Povećanje prinosa gajenih biljaka i poboljšanje njihovog kvaliteta umnogome zavisi od, pravilne i blagovremene ishrane i zaštite biljaka.
Praksa je pokazala, da se ne može dobiti borba za veće i kvalitetnije prinose poljoprivrednih kultura ako se u dovoljnoj meri ne obezbedi njihova ishrana i zaštita od bolesti i štetočina.
Prema približnim procenama, gubici u biljnoj proizvodnji koji nastaju kao posledica napada biljnih bolesti, štetnih insekata, glodara i usled zakorovljenosti, iznose približno oko 30% godišnje, što predstavlja ogromne štete za našu privredu. Takođe, sa uvođenjem u kulturu novih prinosnih sorata povećava se opasnost od napada bolesti i štetočina pošto su te sorte manje otporne u odnosu na manje prinosne sorte. Korišćenjem veće količine azotnih đubriva biljke su podložnije napadu prouzrokovača bolesti.
Ovo ukazuje na sve veću potrebu pravilne ishrane i zaštite bilja koja se mora organizovano sprovoditi. Dosadašnja iskustva stečena u svetu i kod nas, pokazuju da se gubici u biljnoj proizvodnji mogu svesti na najmanju meru ako se ishrana i zaštita bilja blagovremeno i pravilno organizuju. Da bi se ovo postiglo potrebno je stvoriti izvesne preduslove. U prvom redu neophodno je da svi stručnjaci i neposredni proizvođači stručno priđu problemu ishrane i zaštite gajenih biljaka. Ako se poveže znanje sa primenom odgovarajuće tehnike, uz korišćenje savremenih proizvoda za hemizaciju, uspeh svakako neće izostati.
U stalnom nastojanju da našoj poljoprivredi pruži što veću pomoć u podizanju prinosa, „Zorka“ sa svojim stručnim službama i u saradnji sa naučnim i stručnim institucijama, poljopr. kombinatima i sl., radi na iznalaženju novih proizvoda za hemizaciju poljoprivrede, poboljšanju postojećih proizvoda, ekonomičnom načinu primene i dr.
Ova knjiga kao i niz drugih stručnih i popularnih izdanja koja su ranije izdata, nastala je kao rezultat višegodišnjeg rada stručnih službi fabrike. Ona predstavlja još jedan prilog modernoj tehnologiji biljne proizvodnje. Program ishrane i zaštite bilja zasnovan je na bazi materijala domaće i strane literature u kojoj su sadržana bogata iskustva stečena u saradnji sa brojnim naučnim i stručnim institucijama, poljoprivrednim organizacijama i sl. Materijal je sistematski i popularno prikazan, dostupan svim korisnicima.
Na kraju da napomenemo, da ovaj program treba prihvatiti kao osnovno uputstvo za orijentaciju, a ne kao čvrst plan koji ne može da pretrpi izmene i dopune ukoliko dođe do pojave novih proizvoda za ishranu i zaštitu bilja.
Bićemo zahvalni čitaocima, ukoliko nam ukažu na neka sopstvena iskustva iz oblasti ishrane i zaštite bilja, postignutim kroz višegodišnju praksu kako bi naredna izdanja bila što potpunija i dopunjena novim dostignućima iz ovih oblasti.
Šabac, januar 1974. godine
Dr Milenko Glitić, dipl. inž. Mrđa Stojadin, dr Branko Delević, dipl. inž. Slavoljub Isaković, dr Milić Arsenović, dipl. inž. Dobrivoje Nešić, dipl. inž Radojica Jovanović
Sadržaj
I DEO
Ishrana bilja i đubrenje
Ishrana bilja
Čime se biljka hrani
Značaj pojedinih materija u ishrani biljaka
Usvajanje hranljivih materija preko lista
Fiziološki aktivne materije
Zašto je potrebno đubrenje veštačkim đubrivima
Đubriva i utvrđivanje potreba u đubrenju
Organska đubriva
Mineralna đubriva
Kako se utvrđuju potrebe za đubrenjem veštačkim đubrivima
Klasifikacija zemljišta prema sadržaju fosfora i kalijuma
Klasifikacija zemljišta prema vrednosti
Vreme i način upotrebe veštačkih đubriva
Čuvanje veštačkih đubriva i rukovanje njima
Osobine đubriva „Zorka“ Šabac
Fosforna đubriva
Mešana đubriva
Kompleksna đubriva
Složena đubriva specijalne namene
Đubrenje pojedinih kultura
Đubrenje strnih žita
Đubrenje kukuruza
Đubrenje industrijskih kultura
Đubrenje lucerke i deteline
Đubrenje livada i pašnjaka
Đubrenje vinograda
Đubrenje voćnjaka
Đubrenje povrća
Đubrenje šuma
II DEO
Zaštita bilja
Hemijska sredstva za zaštitu bilja
Aktivne supstance koje se koriste u proizvodnji pesticida Hemijske industrije „Zorka“
Hlorovani ugljovodonici
Karbaril — Sevin
Organofosforni insekticidi
Dihlorvos — DDVP
Fenitrotion
Bromofos
Dimetoat
Forat
Malation
Abate
Fungicidi
Jedinjenja bakra
Jedinjenja sumpora
Karbamati
Organska jedinjenja žive
Derivati guanadina
Herbicidi
Derivati fenoksisirćetne kiseline
Derivati feniksipropionske kiseline
Heterociklična jedinjenja
Simazin
Aprazin
Prometrin
Ametrin
Aminotriazin
Stabilnost pesticida
Stabilnost pesticida u zavisnosti od oblika formulisanja
Aktivne materije
Otrovnost pesticida i faktori koji uslovljavaju njihovu opasnost za čoveka i životinje
Čime se izražava stepen otrovnosti i od čega on zavisi?
