Izvor: RTV
Korektna cena kukuruza i sigurna naplata opredelile su mnoge ratare u Vojvodini da ga prodaju republičkim Robnim rezervama. Od ukupno 50 hiljada tona kukuruza, koliko će država preuzeti od poljoprivrednika u celoj Srbiji, kvota za Vojvodinu gotovo je ispunjena za samo nekoliko sati.
Korektna cena kukuruza i sigurna naplata opredelile su mnoge ratare u Vojvodini da ga prodaju republičkim Robnim rezervama.
Od ukupno 50 hiljada tona, koliko će Robne rezerve otkupiti u Srbiji, za vojvodjanske ratare i zadruge rezervisano je nešto više od 28 hiljada tona.
Razlog za tako veliko interesovanje poljoprivrednika da državi prodaju kukuruz je solidna cena, tvrdi direktor Berze Žarko Galetin. Ona je 18 dinara po kilogramu sa porezom na dodatu vrednost, što je za 10 odsto veća cena od one na komercijalnom tržištu.
Uz to, iz iskustva ranijih sličnih projekata, država će se i ovaj put pokazati kao dobat platiša. Otišlo se i korak dalje, tako da će preuzet kukuruz biti plaćen u roku od sedam dana od potpisivanja ugovora, zaključio je Galetin.
Međutim, 50 hiljada tona, koliko otkupljuje država, tek je nekoliko procenata ukupne proizvodnje kukuruza. To nije dovoljno, upozorava član Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Ivković.
On kaže da je količina koju otkupljuje država tek mali deo ukupne proizvodnje kukuruza u Srbiji. Uz to, problem su i dodatni troškovi, s obzirom na to da je na gazdinstvima kukuruz već u ambarima i silosima, pa će izvlačenje iz ambara uvećati troškove ratarima, odnosno smanjiće im eventualnu zaradu.
Naravno, mnogim paorima je u svežem sećenju i znatno bolja cena kukuruza nego što je to danas.
„Čekaću veću cenu“, kaže ratar u Crvenki Dušan Slepčević.
On podseća na to da je lane kukuruz koštao i 24 dinara za kilogram, što on u svojoj pola veka dugoj poljoprivrednoj praksi nije doživeo, a sumnja da će se to uskoro ponoviti.
Bez obzira na sve, Slepčević ratarima preporučuje da kukuruz ostave u čardake i sačekaju bolju cenu.
Slično razmišlja i poljoprivrednik u Budisavi Endre Fusko.
„Moj kukuruz vredi više od novca. Novac se brzo potroši, a proleće je daleko“, zaključuje Fusko i dodaje da je čardak banka u rukama ratara.
Uprkos velikoj suši proizvodnja kukuruza u našoj zemlji nije značajnije podbacila u odnosu na prethodnu godinu, pa se rod procenjuje na više od šest miliona tona. To će biti dovoljno za domaće potrebe, preteći će i za izvoz, a najverovatnije će u paorskim čardacima potrajati do proleća, kada bude ponestalo novca za prolećne radove.