Reklama

Zahvaljujući širokoj adaptivnosti, breskva danas zauzima značajno mesto u svetskoj proizvodnji. Proizvodi se mnogo i zbog toga što su stvorene mnogobrojne sorte koje su u mogućnosti da se prilagode različitim uslovima gajenja.

Nove sorte bresaka stvaraju se relativno lakše i brže od drugih vrsta voćaka, tako da većina sorti bresaka koje su se nalazile pre 15 godina u sortimentu zamenjene su novim, kvalitetnijim, a današnje sorte koje se nalaze u proizvodnji zameniće se za 10—15 godina drugim, još kvalitetnijim od postojećih.

U našoj zemlji proizvodnja bresaka od 1948. do 1952. g. iznosila je prosečno godišnje 16.000 tona, a u razdoblju od 1970. do 1974. 64.800 tona ili 3 kg po stanovniku. U periodu 1974—78. g. proizvodnja je uvećana na 79.000 tona. Prema želji većeg broja organizacija i individualnih proizvođača do 1985. g. proizvodnja treba da se uveća još više, tako da iznosi 150.000 tona ili 7,5 kg bresaka za potrošnju u svežem stanju po stanovniku. Ako se ovim željama doda i velika potreba za podizanjem zasada sa sortama bresaka za industrijsku upotrebu, onda će se ove količine još više uvećati.

S obzirom na vrlo široku lepezu sazrevanja pojedinih sorti bresaka od juna do oktobra, to se ovi plodovi najviše troše u svežem stanju, tako da se zadovoljavaju potrebe našeg stanovništva i turista čiji se broj iz godine u godinu sve više uvećava.

Breskva se lako i brzo razmnožava i rano počinje plodonošenje tako da se zasadi u društvenoj i individualnoj proizvodnji podižu sa relativno malim ulaganjima po jedinici površine. Otuda je i dinamika osvaj3nja novih površina sa breskvom u punoj meri izražena.

Koristim priliku da zahvalim prof. dr Dušanu Stankoviću i dr Miti Aradskom na korisnim primedbama i sugestijama u pripremi ovog rukopisa. Istovremeno toplo zahvaljujem drugarici Anki Horvat, tehničkom saradniku, na tehničkoj pomoći i kucanju teksta, za izradu grafikona i skica Radivoju Bogosavljeviću, tehničkom saradniku, i Aleksandru Stamenkoviću, fotografu Fakulteta, za fotodokumentaciju i snimanje plodova u boji.

Svi plodovi sorti koji se nalaze u knjizi potiču iz kolekcionog zasada Poljoprivrednog dobra „Boško Palkovljević-Pinki“ iz Sremske Mitrovice, pa ovu priliku koristim da posebno zahvalim stručnom kolegijumu koji mi je omogućio snimanje najvažnijih sorti bresaka.

Plantažno gajenje breskve zahteva stručno poznavanje neophodnih činilaca za podizanje zasada bresaka. Naročitu pažnju treba usredsrediti na ekološke zahteve, i to kako na zemljišne tako i na klimatske. Ekološki uslovi treba da budu sagledani i sa interakcijom, zimskog mirovanja, koji vrlo često diktiraju gajenje pojedinih sorti bresaka.

Otuda dolazi do izražaja i detaljno poznavanje biologije breskve: cvetanje, oplođenje, razvoj plodova od zametanja do berbe. Poznavanje biologije breskve se ne može izdvojiti od osnovnih pojmova genetike breskve, a naročito dobijanje novih sorti.

U skladu ja svim biološkim osobenostima poznavanje morfoloških organa i njihove funkcije u toku života je od posebnog značaja za uspešan razvoj bresaka.

Voda i biogeni elementi predstavljaju važnu komponentu za normalno razviće bresaka.

Sve sorte bresaka prema upotrebnoj vrednosti dele se na sorte za stonu upotrebu u svežem stanju i za industrijsku preradu. Poznavanje bioloških i tehnoloških osobina ovih grupa bresaka predstavlja osnovu za pravilnu orijentaciju pri podizanju zasada bresaka.