Zaštita jabuke
Zaštita kruške
Zaštita breskve
Zaštita šljive
Zaštita višnje i trešnje
Zaštita kajsije
Zaštita dunje
Zaštita vinove loze
Zaštita jagode
Zaštita maline
Zaštita šećerne repe
Zaštita suncokreta
Zaštita duvana
Zaštita hmelja
Zaštita krompira
Zaštita crvenog patlidžana
Zaštita kupusa, kelja i karfiola
Zaštita graška i pasulja
Zaštita luka
Zaštita bostana, krastavaca, tikve
Zaštita spanaća, salate, celera, peršuna i mrkve
Zaštita pšenice, ječma, ovsa i raži
Zaštita kukuruza i sirka
Zaštita lucerke i crvene deteline
Zaštita gotovih proizvoda u skladištu
Štetočine u skladištima žita
Štetočine suvog voća
Štetočine u skladištima duvana
Štetočine pasulja i graška
Štetočine raznih životnih namirnica
Suzbijanje štetočina skladišta
Štetni pregljevi u voćarstvu
Herbicidi
Asortiman herbicida
Pregled sredstava za zaštitu bilja koja proizvodi „Zorka“ Šabac
Insekticidi
Fungicidi
Herbicidi
Akaricidi
Ostali proizvodi
Priprema pesticida i aparati za njihovu primenu
Obračunavanje potrebne količine tečnosti i količine pesticida po jedinici površine
Mešanje pesticida
Tabela mešanja pesticida
Literatura
I. Ishrana bilja
dr Milenko Glintić
1. Čime se biljka hrani
Za svoju ishranu biljka koristi različite materije, a koje se nalaze u zemljištu a vazduhu. U zemljištu ona nalazi vodu i mineralne materije. Vodom i mineralnim materijama biljka se snabdeva preko korena. Svojim zelenim delovima, a naročito lišćem, ona uzima -iz vazduha ugljendioksid, koji je glavni sastojak organske materije. Uz učešće sunčeve energije od ovih hranljivih sastojaka biljka izgrađuje svoje organe i obrazuje plodove radi kojih je gajimo.
Sve materije koje biljka koristi za ishranu nazivamo hranljivim materijama, a pojedine hemijske elemente — hranljivim elementima. Svi hranljivi elementi nisu zastupljeni u podjednakim količinama, pa i njihov značaj za ishranu bilja nije podjednak. Zbog toga se govori o makroelementima i mikroelementima.
Elementi k-oji su glavni sastojci biljnog tela, a poreklom su iz vazduha (kao CO2) ili vode
- Ugljenik (C)
- Vodonik (H)
- Kiseonik (O)
PODELA HRANLJIVIH ELEMENATA
Grupa
MAKROELEMENTI
Elementi koji su biljci potrebni u velikim količinama, ali ih u zemljištu nema uvek u dovoljnim količinama, pa ih treba unositi u zemljište u vidu đubriva.
Elementi koji biljka takođe treba u većim količinama, ali ih zemljište ili đubriva kao sporedne sastojke sadrže u znatnim količinama.
Biljke ih trebaju u malim količinama, ali su neophodni u ishrani bilja i njihov nedostatak prouzrokuje smanjenje prinosa ili različita oboljenja kod stoke.
