Meteorološke stanice upozoravaju na to da su stečeni povoljni uslovi za razvoj štetnih organizama na usevu pšenice. Zato stručnjaci pozivaju ratare da pravovremeno zaštite bilje. S druge strane, ratari strepe za rod pšenice, jer trenutni izgled biljaka nije garant dobrog roda.
Bolesti su, na žalost, redovni pratioci biljne proizvodnje, a vremenske prilike ovih dana naročito podstiču njihovu aktivnost.
Posebno su ugrožene sorte pšenice sa osjem, upozorava stručnjak u Poljoprivrednoj stanici u Vrbasu Predrag Knežević. On ističe koliko je bitno pravovremeno tretiranje useva.
Tanjug (Jaroslav Pap)Tanjug (Jaroslav Pap)
„Preduzeti mere zaštite od fuzarijoze klasa u fazi kada je 5 do 10 odsto biljaka po metro kvadratnom iscvetalo. To je optimalna faza za zaštitu pšenice. U slučaju da se, zavisno od vremenskih uslova, ne uspe uraditi fungicidni tretman, kada uđemo u fazu kada je 40 i 50 odsto iscvetalih klasova, primena fungicida ne donosi ni ekonomski niti biološki efekat“, objašnjava Knežević.
Uz fuzarijozu klasa, pšenici prete i drugi štetni organizmi, kaže stručnjak za zaštitu bilja u preduzeću „Sava Kovačević“ u Vrbasu, Nenad Milivojević.
„Treba pregledati njive, kada je reč o leminoj larvi da li pravi problem, da li crtičavost. Svi, verovatno, znaju kakve simptome ostavlja lema. Treba da se odmah sa fungicidom odradi i tretman insekticidom, ako ima potrebe za tim“, naglašava Milivojević.
Na mnogim parcelama pšenica izgleda dobro. Uprkos tome, ratari se ne usuđuju da procene mogući prinos.
“Bilo je već godina kada nas je prevario prolećni izgled pšenice“, objašnjava ratar u Kuli Zoran Vujičić.
„Dok kombajni ne uđu i njivu i prikolice ne stanu na vagu neće biti poznato koliki su prinosi i kakav je kvalitet pšenice. Sva ova nagađanja pokazala su se u proteklih nekoliko godina kao veoma riskantna. Bilo je pšenice koja je izgledala vrlo dobro, kada su ušli kombajni, bilo je malo količinski, a bilo je mali i težinski. Tako da do poslednjeg trenutka nećemo znati koji prinos možemo da očekujemo“, zaključuje Vujičić.
Stručnjaci procenjuju da je pod pšenicom u našoj zemlji oko 600.000 hektara, što je više nego nekih ranijih godina.
To dokazuje da se pšenica na velika vrata vratila na naše njive. Nekoliko je razloga za to, a izgleda da su i klimatske promene doprinele tome: pšenica, kao ozima kultura, nameće se ratarima – kao rešenje za sve sušnije godine.
Izvor: RTV