Od izbora sorti, poznavanja bioloških osobina generativnih i vegetativnih podloga i načina gajenja sadnica zavisi uspeh u podizanju plantažnog zasada breskve. Pored toga treba posvetiti posebnu pažnju pripremi zemljišta, njegovoj popravci, rigolovanju, organizaciji teritorije i sađenju.

Održavanje zemljišta u zasadima bresaka, kao i fertilizacija zemljišta, od posebnog su značaja u modernoj proizvodnji bresaka. Danas, se u velikoj meri unose u zemljište velike količine pojedinih mineralnih đubriva na osnovu iskustva, a ne na osnovu proučenih i naučno dokazanih činjenica.

Pošto se breskva gaji pretežno na suvim zemljištima u toplijim rejonima, navodnjavanje zasada bresaka predstavlja važnu agrotehničku meru jer se time povećava krupnoća, kvalitet i ukupni prinosi za 30-50% i više.

Izbor sistema gajenja bresaka je vrlo često u zavisnosti od grupe sorti i klimatskih uslova rejona. Određeni sistemi gajenja bresaka sa većim brojem voćaka obezbeđuju prinose od 40.000 do 60.000 kg po ha. Svaki sistem gajenja zahteva odgovarajuću rezidbu na oblik i rodnost. I ukoliko se rezidba pravilno i stručno obavi utoliko će kvalitet plodova, rodnost i dugovečnost voćaka biti veći.

Zaštita od nepovoljnih abiotičkih činjenica i zaštita breskve od bolesti i štetočina predstavljaju važne karike u lancu drugih biotičkih činilaca.

Sušenje stabala bresaka sve je više zapaženo u zasadima naše zemlje i svetu, tako da ubuduće treba posvetiti veću pažnju pojedinim agrotehničkim merama kako bi se produžio život bresaka.

Zaštita bresaka od različitih bolesti: mikoza, bakterija, viroza i štetočina nemoguća je bez poznavanja njihove biologije razvoja, od koje zavise mere zaštite.

Pored poznavanja svih činilaca koji omogućavaju uspešno gajenje breskve treba obratiti pažnju i na vreme i tehniku berbe plodova, zatim na klasiranje, pakovanje i transport plodova.

Autor
Dr Borivoje Pejkić

Sadržaj

PREDGOVOR
UVOD

PROIZVODNJA I RASPROSTRANJENOST BRESAKA U NAŠOJ ZEMLJI

Introdukcija sorti bresaka
Rasprostranjenost bresaka po republikama u periodu 1968—1978

PROIZVODNJA BRESKVE U SVETU

Proizvodnja breskve u Evropi
Proizvodnja bresaka u Severnoj Americi
Proizvodnja bresaka u Južnoj Americi
Proizvodnja bresaka u Aziji
Proizvodnja bresaka u Africi

EKOLOŠKI USLOVI ZA BRESKVU

Zemljišni uslovi za breskvu
Fizičke osobine zemljišta
Hemijske osobine zemljišta
Klimatski uslovi
Svetlost
Toplota
Voda (vlažnost)
Nadmorska visina
Ekspozicije
Nagib terena

ZIMSKO MIROVANJE BRESAKA

Opšte napomene
Uticaj hormonalnih i drugih materija na mirovanje bresaka
Kretanje i promet hranljivih materija u toku zimskog mirovanja bresaka
Uticaj temperatura na ritam zimskog mirovanja
BIOLOGIJA BRESKVE
Poreklo breskve
Vrste i botanička klasifikacija bresaka

OBRAZOVANJE CVETNIH PUPOLJAKA, CVETANJE, OPLOĐENJE I ZAMETANJE PLODOVA BRESAKA

Obrazovanje cvetnih pupoljaka
Obrazovanje polena
Obrazovanje embrionove kesice
Cvetanje bresaka
Oprašivanje bresaka
Oplođenje bresaka
Formiranje partenokarpnih plodova breskve
Razvoj ploda od oplođenja do berbe
Fizičke i biohemijske promene ploda breskve
Biohemijske promene u mesnatom delu ploda
Formiranje koštice bresaka