Elemenat
- Azot (N)
- Fosfor (P)
- Kalijum (K)
- Kalcijum (Ca)
- Magnezijum (Mg)
- Sumpor (S)
- Gvožđe (Fe)
- Natrijum (Na)
- Hlor (Cl)
- Silicijum (Si)
- Bor (B)
- Mangan (Mn)
- Bakar (Cu)
- Cink (Zn)
- Molibden (Mo)
Da bi se biljka normalno razvijala i dala dobru žetvu, mora biti obezbeđena svim potrebnim hranljivim materijama. Zato poljoprivrednik mora znati šta biljci treba, pa i nedostaje u njenoj ishrani kako bi joj obezbedio sve potrebne uslove za njen razvitak.
2. Značaj pojedinih hranljivih materija u ishrani biljaka
AZOT. Elemenat azot je neophodan u ishrani biljaka, jer je sastavni deo različitih jedinjenja koja učestvuju u građi pojedinih biljnih organa, od kojih su najznačajnije belančevine. On ulazi u građu jednog vrlo važnog jedinjenja za biljke — hlorofila, od koga potiče zelena boja lišća i drugih delova biljaka. Zato biljke koje nisu dovoljno ishranjene azotom imaju svetlo zelenu boju. Ukoliko je nedostatak azota veliki, dolazi do izumiranja lišća, što izaziva smanjenje prinosa. Biljke koje su dobro snabdevene azotom brže rastu, a žita su sklona poleganju. Obilno ishranjene biljke azotom imaju dužu vegetaciju, a plodovi sporije sazrevaju. Iz ovoga proizilazi da azot ima znatnog uticaja na prinos, te da se ishrani biljaka ovim elementom mora posvetiti velika pažnja. Međutim, prevelike količine azota mogu da izazovu i štetne posledice: prevelika bujnost i poleganje, pogoršanje kvaliteta proizvoda, smanjena otpornost biljaka prema bolestima i dr. Ovo sve ukazuje na značaj pravilne ishrane biljaka azotom.
Za svoju ishranu biljke nalaze azot u zemljištu, dok samo jedan manji broj biljnih vrsta (iz porodice leptirnjača) može koristiti azot iz vazduha. Zbog toga, ukoliko zemljište ne obezbeđuje biljkama dovoljne količine azotne hrane, neophodno je to učiniti putem đubrenja azotnim đubrivima.
FOSFOR. Kao i azot, ovaj elemenat ulazi u građu velikog broja organskih jedinjenja koja predstavljaju osnovni sastojak žive materije. Naročito su zrnasti plodovi bogati fosforom. On ubrzava cvetanje 1 doprinosi ranijem sazrevanju plodova. Žitarice u početku svog razvoja ako nemaju dovoljno fosfora imaju sivo zeleno lišće koje je usko i stoji uspravno. Kasnije se boja menja u crveno-violetnu. Zrno se slabo razvija i ostaje šturo. Pri dovoljnoj ishrani fosforom zrna žitarica su jedra, visoke hektolitarske težine i dobre klijavosti. Fosfor utiče i na razvoj slame i ista je otpornija na poleganje i bolesti. Kod šećerne repe fosfor povećava količinu šećera, a kod krompira sadržaj skroba.
Izvor fosfora za biljke je zemljište. U njemu se on nalazi u obliku različitih jedinjenja od kojih su neka teže rastvorljiva te ga biljke ne mogu koristiti. Otuda je čest slučaj da je potrebno dodavati zemljištu fosfor u vidu veštačkih đubriva.
KALIJUM. I ovo je važan elemenat u ishrani biljaka. On je najviše zastupljen u mladim biljnim delovima, odnosno gde se odvijaju procesi rasta. Kalijum učestvuje u stvaranju šećera i belančevina. Naročito je zapaženo njegovo delovanje na primanje vode a smanjenje transpiracije. Otuda biljke koje su dobro snabdevene kalijumom bolje podnose sušu. Nedostatak kalijuma najbolje se zapaža na lišću. Vrhovi i ivice lišća najpre postaju žuto-zelene boje, a kasnije mrke ili purpurne i izumiru. Dobra ishrana kalijumom se naročito ispoljava na kvalitet proizvoda. Kod šećerne repe, grožđa i voća povećava se sadržaj šećera. Plodovi voća imaju lepšu boju i bolje se čuvaju. Zapažena je i veća otpornost biljaka prema bolestima.
Biljke se obezbeđuju kalijumom iz zemljišta, gde se on nalazi u obliku različitih jedinjenja. Kod nekih zemljišta količina pristupačnog kalijuma za biljke nije dovoljna te ga je potrebno dodavati u vidu đubriva.
