, Marija Kambić