Uprkos poplavama, koje su uništile dobar deo useva, kao i mestimičnim štetama od grada, u Srbiji se ove godine očekuje veća poljoprivredna proizvodnja od lanjske, tako da će znatne količine proizvoda ostati za izvoz, izjavio je danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Branko Marinković.
“Bilo bi bolje kada bismo umesto kukuruza i drugih ratarskih proizvoda izvozili meso i mesne prerađevine”, rekao je on Tanjugu napominjući da je, u situaciji u kojoj je proteklih godina naš agrar, dobro da obezbedimo domaće potrebe, a ostatak da izvezemo i tako poboljšamo platni bilans zemlje.
Marinković je napomenuo da možemo biti zadovoljni dosadašnjom proizvodnjom najvažnijih ratarskih kultura, ako se ima u vidu da je proizvodna godina počela sušom, istakavši da se prema aktuelnom stanju useva, mogu očekivati dobri prinosi kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe.
Podsetivši da je proizvodnja strnih žita bila relativno dobra, on je dodao da bi rod pšenice bio bolji da su je proizvođači blagovremeno zaštitili od bolesti.
Povoljni vremenski uslovi, pre svega dovoljno vlage u dosadašnjem toku vegetacije, omogućili su da kukuruz i soja dobro napreduju i obećavaju solidan rod, kaže profesor Marinković, ističući da bi biljkama sad dobrodošao topao i suv period, “čak i po cenu da izgubimo deo prinosa”.
On je objasnio da bi, ukoliko dani budu hladniji i kišni, moglo da se desi da kasni hibridi kukuruza u berbi, kao i soja u žetvi, imaju visoku vlagu, pa bismo ih morali dosušivati, što bi izazivalo dodatne troškove i nepovoljno uticalo na ionako tešku energetsku situaciju.
Stanje suncokreta takođe najavljuje dobre prinose a slična je situacija i kad je reč o šećernoj repi, ako je na većini parcela zaštićena od cerkospore, napominje Marinković i dodaje da se očekuje dobra proizvodnja šećera, kojom će biti ispunjena kvota za izvoz u EU, a verovatno će nam ostati i za druga tržišta.
I za šećernu repu bilo bi dobro u narednom period suvo i toplo vreme napominje profesor i dodaje da “bolji je i manji prinos sa velikim procentom šećera, nego obrnuto, jer tu biljku gajimo radi šećera a ne za rezance i vodu”.
Srbija će najverovatnije imati priliku da ove godine izveze i veću količinu jestivog ulja, pogotovo ako se ima na umu situacija u Ukrajini, koja je jedan od najvećih svetskih proizvođača suncokreta, kaže profesor Marinković.