KALCIJUM. Uloga ovog elementa u biljci je da neutrališe organske kiseline u biljnom tkivu. On takođe utiče na jačanje ćelijske opne. Kalcijuma ima najviše u listu, zatim stablu i korenu. Znaci nedostatka kalcijuma ogledaju se u naboranosti lišća. Ove pojave su češće kod mlađeg lišća. Višak kalcijuma takođe negativno utiče na neke biljke. U ovom slučaju dolazi do pojave hloroze (žutica). Većina naših zemljišta ima dovoljno kalcijuma za ishranu bilja, te ga nije potrebno unositi u zemljište. Međutim, đubrenje kalcijumom se vrši radi smanjenja kiselosti zemljišta. Ova mera naziva se kalcifikacija,
MAGNEZIJUM. On je sastavni deo hlorofila i zbog toga ima važnu ulogu u ishrani biljaka. Njegov nedostatak se ispoljava na lišću koje ima svetlo-zelenu boju, a kasnije dolazi do njegovog sušenja. Nedostatak magnezijuma je ređa pojava, jer ga naša zemIjišta imaju u dovoljnim količinama. Izuzetno, na lakim i kiselim zemljištima može se javiti nedostatak magnezijuma, što se otklanja upotrebom đubriva koja sadrže magnezijum.
GVOŽĐE. Gvožđe je neophodno u stvaranju hlorofila, te je zato njime bogato zeleno lišće. Iako u zemljištu ima dovoljno gvožđa, njegov nedostatak u ishrani bilja nije redak slučaj. To se naročito događa kod zemljišta koja su bogata u kalcijumu (pojava hloroze). Nedostatak gvožđa se otklanja prskanjem odgovarajućim preparatima gvožđa.
BOR. Iako ga biljke koriste u malim količinama, njegov nedostatak može dovesti do nepovoljnih posledica u porastu i razvoju biljaka. Nedostatak bora usporava cvetanje i smanjuje oplodnju. Kod šećerne repe dolazi do truleži srca korena. Zbog toga se kod ove kulture koriste borna đubriva odnosno upotrebljava se bor sa drugim đubrivima.
MANGAN. Sadržaj mangana u biljkama je mali, ali je ipak ovaj elemenat neophodan za normalan rast biljaka. Nedostatak mangana se ispoljava u vidu hloroze (nervi lista su zeleni, a ostali deo lista je žuto-zelene boje). Posle određenog vremena na nekim mestima lista dolazi do izumiranja tkiva. Nedostatak mangana nije raširena pojava kod naših zemljišta. Međutim, neki usevi zahtevaju veće količine mangana, pa ga treba dodavati sa ostalim đubrivima.
BAKAR. Sastavni je deo fermenata koji učestvuju u redukciono-oksidacionim procesima u biljci. Utiče na stvaranje hlorofila. Najviše ga ima u hloroplastima lista, pa ima uticaja na fotosintezu. Nedostatak bakra ispoljava se u vidu hloroze lišća. Naročito su izrazite manifestacije nedostatka kod pšenice: beli vrhovi lišća, beli klasovi i sl. Otklanjanje nedostatka vrši se đubrenjem jedinjenjima bakra, ili kao dodatak čvrstim đubrivima ili prskanjem lišća rastvorom bakarnih jedinjenja.
CINK. Cink je značajan za sintezu auksina iz aminokiseline triptofana. Sastavni je deo do fermenata karbonhidraze koji katalizuje razlaganje ugljene kiseline u vodu i ugljenđioksid. Karakteristične pojave pri nedostatku cinka su: patuljast rast biljaka, skraćenje internodija. Vršni listovi kod voćaka dobijaju izgled rozete, kod kukuruza je karakteristična pojava belog lista. Dodavanje cinka u zemljište ili rastvorom preko lista otklanja se nedostatak ovog mikroelementa.
MOLIBDEN. Prvenstvena uloga molibdena je u transformaciji azotnih jedinjenja, jer učestvuje u građi odgovarajućih fermenata. Naročito je značajan u ishrani leguminoznih biljaka, pošto utiče na fiksaciju atmosferskog azota. Otuda ga najviše i ima u kvržicama leguminoza. Nedostatak molibdena osobito se manifestuje kod lucerke i crvenog patliđžana. Nedostatak se ispoljava u vidu šarene hloroze, oštećenja ivica lista, a kasnije nekroza. Za intervencije se koriste rastvorljive soli molibdena, amonijum ili natri j ummolibdat.
3. Usvajanje hranljivih materija preko lista
Teorijske osnove
Poznate su brojne mere zaštite bilja na bazi usvajanja materija od strane lista. Delovanje sistemičnih preparata se praktično postiže usvajanjem aktivnih materija od strane gornjih delova biljke. Sa istom sigurnošću se usvajaju i hranljive materije iz hranljivih rastvora od strane lišća. Đubrenje preko iista je brža i efikasnija metoda za otklanjanje nedostataka pojedinih hranljivih elemenata.