GENETIKA BRESKVE

Broj hromozoma u bresaka
O nosi oplođenja bresaka
Selekcija bresaka
Nasleđivanje važnijih osobina

MORFOLOGIJA BRESKVE

Opšte napomene
Koren
Stablo
Kruna
Rodne i nerodne grančice
Pupoljci
List
Cvet

FIZIOLOGIJA BRESKVE

Uloga pojedinih elemenata u ishrani bresaka
Azot
Uticaj azota na razvoj i kvalitet plodova bresaka na peskovitim zemljištima
Uticaj azota na razvoj i kvalitet plodova bresaka na ledini
Fosfor
Kalijum
Kalcijum
Magnezijum
Bor
Toksičnost bora
Mangan
Gvožde
Cink
Sumpor
Bakar
Toksičnost natrijuma
Aluminijum

POMOLOŠKA KLASIFIKACIJA BRESAKA

Sortiment breskve u Evropi i SAD
Osobine najvažnijih sorti bresaka
Pavije — industrijske breskve
Važnije osobine plodova sorti iz grupe pavije
Gajenje bresaka grupe pavije u svetu
Opis sorti bresaka grupe pavije
Klasifikacija sorti bresaka iz grupe pavije po vremenu sazrevanja
Nektarine i brinjoni
Klasifikacija sorti nektarina
Zastupljenost sorti nektarina u svetu
Pregled sorti nektarina

TEHNIKA GAJENJA BRESAKA

Podloge za breskvu
Opšte napomene
Osobine vegetativnih i generativnih podloga bresaka
Uticaj podloge na breskve
Uticaj sorte breskve na podlogu
Kompatibilnost (podudarnost) sorti i podloga
Važnije osobine podloge za breskvu
Sejanci bresaka
Sejanci šljiva
Inkompatibilnost između bresaka i nekih šljiva
Podloge šljiva pogodne za breskvu
Hibridi badema, breskve i šljive kao podloge za breskvu Druge voćne vrste roda Prunus kao podloga za
breskvu Podloge otporne prema mrazu

PROIZVODNJA PODLOGA ZA BRESKVU

Ispitivanje klijavosti semena bresaka, šljiva i badema
Stratifikovanje semena
Podizanje matičnjaka za razmnožavanje vegetativnih podloga
Razmnožavanje vegetativnih podloga
Razmnožavanje nagrtanjem
Razmnožavanje izdancima
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje zelenim reznicama
Razmnožavanje zrelim reznicama
Proizvodnja kalem-grančica sorti bresaka

PROIZVODNJA SADNICA BRESAKA

Zasnivanje polja odgajivanja
Setva semena i sađenje vegetativnih podloga u rastilu
Nega sejanaca i vegetativnih podloga
Kalemljenje bresaka
Kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak
Kalemljenje očenjem na budni pupoljak
Kalemljenje na zrelo
Nega sadnica bresaka
Vađenje, klasiranje i trapljenje sadnica bresaka
Prekalemljivanje bresaka
Način prekalemljivanja bresaka
Kalemljenje okuliranjem na budni pupoljak
Kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak

PODIZANJE ZASADA BRESKVE

Izbor lokacija za podizanje zasada bresaka
Priprema zemljišta za podizanje zasada bresaka
Osnovno poboljšanje zemljišta za breskvu
Rigolovanje zemljišta za zasade bresaka
Organizacija površine
Izbor sorti i podloga bresaka
Izbor sistema gajenja
Razmak između bresaka
Vreme sađenja bresaka
Podizanje zasada bresaka

