Problem prisustva aflatoksina u mleku koštaće nas stotine miliona evra, jer država nije reagovala na vreme, izjavio je danas agroekonomista, Goran Živkov.
„Ministarstvo (poljoprivrede) sada radi sve što treba da radi, ali je pitanje zašto to nije ranije radilo“, istakao je Živkov, dodajući da je trebalo preduzeti odgovarajuće korake imajući u vidu da se i jesenas znalo za pojavu aflatoksina u kukuruzu.

Pojedini poljoprivrednici su „pokazali više znanja nego država“, jer su odvajali zdrav od zaraženog kukuruza, rekao je Živkov na forumu o mogućnostima i ograničenjima poljoprivrede Srbije, koji su organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Business Info Group.

„Da se na vreme reagovalo, šteta bi bila mnogo manja, pa bi u septembru iznosila milion evra, a u decembru 10 miliona evra“, rekao je on.

Na pitanje novinara da li su mleko i meso u Srbiji bezbedni za ishranu, Živkov je rekao da ne zna i „nema rendgenske oči“, te da svako treba da uradi ličnu procenu, što je on, kako ističe, uradio u novembru i prestao da kupuje domaće mleko i sir.

Živkov je gostujući u emisji Radio-televizije Vojvodine „Jedan na jedan“ istakao da je u ovom trenutku ključno da se povrati poverenje potrošača, a to znači pojačan rad inspektora na terenu, da se izvrši kompenzacija sa oštećenim proizvođačima, kao i da se seljak stimuliše da preda kukuruz na analizu.

Kao razloge zbog čega je izostala reakcija države u septembru, a onda i u decembru, kada je SGS laboratorija izašla sa analizom zaraženosti kukuruza aflatoksinom, Živkov je naveo nekompetentnost onih koji bi trebali da prate stanje u poljoprivredi, bahatost državnog aparata i dogovorno ignorisanje problema, u stilu – mi ćemo to da prećutimo.

On je podržao napore potpredsednika Vlade Vojvodine i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Gorana Ješića u cilju informisanja javnosti o situaciji sa nivoom aflatoksina u mleku, odbacivši kritike na njegov račun da se radi o delovanju uvozničkog lobija i pokušaja da se nametne upotreba genetski-modifikovanih proizvoda u Srbiji.

„Da Ješić nije objavio rezultate analiza mleka, bio bi odgovoran po osnovu Zakona o bezbednosti hrane, isto kao što bi svaki građanin trebao da prijavi zdravstveno nebezbednu hranu“, rekao je Živkov za RTV.

Bivši ministar poljoprivrede je rekao da je bespredmetno poređenje sa zakonodavstvom Sjedinjenih Američkih Država, u kojoj je dozvoljena granica za nivo aflatoksina deset puta veća nego u Srbiji i EU, istakavši da su mere zaštite celog lanca proizvodnje u SAD takve da ne dolazi ni do pojave 0,001 ppm aflatoksina, a kamoli 0,5, kolika je gornja granica.

„Ako imate kancerogenu stvar, idete ka tome da je svedete na nulu. Srbija je prva u EU po učestalosti kancera i mi treba da težimo da se to smanji“, naveo je on.

Nasuprot Živkovu, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Instituta za ekonomiku poljoprivrede istakli su da je hrana u Srbiji potpuno bezbedna, a da je sve što je sumnjivo povučeno iz prometa.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović naglasio je, na skupu održanom u Pres klubu Tanjuga, da je država učinila sve što je trebalo – čim je uočen problem sa aflatoksinom, organizovane su vanredne kontrole, i dalje se preduzimaju mere.

On je rekao da su ekstremni slučajevi mogući svuda u svetu, kao što je afera sa konjskim mesom u EU, i dodao da su važni kontrola, monitoring i efikasna reakcija.

Golubović je ukazao da je najveći problem u neusklađenosti pravilnika o hrani za životinje i onog o mleku i mlečnim prerađevinama, jer prvi propisuje deset puta veći sadržaj aflatoksina nego u EU, stoga će u fokusu u narednom periodu biti usklađivanje tih dokumenata.

On je naveo da ne postoji mogućnost da i meso bude zaraženo, jer bi za to bila potrebna 500 puta veća količina aflatoksina od dozvoljene, i višegodišnja upotreba zaražene stočne hrane.

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Drago Cvijanović, kazao je da aflatoksin u Srbiji nije poznat od juče, nego u poslednjih trideset godina i više, a cela ova priča je, prema njegovoj oceni, „više ispolitizovana“.

On je istakao da su fitosanitarna i veterinarska služba u Srbiji uvek bile vrhunske, i mogu se uporediti sa bilo kojom zemljom Evrope i sveta, a do problema je došlo zbog pucanja repro-lanaca, jer se pojavio veliki broj malih gazdinstava koja su praktično ostala bez nadzora i kontrole.

Cvijanović je zaključio da Srbija ipak još uvek jede kvalitetnu hranu, a da uvek može da se desi neki ovakav slučaj.

Zbog aflatoksina, mlekari traže pravilnik i stručni tim

Udruženje proizvođača mleka Srbije ocenilo je danas neophodnim usaglašavanje pravilnika o prisustvu aflatoksina u mleku i stočnoj hrani, i založilo se za formiranje stručnog tima koji bi kontrolisao bezbednost u celom lancu ishrane.

„Članovi Udruženja proizvođača mleka Srbije fokusirani na suzbijanje svake potencijalne opasnosti koja bi mogla ugroziti bezbednost u lancu hrane, od farme do potrošača. Neophodno je da se pristupi usaglašavanju Pravilnika o prisustvu aflatoksina u stočnoj hrani i Pravilnika o nivou aflatoksina u mleku“, navodi se u saopštenju nakon sastanka kome su prisustvovali proizvođači mleka i predstavnici mlekara.

Mlekari su, takođe, uputili apel da se tom pitanju na dalje pristupa sa isključivo stručnog stanovišta i zaustavi svaki vid politizacije i manipulacije činjenicama u javnosti.

U saopštenju se napominje da, prema trenutno važećim dokumentima, dozvoljen nivo aflatoksina u hrani direktno proizvodi koncentraciju aflatoksina, koji je u nivou sa pravilnikom koji je bio na snazi do 2010. godine.

Iz Udruženja zato ističu da je, radi sanacije nastalog stanja i usaglašavanja celokupnog sistema kontrole sa Evropskim standardima, neophodan je tranzicioni period od minimum godinu dana.

„Insistiramo da se formira stručni tim koji će u narednim godinama raditi monitoring bezbednosti kompletnog lanca hrane, a na bazi prethodno usvojenog detaljnog akcionog plana, sa fokusom na nadležnost i vremenski okvir“, kažu članovi Udruženja proizvođača mleka.

Oni objašnjavaju da u rad tima moraju biti uključeni relevantni stručnjaci, nadležne institucije, farmeri i prerađivači.

Iz Udruženja takođe apeluju da je, u cilju efektivnog delovanja, neophodno da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede po hitnom postupku obezbedi svim farmerima raspodelu zdravog kukuruza, svu neophodnu količinu apsorbenata, kao i izradu svih neophodnih laboratorijskih analiza o svom trošku.

Izvor: Tanjug, RTV