Ranije rasprostranjeno mišljenje da se samo azot može primeniti preko lista je bilo korigovano. Utvrđeno je da čitav niz elemenata može biti asimiliran preko lista.
Đubrenje preko lista uspešno se može obaviti sa sledećim mikro i mikroelementima.
AZOT. Veći broj azotnih jedinjenja pogodan je za ovu svrhu. Od posebnog dejstva su: kalijumnitrat, amonijumnitrat i karbamid.
FOSFOR: Najbolje delovanje imaju sleđeća jedinjenja: primarni magnezijum, amonijum — i kalijumfosfat.
KALIJUM: Naročito su pogodna jedinjenja kalijuma: kalijumnitrat, kaldjumsulfat 1 kalijumhlorid.
MAGNEZIJUM: Utvrđeno je dobro delovanje u otklanjanju nedostatka ovog elementa sledećih jedinjenja: magnezijumnitrat, magnezijumhlorid d magnezijumsulfat.
KALCIJUM: Dobro je poznato usvajanje kalcijuma iz kalcijumhlorida i kalcijumnitrata i njihova upotreba u otklanjanju fizioloških obolenja u povrtarstvu i voćarstvu.
GVOŽĐE: Pošto je usvajanje ovog elementa iz neorganskih soli dosta ustrojeno, primenom njegovih čelata otklanja se ovaj neđostatak.
MANGAN: Sa sigurnošću se otklanja nedostatak mangana prskanjem lišća rastvorom mangansulfata.
BOR: Dobro poznata trulež srca šećerne repe, naročito na zemljištima alkalne reakcije, eliminisanje sa đubrivom preko lista rastvorljivim jedinjenjima bora (boraks, borna kiselina).
BAKAR: Na nekim zemljištima nedostatak bakra je redovna pojava i u tim prilikama prskanje mangansulfatom je postala rutinska mera.
CINK: Sa uspehom se može i ovaj elemenat primeniti preko lista, koristeći se rastvorom cinksulfata.
Nesporna je mogućnost primene preko lista žica hranljivih materija. Međutim, postoje određene razlike u brzini njihovog usvajanja, kao i uticaja spoljne sredine na ovaj proces.
Brzina absorpcije hranljivih elemenata pri unošenju preko lista
- Hranljivi elementi Vrsta biljke
Azot (kao karbamid)
— Kukuruz, paradaiz krastavac
— Krompir
— Duvan
— Jabuke
Fosfor
— Citrusi
— Jabuka
— Pasulj
Kalijum
— Pasulj
Kalcijum
— Pasulj - Hranljivi elementi
Vreme potrebno za 50% absorpcije
Azot (kao karbamid)
1—6 časova
12—24 časova
24—36 časova
1—4 časova
Fosfor
1—2 časova
7—11 dana
6 dana
Kalijum
1—4 dana
Kalcijum
4 dana
Poznate su i razlike u pokretljivosti pojedinih elemenata primenjenih preko lista, što svakako ima značaja za praksu đubrenjem preko lista
Pokretljivost pojedinih hranljivih elemenata pri unošenju preko lista
- Vrlo pokretan
Azot
Kalijum
Natrijum - Pokretan
Fosfor
Hlor
Sumpor - Delimično pokr.
Cink
Bakar
Mangan
Gvožđe
Molibden - Nepokretan
Bor
Magnazijum
Kalcijum
4. Fiziološki aktivne materije
Čitav niz materija u biljnom organizmu od uticaja je na promet materija u njoj, a samim tim i na njen porast i razviće. Sve one imaju zajednički naziv fiziološki aktivne materije. Uobičajena je njihova podela na: vitamine, fermente, alkaloide i hormone (biljne).
Vitamini su jedinjenja koja se sintetišu u biljkama. Smatra se da je njihova katalitička uloga u fiziološkim procesima. Dele se na one koji su rastvorljivi u mastima i vodi. Grupu vitamina rastvorljivih u mastima sačinjavaju: A, D, E i K. Rastvorljivi u vodi su iz grupe B, C i H.
Fermenti (encimi) su katalizatori koji katalizuju reakcije u protoplazmi. Oni vrše specifičnu katalizu (određene procese). Fermenti se nalaze u protoplazmi u rastvoru ili adsorbovani na određenim česticama. Prema vrsti reakcije koju katalizuju fermente delimo na sledeće klase: oksidoreduktaze, transferaze, hidrolaze, lijaze, izomeraze i legaze.
Alkaloidi su heterociklična jedinjenja baznih osobina i imaju izražena fiziološka delovanja. Ove supstance koriste se od strane ljudi, kao što su alkaloidi čaja, kafe, maka, duvana i dr. Velike količine alkaloida deluju otrovno.