NEGOVANJE ZASADA BRESKVE

Održavanje zemljišta u zasadima bresaka
Upotreba herbicida u zasadima bresaka

FERTILIZACIJA ZEMLJIŠTA U ZASADIMA BRESAKA

Potrebne količine biogenih elemenata za ishranu breskve Uticaj različitih činilaca na usvajanje biogenih
elemenata
Uticaj podloge
Uticaj pH zemljišta
Uticaj klimatskih uslova na đubrenje
Način tretiranja zemljišta
Uticaj amonijum-nitrata i amonijum-sulfata na apsorpciju biogenih elemenata
Korišćenje mešanih đubriva u zasadima bresaka
Važnost pojedinih biogenih elemenata za breskvu
Potreba bresaka za važnijim biogenim elementima
Načini utvrđivanja potreba bresaka za najvažnijim biogenim elementima
Analiza zemljišta
Simptomi nedostatka biogenih elemenata
Folijarna analiza
Načini đubrenja
Meliorativno đubrenje
Površinsko đubrenje
Dubinsko đubrenje zemljišta
Unošenje biogenih elemenata prskanjem

NAVODNJAVANJE BRESAKA

Voda potrebna za normalan razvoj bresaka u vegetaciji
Potrebne količine vode u različitim fenofazama razvića bresaka
Uticaj navodnjavanja i razvoj vegetativne mase bresaka
Uticaj režima navodnjavanja na prinose bresaka
Uticaj navodnjavanja na kvalitet plodova, otpornost na izmrzavanje i dugovečnost bresaka
Načini navodnjavanja bresaka
Gravitaciono navodnjavanje
Navodnjavanje iz brazda
Navodnjavanje kapanjem (kap po kap)
Modifikovan sistem navodnjavanja kapanjem
Navodnjavanje pomoću rasprskivača
Podzemno navodnjavanje

REZIDBA BRESAKA

Sistemi gajenja bresaka
Kotlasta kruna
Obrazovanje kotlaste krune sa tri osnovne grane iz okulanata
Kotlasta kruna sa četiri osnovne grane
Kalifornijska kotlasta kruna
Piramidalna kruna
Formiranje piramidalne krune iz okulanata Vilasta palmeta
Palmeta u obliku ,,X“
Formiranje palmete ,,X“ od okulanata
Livadski sistem gajenja bresaka
Sistemi gajenja bresaka grupe pavije

REGULISANJE RODNOSTI REZIDBOM

Principi rezidbe bresaka
Zelena rezidba bresaka
Zrela rezidba bresaka
Uticaj vremena rezidbe na rodnost, zametanje, krupnoću plodova i prinose bresaka
Dužina zrele rezidbe bresaka
Uticaj starosti zasada i vremena sazrevanja bresaka na opterećenje stabala rodom
Izračunavanje broja plodova i rodnih grana na stablima različite starosti i sorti različitog perioda
sazrevanja
Tehnika duge rezidbe

PROREĐIVANJE PLODOVA BRESAKA

Ručno proređivanje plodova
Hemijsko proređivanje
Uticaj giberelina na proređivanje plodova bresaka
Uticaj CEPA na proređivanje plodova bresaka
Uticaj etafona na proređivanje plodova bresaka
Uticaj etrela na proređivanje plodova bresaka
Mehaničko proređivanje plodova

ZAŠTITA OD NEPOVOLJNIH ABIOTIČKIH ČINILACA

Uticaj niskih temperatura na breskve
Uticaj ranih i kasnih mrazeva na izmrzavanje cvetnih pupoljaka bresaka
Uticaj niskih temperatura za vreme mirovanja i otpornost cvetnih pupoljaka
Kritične temperature za cvetne pupoljke bresaka
Otpornost drugih organa i tkiva breskve na izmrzavanje
Uticaj insolacije na oštećenje kambijuma
Uticaj hemijskih materija na otpornost cvetnih pupoljaka bresaka
Klasifikacija sorti bresaka po otpornosti prema mrazu
Sušenje stabala bresaka
Uticaj niskih temperatura na sušenje bresaka
Izbor podloga za kalemljenje bresaka
Uticaj vodnog režima na sušenje bresaka
Uticaj vremena i načina rezidbe na sušenje bresaka
Uticaj parazitnih gljiva na sušenje bresaka
Uticaj novog i starog zemljišta na dugovečnost stabala bresaka
Uticaj količina amigdalina na sušenje bresaka

