U Srbiji se godišnje proizvede 600 miliona litara flaširane prirodne i mineralne vode. Svaki kubni metar vode u Evropi opterećen sa tri evra, a u Srbiji sa 11 d0 12 evra.
Proizvođači mineralnih voda u Srbiji, zbog prevelikih opterećenja, posebno zbog visokih naknada za flaširanu prirodnu i mineralnu vodu od strane državnih institucija, prinuđeni su da ponovo zatraže prijem kod premijera Vlade Srbije Mirka Cvetkovića i nadležnih resornih ministara, odlučeno je na sastanku Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) koji je održan u saradnji sa Upravnim odborom i Odborom za tehnološka pitanja Udruženja industrije mineralnih voda. Kako je istaknuto na sastanku, svaki kubni metar vode u Srbiji opterećen je nametima od 11 do 12 evra, dok je to recimo u zemljama Evropske unije samo tri evra. Ovakvo opterećenje industriju flasiranih i mineralnih voda dovodi do nemogućnosti da se pozitivno posluje niti da se ulaže u modernizaciju proizvodnje, a sve to ovu industriju čini nekonkurentnom na domaćem i stranom tržištu. U ovoj industriji, kod velikih proizvođača (ima ih oko 40) godišnje se proizvede oko 600 miliona litara vode, a svaki litar ima proizvođačku vrednost od oko 25 dinara.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Milan Prostran je naglasio da u ovoj grani ima dosta problema, da je PKS kao asocijacija privrede njih prepoznala, ali da nadležni u resornim ministarstvima nisu imali razumevanja za ove proizvođače da ih saslušaju, iako od njih dobijaju ogromna sredstva za budžet. Mi smo to pokušavali nekoliko puta, tražili prijeme i pisali pisma 2. i 21. decembra prošle godine, ali bez odgovora. Mislim da ovi proizvođači imaju svoje mesto u privrednom sistemu Srbije, posebno ako se ima u vidu da je prošli vek bio vek nafte, a ovo je sad vek vode, naglasio je Prostran. Greška je učinjena i u pregovorima sa EU, jer, kaže Prostran, druge zemlje su u toku pregovora bile mudrije pa su prodaju prirodnih bogatstva strancima odložili posle ulaska u EU deceniju i više, dok će stranci kod nas moći prirpodna bogatstva da kupuju smao nekoliko godina, nakon dobijanja naše kandidature za članstvo u EU.
Direktor operacija u ,,Knjz Milošu“ Zorica Vukčević – Kljajić je naglasila da se ovim nerazumnim odnosom otima novac od privrede koja puni budžet Republike Srbije. Ukoliko tako nastavimo posle liberalizacije tržišta nama će stići znatno jeftinija voda iz Evropske unije pa ćemo i nju uvoziti za domaću potrošnju, što nije dobro za Srbiju. Ovi nameti onemoguju profitabilno poslovanje ove industrije, pa nezadovoljni strani vlasnici ovih kompanija teže da ih se što pre reše, odnosno da ih prodaju. Po ovome dobijamo vesti da Srbija nije dobra destinacija za strano ulaganje. Dakle, nema dijaloga privrede i države, što zanačajno može da utiče na smanjivanje proizvodnje, bar kada je u pitanju ova oblast, naglasila je Zorica Vulkčević – Kljajić. Da smo u krizi, dodala je ona, najbolji dokaz je da smo poslednji novac u neki bunar uložili pre tri decenije. Učinjena je i greška u privatiazciji ovakvih kompanija što strani kupci nisu uslovljeni da bar desetak godina ne mogu otpuštati radnike, jer su tako radile druge zemlje, koje su sad članice EU.
Direktopr Udruženja industrije mineralnih voda Srbije Branka Šerović je naglasila da nevolje ove industrije počinju od 2003. godine kada je počelo neumereno povećavanje dažbina i nameta od strane države. Nameti koje ova industrija sad ima, kaže ona, su neizdržljivi. Žalili smo se i Ustavnom sudu Srbije, ali nismo dobili čak ni odgovor na naše dopise. Snežana Pavlović iz ,,Planinke“ u Kuršumliji ističe da zbog velikih državnih nameta ova industrija nije konkurentna na stranom tržištu i nema više velikog izvoza. Pored svih tih problema u nerazjašnjenim odnosima sa državom ovu industriju brine i nelikvidnost jer naplata potraživanja od kupaca je najkraća 45 dana, pa diže, što onemogućava njeno likvidno poslovanje.
Izvor: http://www.pks.rs