Hormoni su specifične materije koje utiču na porast biljaka. Utvrđeno je da one u svojoj strukturnoj građi imaju aromatično jezgro, bočni lanac sa kiselinskom grupom, a između jezgra i lanca postoji određeni prostorni ođnos. Hormoni porasta đele se na sledeće grupe: auksini (heteroauksini), giberelini i kinini.
Iz grupe auksina najrasprostranjenije jedinjenje u biljci je indolsirćetna kiselina. Konstatovana je određena zavisnost između rastenja i sadržaja auksina u biljci. Sinteza indolsirćetne kiseline u biljnom tkivu povezana je sa prisustvom aminokiseline triptofan.
Iz gljiva Giberella fujikuroi izolovane su supstance koje deluju na porast biljaka i nazvane su giberelini. Njihovo stimulativno dejstvo ogleda se u podsticaju deobe ćelija. Razlika između auksina i giberelina je u tome, što giberelin može da stimuliše porast patuljastih biljaka, a auksin da ukoči njihovo rastenje. Specifično đejstvo giberelina je u tome što može da stimuliše cvetanje.
Kinini, koji se nazivaju i kinetini, podstiču deobu ćelija. Svi stimulatori ispoljavaju svoje dejstvo u malim koncentracijama. Tako na primer, uticaj heteroauksina na ubrzavanje porasta korena ispoljava se u razblaženjima 1:10.000 do 1:100.000.
Pored prirodnih postoje i sintetički proizvodi koji imaju stimulativno dejstvo na porast biljaka (2—4 dihlorfenoksisirćeta kiselina, 2—3—5 trijodbenzoeva kiselina i dr.).
Poznate su supstance čije delovanje izaziva usporeli porast biljaka, pa čak i njihovo uginuće. Prve se nazivaju inhibitori porasta a druge herbicidi, jer se koriste za uništavanje korova. To su uglavnom sintetički proizvodi i primenjuju se u poljoprivrednoj proizvodnji.
Vrlo raširen proizvod sa inhibitornim dejstvom je hlorholinhlorid, popularno nazvan CCC. Koristi se kod pšenice za sprečavanje poleganja (skraćuje stablo), skraćenje porasta lastara kod vinove loze i sl.
Sintetički regulatori porasta mogu se upotrebiti u takvim koncentracijama da bitnije utiču na promenu fizioloških procesa, što dovodi i do uginjavanja biljaka. U ovom slučaju se govori o herbicidima. Pošto je dejstvo ovih materija selektivno, pa se njihovim pogodnim izborom postiže uništavanje nepoželjnih biljnih vrsta (korova), a kultume biljke se razvijaju normalno.
Danas je poznat širok spektar jedinjenja sa herbicidnim dejstvom koji se razlikuju po svom fiziološkom dejstvu na biljku, selektivnosti, što je omogućilo njihovu široku primenu u poljoprivrednoj proizvodnji.
5. Zašto je potrebno đubrenje veštačkim đubrivima
Pošto useve gajimo iz godine u godinu na istom zemljištu, a znamo da se biljka iz zemljišta snabdeva određenim elementima, žetvom se iznose određene količine ovih materija. Pošto zemljište, odnosno njegov oranični sloj, iz kojeg biljke uglavnom uzimaju hranljive materije, raspolaže određenom zalihom ovih materija, sasvim je razumljivo što se ta zaliha smanjuje.
U narednim tabelama navode se podaci o iznošenju makro i mikroelemenata sa žetvom u jednoj godini.