BOLESTI I ŠTETOČINE BRESAKA

Bolesti bresaka
Lisna kovrdžavost breskve
Šupljikavost lišća breskve
Pepelnica breskve
Siva trulež plodova bresaka
Olovna bolest
Drvna trulež bresaka
Bakterioze breskve
Xanthomonas pruni
Pseudomonas morsprunorum
Viroze breskve
Mozaik breskve
Rozetavost breskve
Hlorotična uvijenost lišća breskve
Grupa virusa prstenaste pegavosti
Šarka šljive
Štetočine breskve
Breskvin smotavac
Zelena breskvina vaš
Crna breskvina vaš
Breskvin moljac
Breskvina muva

BERBA, PAKOVANJE, ČUVANJE I TRANSPORT PLODOVA BRESAKA

Anatomska i histološka građa ploda breskve
Hemijski sastav ploda bresaka
Razvitak i zrenje plodova bresaka
Berba bresaka
Transport bresaka
Čuvanje bresaka
Standardi za breskve
Ambalaža
Pakovanje

LITERATURA

Berba, pakovanje, čuvanje i transport plodova bresaka

Plod breskve se koristi u svežem stanju i za industrijske potrebe. Racionalno iskorišćavanje bresaka zasniva se na poznavanju svih fizičkih, anatomskih, hemijskih, organoleptičkih i drugih osobina. One su međusobno zavisne. U zavisnosti od genetskih osobina, kao i ekoloških agrotehničkih uslova gajenja, plodovi pojedinih sorti se međusobno razlikuju. To zavisi od načina berbe, ručne ili mehanizovane, od ambalaže u kojima se pakuju plodovi i od prevoznih sredstava koja se koriste.

Otuda su berba, pakovanje, čuvanje i transport plodova bresaka od posebnog značaja. Od toga u većini slučajeva zavisi i uspeh realizacije proizvodnje bresaka.

Anatomska i histološka građa ploda breskve

Pokožica ploda bresaka štiti unutrašnje delove od mehaničkih povreda, umanjuje transpiraciju i sprečava delovanje mikroorganizama. Sastoji se iz epiderimisa s jednim slojem ćelija i hipodermisa s više ćelijskih slojeva. Kutikula pravih stonih bresaka je obrasla manje ili više finim maljama, a sorte nektarina su bez malja.

Hipodermis je ispod epidermisa čije su ćelije nešto krupnije i tanjih zidova. Hipodermis je u nekih sorti slabije ili jače vezan za epidermis, usled čega se i pokožica odvaja s različitom lakoćom.

Mesnati deo ploda sastoji se od krupnih parenhimskih ćelija okruglastog oblika. One su odvojene sitnim intercelularima ispunjenim vazduhom.

Ćelijski zidovi tkiva mladih plodova sastoje se u velikoj meri od celuloze, a ćelijski zidovi zrelijih podova imaju više protopektina i pektina.

Plod bresaka sadrži i izvesne delove neupotrebljive za jelo (koštica).

Odnos jestivog od nejestivog dela ploda bresaka u procentima (Cerevitinov, 1933)

Jestivi deo Nejestivi deo
Pokožica Seme Ukupno
89,0 3,00 8,00 11,00

Krupnoća koštice zavisi od vremena sazrevanja. Koštica plodova ranih sorti je lakša a kasnih teža.

Hemijski sastav ploda bresaka

U plodu breskve ima raznovrsnih organskih i neorganskih sastojaka od kojih su najčešći: šećeri (glukoza, fruktoza, saharoza i drugi), kiseline (jabučna, limunska i dr.), pektini, skrob, celuloza, vitamini, makroelementi i mikroelementi.

Hemijski sastav (u %) ploda breskve (Souci-Fachman-Kraut, 1962)

Voda Belančevine Ulja Ugljeni hidrati Celuloza Mineralni elementi Jabučna kiselina Vitamin C u mg Kalorija
87,5 0,72 0,1 10,5 0,68 0,54 0,38 11 45,7

Plod breskve se sastoji najviše od vode i ugljenih hidrata koji sačinjavaju ukupno 98%. Ostali su sastojci u relativno malim količinama. Breskva ima 11 mg% vitamina C, što se smatra značajnom količinom. Međutim, treba imati u vidu da je sastav ploda varijabilan i zavisi od sorti i sredine u kojoj se nalazi zasad bresaka, zatim od oblika krune, rezidbe, đubrenja, navodnjavanja, zaštite, podloge i starosti voćaka.

