Reklama

Autor: Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

U poslednjih 50 godina u Južnom Tirolu su utrostručili proizvodnju jabuka. Sa ekstenzivnih zasada sa 150 do 300 voćaka po hektaru su prešli na intenzivnu sadnju od 2800 – 4500 voćaka po hektaru. Milion tona jabuka na 18.000 hektara proizvodi 8.000 proizvođača. To su uglavnom manji porodični posedi prosečne veličine 2,5 hektara, sa izrazito visokim prosečnim prinosima, sa oko 60 tona po hektaru.

Južni Tirol u severnoj Italiji jedna je od najznačajnijih regija za proizvodnju jabuka u Evropi. Godišnje proizvode do milion tona tog voća, što je 10 odsto ukupne proizvodnje čitave Evropske unije sa 27 članica. Kada je reč o organskoj proizvodnji, ukupna evropska produkcija je 150.000 tona, dok se u južnom Tirolu od toga proizvode trećina, odnosno 50.000 tona organske jabuke.

U tom kraju zadružno povezivanje voćara dovedeno je skoro do savršenstva. Na ovom primeru više je nego očigleno da je kvalitet i kvantitet u proizvodnji povezan na najbolji mogući način. Tih milion tona jabuka na 18.000 hektara proizvodi 8.000 proizvođača. To su uglavnom manji porodični posedi prosečne veličine 2,5 hektara, sa izrazito visokim prosečnim prinosima, sa oko 60 tona po hektaru. Zasadi sa nalaze od 200 do hiljadu metara nadmorske visine, tako da je u proizvodnom regionu i velika razlika u mikroklimi. U ravnici vegetacija traje 240 dana sa 1900 sati sunca a za to vreme padne 850 mm kiše. U brdsko-planinskom regionu vegetacija traje 215 dana sa 2200 sunčanih sati sa 500 mm vodenog taloga.

Iz navedenih razloga proizvodnju su organizovali na dva nivoa. Konzorcijum Vog okuplja proizvođače iz doline, dok Vip konzorcijum organizuje proizvođače na brdsko-planinskom terenu. Voćari u Južnom Tirolu nemaju problema sa navodnjavanjem jer poseduju dobre vodne resurse, pre svega reke.

Orošivače koriste radi sprečavanja šteta od mraza u maju i junu. Za redovno navodnjavanje koriste drip irigaciju gde sistem kap po kap kombinuju sa orošavanjem. Tim sistemom je pokriveno 2/3 svih zasada. U poslednjih nekoliko godina grad je sve učestaliji kao i njegov intenzitet. Iz tog razloga trećina zasada je pokrivena protivgradnom mrežom.

Standardno u voćnjacima su jabuke u redu posađene na 80 cantimetara dok je međuredni razmak 3 metra i 20 centimetara, tako da po hektaru zasađeno bezmalo 4.000 stabala. Visina stabala u rodu je od 3,5 – 4 metra visine, što rezultuje visokim prinosima. U brdskim predelima razmaci su manji kao i visina voćaka.

Valja napomenuti još neke karakteristike proizvodnje jabuke u Južnom Tirolu. U redu, sa obe strane voćaka herbicidni pojas je 30 cm. U voćnjacima su postavljeni feromonski mamci za konfuziju opasne štetočine jabukinog smotavca. Pod tim sistemom sa nalazi 12 000 hektara. U zaštiti imaju problema s čađavom krastavosti i pepelnicom. Jabučnjake protiv čađave krastavosti prosečno godišnje štite od 8 do 12 puta ali ističu da je to daleko manje nego u severnijim krajevima Evrope gde broj tretiranja prevazilazi 20. Jak napad bakteriske plamenjače iz 2003 se ponovio i ove godine. Od glodara stabla štite postavljanjem mreža oko debla. U zaštiti protiv Ervinije ne mogu koristiti antibiotike, tako da preventivno koriste bakar ali to ne daje dobre rezultate.

Više od 90 odsto jabuka prodaju konzorcijumu. Savetodavni centar pokriva 80 odsto proizvođača što je odličan primer javno-privatnog partnerstva.

U poslednjih 50 godina u Južnom Tirolu su utrostručili proizvodnju jabuka. Sa ekstenzivnih zasada sa 150 do 300 voćaka po hektaru su prešli na intenzivnu sadnju od 2800 – 4500 voćaka po hektaru. Dominirajuća podloga je M9. Domaćini se hvale i kvalitetom zemljišta gde je humus na nivou od 2-4 posto, ali se ipak primećuje pad plodnosti jer se već 3-4 voćnjaka smenjuju na istom terenu.

U Južnom Tirolu nema ni pedlja slobodne zemlje. Oni retki koji je prodaju za hektar traže od 250.000 do pala miliona evra, pa voćari nemaju alternativu nego da jabuke ponovno sade na istom terenu.

U strukturi sortimenta najviše je zlatnog delišesa, 43 odsto

15 odsto gale, 11 odsto crvenog delišesa, 9 odsto breburna i 6 odsto greni smita. U Južnom Tirolu u proizvodnji jabuka utroše 600-700 radnih sati po hektaru. Polovina je za vreme berbe, 15 odsto je ručnog proređivanja i 10-15 odsto radnih sati se utroši na zelenu rezidbu. Poslednjih godina zbog bakteriozne plamenjače i ožegotina izbegavaju zelenu pa prednost daju zimskoj rezidbi.

Proizvodna cena jednog kilograma jabuka uključujući sortiranje, pakovanje i skladištenje je do 30 evro centi. Najniže troškove proizvodnje imaju zlatni delišes i greni smit dok najveće imaju fudži i crveni delišes.

Po sortama se razlikuje i otkupna cena. Ona je u rasponu od 25 do 70 evro centi koliko se može dobiti za pink lejdi. U Zavisnosti od godine udeo prve klase jabuke je 80-85 odsto. Standard za prvu klasu ploda zlatnog delišesa 65-80 mm. Polovina ukupne prodaje ide na italijansko tržište, trećina u Nemačku dok nešto manje izvoze u Španiju, Rusiju, Engleski, Irsku i severnu Afriku. U budućnosti se nadaju izvozu u Indiju i Kinu.

Radnici za berbu dobijaju 7 do 8 evra na sat, dok ako im poslodavac obezbedi smeštaj i hranu dobijaju 5 do 6 evra. Berači u Južni Tirol pristižu iz Slovačke, Poljske, Ukrajine i Moldavije.

Napravi novu temu u “Aktuelnosti”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">