Iznošenje hranljivih elemenata žetvom
- Kultura Prinos 1 mc iznosi kg (sa sporednim proiz.) N
Pšenica 2,70
R a ž 2,32
Ječam 2,00
Ovas 2,97
Kukuruz 3,00
Šećerna repa 0,40
Krompir 0,50
Soja* 6,30
Duvan 6,50
Lucerka* 2,80
Crv. detelina* 2,43
Livada 1,70
Pašnjak 1,40
Vinova loza 0,80
Voće koštičavo 0,40
Voće jabučasto 0,20 - Kultura Prinos 1 mc iznosi kg (sa sporednim proiz.) P2O5
Pšenica 1,35
R a ž 1,32
Ječam 0,90
Ovas 1,25
Kukuruz 1,35
Šećerna repa 0,15
Krompir 0,20
Soja* 1,50
Duvan 2,00
Lucerka* 0,70
Crv. detelina* 0,62
Livada 0,80
Pašnjak 0,50
Vinova loza 0,30
Voće koštičavo 0,15
Voće jabučasto 0,10 - Kultura Prinos 1 mc iznosi kg (sa sporednim proiz.) K2O
Pšenica 2,00
R a ž 2,64
Ječam 2,61
Ovas 3,03
Kukuruz 3,10
Šećerna repa 0,55
Krompir 0,85
Soja* 1,80
Duvan 14,00
Lucerka* 1,95
Crv. detelina* 2,12
Livada 1,90
Pašnjak 1,50
Vinova loza 1,00
Voće koštičavo 0,55
Voće jabučasto 0,30 - Kultura Prinos 1 mc iznosi kg (sa sporednim proiz.) CaO
Pšenica 0,60
R a ž 0,62
Ječam 0,95
Ovas 0,59
Kukuruz 0,58
Šećerna repa 0,15
Krompir 0,50
Soja* 2,80
Duvan 7,55
Lucerka* 3,00
Crv. detelina* 2,50
Livada 0,95
Pašnjak 0,70
Vinova loza 0,65
Voće koštičavo 0,55
Voće jabučasto 0,45 - Kultura Prinos 1 mc iznosi kg (sa sporednim proiz.) MgO
Pšenica 0,40
R a ž 0,43
Ječam 0,33
Ovas 0,37
Kukuruz 0,75
Šećerna repa 0,17
Krompir 0,12
Soja* 0,60
Duvan 1,70
Lucerka* 0,30
Crv. detelina* 0,60
Livada 0,40
Pašnjak 0,30
Vinova loza —
Voće koštičavo —
Voće jabučasto —
* Deo azota potiče iz vazduha i iskorišćen simbiioznom fiksacijom.
Količina hranljivih materija koje povrće iznese iz zemljišta za 100 kg proizvoda
- Usev N
B o b 2,80
Boranija 0,65
Grašak 1,25
Dinja 0,15
Endivija 0,30
Karfiol 0,40
Keleraba 0,50
Kelj 1,00
Kupus 0,36
Krastavci 0,17
Luk crni 0,30
Luk beli 0,40
Luk prazi 0,28
Mrkva 0,31 - Usev P2O5
B o b 0,48
Boranija 0,20
Grašak 0,45
Dinja 0,31
Endivija 0,08
Karfiol 0,16
Keleraba 0,40
Kelj 0,34
Kupus 0,13
Krastavci 0,13
Luk crni 0,13
Luk beli 0,12
Luk prazi 0,12
Mrkva 0,14 - Usev K2o
B o b 1,04
Boranija 0,55
Grašak 0,80
Dinja 1,56
Endivija 0,66
Karfiol 0,50
Keleraba 0,80
Kelj 1,12
Kupus 0,50
Krastavci 0,27
Luk crni 0,40
Luk beli 0,30
Luk prazi 0,33
Mrkva 0,50 - Usev N
Paprika 1,35
Patl. crveni 0,27
Patl. plavi 0,27
Paštrnak 0,60
Peršun 0,33
Rabarbara 0,26
Rotkva 0,60
Rotkvica 0,50
Salata 0,20
Spanać 0,50
Tikvica 0,15
Cvekla 0,16
Celer 0,60
Špargla 1,20 - Usev P2O5
Paprika 0,25
Patl. crveni 0,06
Patl. plavi 0,06
Paštrnak 0,38
Peršun 0,17
Rabarbara 0,10
Rotkva 0,30
Rotkvica 0,20
Salata 0,10
Spanać 0,17
Tikvica 0,16
Cvekla 0,20
Celer 0,25
Špargla 0,31 - Usev K2o
Paprika 1,41
Patl. crveni 0,37
Patl. plavi 0,37
Paštrnak 1,25
Peršun 0,53
Rabarbara 0,60
Rotkva 0,50
Rotkvica 0,51
Salata 0,54
Spanać 0,28
Tikvica 0,16
Cvekla 0,50
Celer 1,00
Špargla 1,00
IZNOSENJE mikroelemenata žetvom
Za prosečne prinose u g/ha
- Kultura B
Žita 50—70
Šećerna repa 300—500
Krompir 50—70
Crvena detelina 200—300
Lucerka 500—700
Livade 70—90
Pašnjaci 80—100 - Kultura Mn
Žita 350—450
Šećerna repa 300—500
Krompir 120—160
Crvena detelina 300—400
Lucerka 400—500
Livade 250—360
Pašnjaci 350—400 - Kultura Zn
Žita 50—70
Šećerna repa 80—120
Krompir 40—60
Crvena detelina 70—90
Lucerka 70—90
Livade 30—60
Pašnjaci 50—70
Iz sledećeg primera jasno se vidi koliko se žetvom iznosi azota, fosfora i kalijuma sa jedne njive u trogodišnjoj plodosmeni.