Pored navedenih hemijskih supstancija u plodu bresaka se nalaze vitamini B1 (0,001 mg%), B2 (0,050 mg%) i B6 (0,030 mg%), a od mikroelemenata gvožđe (1,0 mg%), bakar (0,14 mg%).

Razvitak i zrenje plodova bresaka

U procesu razvitka ploda breskve razlikuju se sledeće faze: zametanje, rastenje, zrenje, dozrevanje, prezrevanje i propadanje plodova.

Kada se plodovi potpuno razviju i dostignu određenu težinu, veličinu i boju, smatraju se pogodnim za berbu. Zrelost plodova bresaka je najpre fiziološka (promena boje), a posle kraćeg vremena i potpuna, kada plod dostiže krupnoću i najveću količinu šećera i počinje da gubi čvrstinu.

Određivanje fiziološke zrelosti ploda breskve obavlja se na više načina.

Plod breskve se pri berbi odvaja na dva mesta, između ploda i peteljke i između peteljke i grane. Rane sorte bresaka imaju vrlo čvrstu vezu plod-peteljka-grana, a kasne sorte znatno manju, tako da često u fazi zrenja plodovi otpadaju.

Promena boje epidermisa je važna osobina na osnovu koje se utvrđuje zrelost plodova, a nastaje razlaganjem hlorofila i sintezom antocijana i karotina. Koloracija plodova bresaka zavisi od sorte, svetlosti i temperature, a u manjoj meri od podloge i đubrenja.

Sorte bresaka redtop, regina, redhejven i druge su karakteristično (za sortu) obojene i pre fiziološke zrelosti, tako da i pored pouzdanosti boje pokožice u određivanju stepena zrelosti treba obratiti posebnu pažnju na to, jer suviše rana berba umanjuje vrednost plodova i ukupne prinose bresaka po jedinici površine.

Svetlost i temperatura obezbeđuju jaču koloraciju plodova breskve.

Promena konzistencije ploda je karakteristična za sazrevanje i manifestuje se omekšavanjem mezokarpa. U stonih sorti smanjuje se debljina ćelijskih zidova, što povećava aktivnost enzima (Holson, 1964), tako da se pektinske materije depolimerizuju i deesterifikuju, usled čega se smanjuje čvrstina ploda. Međutim, u sortama iz grupe pavije takvi enzimi ili ne postoje ili nisu aktivni, pa su plodovi čvrsti.

Ukus ploda breskve je rezultanta složenih biohemijskih procesa dozrevanja (utvrđuje se organoleptički i hemijskim analizama). Naročita pažnja se posvećuje odnosu šećera i organskih kiselina.

Berba bresaka

Berba bresaka je važna tehnološka operacija koja mora da se obavlja na vreme i na najbolji način, jer od toga zavise kvalitet, dužina čuvanja i transport plodova do potrošača. U zavisnosti od postupnosti sazrevanja nejednako je i vreme berbe. Sorte kolins i redhejven imaju vrlo dug period berbe, koja se obavlja u 3—4 navrata, a to je 25—30% ukupnih troškova proizvodnje.

Breskve treba brati u najpogodnijem trenutku zrelosti (fiziološke), kada su plodovi dostigli stepen maksimalne razvijenosti. Pri određivanju početka berbe ne sme se zanemariti namena plodova, tj. da li su plodovi namenjeni za potrošnju u svežem stanju, bliska ili dalja tržišta, ili za industrijsku preradu. Mora se obratiti pažnja i na brzinu transporta, mogućnosti hlađenja, osetljivost plodova prema manipulisanju i dr. Plodove treba brati onoliko dana ranije koliko im je potrebno da dozru kad stignu do potrošača ili industrijskih pogona, ali ih nikad ne treba brati pre fiziološke zrelosti. Berba bresaka za stonu upotrebu može se obaviti 3—5 a najviše 7 dana pre potpune zrelosti plodova, dok nektarine valja brati neposredno pre pune zrelosti, jer ako se oberu ranije, sporije dozrevaju na štetu kvaliteta.

