Za prvih osam meseci ove godine srpska poljoprivreda je na svetskoj pijaci ostvarila 26 odsto veći izvoz nego lane u isto vreme i čak 70 odsto veći suficit, a ako nastavi da izvozi tim tempom, mogla bi do kraja godine prodati robe za tri milijarde dolara i oboriti sve rekorde.
U tom slučaju, ovu godinu mogla bi okončati suficitom od milijardu i po evra, što je rezultat koji od početka 21. veka nismo zabeležili. Da nije sve tako crno u srpskoj poljoprivredi najbolje govori podatak da je u odnosu na 2001. godinu izvoz agrarnih proizvoda deset puta veći. Naime, tada je vredeo 317 miliona dolara, a sada čekamo tri milijarde.
Za prvih osam meseci ove godine izvezli smo poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 1,94 milijardu dolara, što je 26,2 odsto više nego u isto vreme lane. Poljoprivreda je u ukupnom izvozu Srbije učestvovala s 20 odsto. Istovremeno, na svetskoj agrarnoj pijaci kupili smo robe za 1,03 milijardu dolara, što je uvoz 2,9 odsto veći nego u periodu januar–avgust 2013. godine, s učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,5 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar–avgust 2014. godine, ima rast od 70,3 odsto i iznosi 906 miliona dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 188 odsto.
– Kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u prvih osam meseci ove godine ukazuju na tendencije rasta izvoza, dok je tempo rasta uvoza i dalje stabilan – kaže za naš list agrarni analitičar Vojislav Stanković. – S mnogo optimizma očekuje se nastavak tendencije rasta izvoza koji bi do kraja godine trebalo da dostigne oko tri milijarde dolara. Uvoz bi mogao izneti oko 1,5 milijardu dolara, te bi ta kretanja trebalo da rezultiraju suficitom od oko 1,5 milijarde dolara.
Najviše smo, u prvih osam meseci godine, izvezli kukuruza – za 255,2 miliona dolara, potom smrznute maline – za 156,8 miliona, pa cigareta od duvana u vrednosti od 70,1 miliona dolara i šećera – za 64,8 miliona. Naše najveće tržište je Evropska unija, kojoj smo u pomenutom periodu prodali agrarnih proizvoda za 949 miliona dolara. Pomenimo, početkom 21. veka izvoz srpske poljoprivrede u zemlje EU vredeo je svega 170 miliona. Sudeći po dosadašnjem tempu trgovine s Evropom, do kraja 2014, s obzirom na činjenicu da se izvoz zahuktava s drugom polovinom godine, premašićemo lanjski rezultat, kada smo zemljama EU prodali poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 1,35 milijardu dolara. Pri tom valja podsetiti na to da su cene paorske robe sada dobrano pale i na našem i na svetskom tržištu. A nije izlečena ni naša stara boljka da u EU izvozimo mahom sirovine, a ne proizvode većeg stepena prerade i veće vrednosti.
– Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni s EU. U strukturi izvoza, EU je poslednjih godina zastupljena sa 49–51 odsto, dok je u strukturi uvoza učešće EU u rasponu izmedju 45 i 63 odsto – navodi Vojislav Stanković, i dodaje da bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa zemljama CEFTA u periodu januar–avgust 2014. pokazuje ostvaren izvoz od 666 miliona dolara, a uvoz od 124 miliona.
Za prvih osam meseci ove godine vrednost ukupne razmene agrara izmedju Srbije i Ruske Federacije bila je 212 miliona dolara. Izvoz je vredeo od 181 milion dolara, a uvoz 31 milion.