Iznosenje hranljivih materija u trogodisnjoj plodosmeni
- Useva Azota kg/ha
Pšenica: –
25 mc/ha zrna-srednji 67
40 mc/ha zrna-visoki (108)
Šećerna repa: –
300 mc/ha korena-srednji 120
450 mc/ha korena-visoki (180)
Kukuruz: –
35 mc/ha zrna-srednji 105
60 mc/ha zrna-visoki (180)
Ukupno za 3 godine: –
srednji 292
visoki (468) - Useva Fosfora kg/ha
Pšenica: –
25 mc/ha zrna-srednji 34
40 mc/ha zrna-visoki (54)
Šećerna repa: –
300 mc/ha korena-srednji 45
450 mc/ha korena-visoki (67)
Kukuruz: –
35 mc/ha zrna-srednji 48
60 mc/ha zrna-visoki (81)
Ukupno za 3 godine: –
srednji 127
visoki (202) - Useva Kalijuma kg/ha
Pšenica: –
25 mc/ha zrna-srednji 50
40 mc/ha zrna-visoki (80)
Šećerna repa: –
300 mc/ha korena-srednji 165
450 mc/ha korena-visoki (247)
Kukuruz: –
35 mc/ha zrna-srednji 110
60 mc/ha zrna-visoki (186)
Ukupno za 3 godine: –
srednji 325
visoki (514)
Ako imamo u vidu da se samo deo ovih količina vraća zemljištu stajskim đubrivom, onda se sa sigurnošću može reći da se zalihe hranljivih materija stalno smanjuju. U našem primeru može se tokom tri godine izvršiti jedno đubrenje stajskim đubrivom (200 mc/ha), pa da se na taj način u zemljište unose 100 kg azota, 50 kg fosfora i 90 kg kalijuma. To znači da je zemljište u trogodišnjem periodu osiromašeno za 192 kg azota, 77 kg fosfora i 235 kg kalijuma, za srednji prinos odnosno, 368 kg azota, 152 kg fosfora i 424 kg kalijuma za visoke prinose. A to, svakako znači da se pri ovakvom načinu iskorišćavanja zemljišta ne može računati s dobrom žetvom. Naprotiv, može samo doći do opadanja prinosa.
Da bismo stalno dobijali dobre prinose ili ih, pak, i povećavali, neophodno je u zemljište unositi veće količine hranljivih materija od onih koje se dobijaju upotrebom stajskog đubriva. A to možemo postići upotrebom veštačkih đubriva. Zato se u naprednoj poIjoprivredi ne može govoriti o tome da li treba đubriti stajskim ili veštačkim đubrivom, nego i stajskim i veštačkim.
II. Đubriva i utvrđivanje potreba u đubrenju
1. Podela (klasifikacija) đubriva
Podela đubriva je konvencionalna i može se vršiti sa više stanovišta: poreklu, sastavu, osobinama, načinu delovanja i dr. Najopštija podela može se izvršiti na osnovi porekla materije koja se koristi kao đubrivo. U ovom smislu uobičajena je sledeća podela đubriva:
— organska,
— mineralna,
— organo-mineralna i
— bakterijalna
Prema sastavu, odnosno sadržaju hranljivih elemenata razlikuju se sledeće grupe đubriva:
— azotna,
— fosforna,
— kalijeva,
— kalcijeva,
— magnezijeva,
— sumporna i
— mikrođubriva
U zavisnosti od broja hranljivih materija koje sadrži neko đubrivo, ona se mogu podeliti na:
— jedinačna (ako sadrži samo jedan hranljivi elemenat) i
— složena (ako sadrži dva ili više hranljivih elemenata)
— Navodi se i dalja podela složenih đubriva i to na:
— Mešana (ako se dobijaju mehaničkim mešanjem jedinačnih đubriva) i
— kompleksna (u kojima su dva ili više hranljivih elemenata vezani hemijskim putem).
U novije vreme đubriva se dele i prema agregatnom stanju na:
— čvrsta i
— tečna
Prema načinu delovanja razlikuju se đubriva, u zavisnosti od brzine dejstva na:
— đubriva sa brzim dejstvom i
— đubriva sa usporenim (produžnim) dejstvom;
ili pak prema uticaju na reakciju zemljišta na:
— fiziološki kisela,
— fiziološki alkalna i
— fiziološki neutralna.
2. Organska đubriva
2.1. Stajsko đubrivo
Stajsko đubrivo predstavlja smešu čvrstih i tečnih ekskremenata domaćih životinja i prostirke. Sastav i kvalitet stajskog đubriva zavisi od više činjenica: sastava stočne hrane i prostirke, načina pripremanja i čuvanja i dr.