Breskve sa žutim mezokarpom beru se kada im osnovna zelena boja epidermisa počne prelaziti u narandžasto žutu, a plodove s belim mezokarpom — kada zelena boja pokožice počne prelaziti u beličastu (Childers, 1969).

Plodovi bresaka za upotrebu u svežem stanju beru se samo ručno, a sorte namenjene za industrijsku preradu mogu se brati i mašinski ili tresenjem na prikladnu prostirku.

Produktivnost ručne berbe zavisi od krupnoće plodova i rodnosti stabla, visine debla i krune, sistema gajenja, organizacije rada i dr. Prosečan radnik može ručno obrati 200—300 kg plodova u toku radnog dana. Za ručnu berbu treba imati i određenu opremu: tronožne lestvice ili platforme koje mogu biti prenosne, traktorske, samohodne i druge. Potrebna je i prikladna ambalaža za berbu.

Transport bresaka

Promet bresaka od berbe do upotrebe obezbeđuje se transportom čiji je zadatak da se plodovi dostave u dobrom stanju do potrošača.

Da bi transport mogao da se obavi brzo i jevtino, prethodno treba odabrati pogodnu ambalažu, koja je standardizovana i prilagođena transportnim sredstvima, zatim izvršiti standardizaciju paleta, kontejnera i transkontejnera, organizovati utovar, pretovar i istovar itd.

Prilikom trasporta plodovi breskve su izloženi biohemijskim promenama, mehaničkim povredama, uticaju toplote, mraza, vlage i gljivičnih oboljenja (Stanković, 1973). Zbog toga se preduzimaju neophodne mere. da se svi ti nepovoljni uticaji otklone ili ublaže.

Da bi plodovi bresaka stigli u dobrom stanju do potrošača, treba ih blagovremeno i pažljivo brati, ambalaža mora da odgovara osobinama plodova i uslovima transporta, potrebno je predhlađenje plodova pre transporta, obezbeđenje dobre ventilacije u hlađenom prevoznom sredstvu, hlađenje u transportnom sredstvu i dr.

Čuvanje bresaka

U zavisnosti od sorte plodovi bresaka mogu se čuvati 3—6 nedelja, a neke i duže. Rane i srednje pozne sorte se čuvaju kraće, a kasne duže vreme. Optimalna temperatura za čuvanje plodova bresaka je 0°C, a relativna vlažnost vazduha 85%. Međutim, plodovi nekih sorti mogu se čuvati i na —1,1 do 0°, dok se pri čuvanju plodova nekih sorti na ovoj temperaturi može da promeni boja mezokarpa, pa i ukus.

Na temperaturi od 2,2° plodovi bresaka zaustavljaju proces dozrevanja, na 10° dozrevanje je loše, a na 15,5° dobro. Ako se duže drže na nižoj temperaturi, podložni su unutrašnjem tamnjenju, pogoršava im se ukus, smanjuje se količina vode i mezokarp postaje sipkav i lošeg kvaliteta.

Pored klasičnog čuvanja plodovi bresaka se dobro održavaju i u atmosferi sa 10% O2 i 5% CO2, pri čemu ispoljavaju i odličan kvalitet (Stanković, 1973).

Plodovi sorti kasnog sazrevanja mogu se s uspehom čuvati i hidrohlađenjem. Ovaj sistem se sastoji u čuvanju plodova bresaka u vodi temperature 4°C. Hlađenje se može vršiti vodom s ledom i s dodatkom nekog fungicida. U hladnu vodu potapaju se plodovi bresaka da bi se rashladili, ali su za ovu svrhu korisniji frigorifični uređaji za hlađenje odmah posle berbe, dok se plodovi dovoljno ne rashlade, da bi se potom podvrgli čuvanju u rashlađenoj vodi. Čuvanjem u hladnoj vodi breskve se održe čitav mesec dana duže nego na uobičajene načine, korišćenjem hlađenih skladišta. Za ovu svrhu plodovi se beru u fiziološkoj zrelosti pa im se odmah brzim hlađenjem snižava temperatura na 4,4° do 7,2°.

Standardi za breskve

Plodovi namenjeni upotrebi u svežem stanju treba da se ručno beru. Po kvalitetu se razvrstavaju u tri kategorije: ekstra I i II. U kategoriju ekstra svrstavaju se plodovi najboljih plemenitih sorti bresaka, tipičnih osobina i bez ikakvih nedostataka. U kategoriju I mogu se uvrstiti plodovi bresaka dobrog kvaliteta s neznatnim nedostacima u pogledu razvijenosti, oblika i koloracije epidermisa, ali moraju biti tipični za sortu. Tolerišu se nedostaci izduženosti do 1 cm i pege na epidermisu s tim da im ukupna površina ne prelazi 0,5 cm2, pod uslovom da je mezokarp zdrav. U kategoriju II mogu se uvrstiti plodovi bresaka merkantilnog kvaliteta koji odgovaraju minimalnim karakteristikama (zreli, zdravi i dr.). Tolerišu se nedostaci koji ne deluju nepovoljno na izgled i upotrebljivost plodova, kao što su izduženost do najviše 2 cm i do 1,5 cm2 nedostatka epidermisa, ali se ne toleriše trulež (Stanković, 1972).

Po krupnoći plodovi se na osnovu prečnika ploda u mm i obimu ploda u cm svrstavaju u sledećih 7 klasa:

Prečnik ploda u mm Obim ploda u cm Identifikacija—oznaka kalibra
90 i više 28 i više AAAA
81-—89 22—27 AAA
74—80 23—24 AA
68—73 21—22 A
62—67 19—20 B
56—61 17,5—18 C
50—55 16—16,5 D

Plodovi sorata koje sazrevaju do 10. juna mogu se staviti u promet iako su manjeg kalibra (40—50 mm u prečniku i 15—16 cm po obimu).

U kategoriji ekstra toleriše se do 5%, a u kategorijama I i II po 10% plodova koji ne odgovaraju označenim već neposredno nižim kategorijama krupnoće.

Ambalaža

Ambalaža predstavlja sredstvo koje omogućuje da se voće obere, pripremi za tržište, sačuva i stigne do potrošača u dobrom stanju, što se postiže zaštitom proizvoda — od uboja i mehaničkih povreda, zagrevanja, kvašenja, prašine i dr.

Ambalaža za plodove bresaka treba da je od lakog materijala, čvrsta, da ne prenosi određeni miris ili ukus, da je manipulativna i da se s njom potpuno koriste palete i transportni prostor i dr. Kao ambalaža za plodove bresaka koriste se letvarice-jabučari, srednje otvorene plitke letvarice, kartonska ambalaža, ambalaža od plastike, hartije i dr.

Pakovanje

Pakovanje plodova predstavlja važnu kariku u lancu od berbe do potrošača. Ima različite svrhe pa prema tome način pakovanja zavisi od toga da li će se plodovi duže ili kraće čuvati, da li će se transportovati na lokalna ili strana tržišta, ili se pripremaju za izložbe i sajmove.

Plodovi bresaka se ređaju pojedinačno u redovima. U poslednje vreme koriste se specijalni ulošci sa udubljenjima za svaki plod. Ovi ulošci se prave od valovite lepenke i drugih materijala. Pravilno poređani plodovi se ne pomeraju. U zavisnosti od krupnoće plodova bresaka treba obezbediti i dimenzije ambalaže. Da bi se obezbedila nepokretnost plodova prazan prostor oko njih treba popuniti drvenom vunom ili rezancima od hartije.

Pakovanje plodova može da bude potpuno ručno i polumehanizovano. U manjim plantažnim zasadima bresaka pakovanje se izvodi ručno (prebiranje, kalibriranje i pakovanje). Međutim, ako se obavlja delimično mehanizovano (prebiranje i kalibriranje) a delimično ručno, onda se ubrzava postupak i za jedan čas rada jedan radnik spakuje 70—100 g plodova bresaka.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">