Reklama

Naučnici i stručnjaci o medu i drugim pčelinjim proizvodima

AVICENA: „Med okrepljuje dušu, uliva vedrinu, pomaže varenju, olakšava iskašljavanje sluzi, otvara apetit, čuva mladost, obnavlja pamćenje, izoštrava um“.

BOM dr E. (dečiji lekar): „Deci treba redovno davati med, naročito za doručak, uz mleko i hleb“.

BORIĆ dr Dušan: „Naučne tekovine našeg doba i dostignuća u nauci o ishrani, pokazuju da pčelinji med u velikoj meri doprinosi obnavljanju metaboličkih procesa u našem organizmu“.

VORONOV dr S. (Rusija): „Čovečiji život bi mogao da se produži kada bismo beli fabrički šećer zamenili medom, a beli hleb crnim, u kojem ima i mekinja“.

GLAS Džastin (Engleska): „Med je odlična preventiva protiv mnogih bolesti, a mnoge i leči i produžava život“.

DIMITROV G. i PEJČEV P. (Bugarska): „Matični mleč pokazuje stimulirajuće dejstvo na ljudski organizam, a posebno blagotvorno deluje na bolesnike u stanju rekovalescencije“.

JANKOVIĆ dr Aleksandar: „Greše oni koji misle da su minerali i vitamini u medu procentualno beznačajni da bi vidnije uticali na čovečiji organizam, jer je za fiziološku ravnotežu potrebna veoma mala količina tih sastojaka, a oni se nalaze u medu“.

JEVTIĆ Tihomir: „Med je bezmalo jedina potpuno prirodna hrana koja se troši u stanju u kakvom je proizvedena. To je velika prednost, jer prehrambeni proizvodi preradom, doradom. konzervisanjem i drugim manipulacijama gube od svoje vrednosti. Upotrebom meda, mladi organizam se izvanredno lepo i skladno razvija, premoreni osvežava, stari okrepljuje, a bolesni leči“.

JOJRIŠ dr N. (Rusija): „Pčele – krilati farmaceuti proizvode nešto što ni hemičari, ni tehnolozi, niti iko drugi još uvek nije u stanju da stvori bez njihove pomoći. U svojoj živoj laboratoriji pčele stvaraju proizvode koji poseduju gotovo čudesne osobine“.

KEMERER dr A. (SAD): „U medu se nalazi i element razvoja – rastenja, koji još nije tačno lociran. Ogledi u laboratoriji dokazali su da kada se hrani pacova doda nešto meda, oni brže rastu od onih u čijoj hrani nema meda“.

KLEMENS dr Feliks (Australija): „Činjenica da matica živi 6 godina, pčela radilica u najpovoljnijem slučaju 6 meseci, a leti samo 6 nedelja, navodi na zaključak da se u matičnom mleču nalaze izvesne materije koje bi mogle, možda, da imaju veze sa dugovečnošću“.

MENJŠIKOV dr F. (Rusija): „Med je materija koja se lako razlaže u crevima. Dospevši u jetru, on se pretvara u glikogen. A tamo gde ima dovoljno glikogena, nije moguća masna degeneracija jetre“.

MRAZ dr Čarls (SAD): „Ja smatram da pčelinji otrov predstavlja jedan od najefikasnijih imunoloških agenasa izrađenih u laboratoriji medonosne pčele“.

PELAGIĆ Vasa: “Med oživljava ceo organizam zato što prelazi u krv 1 budi na rad krvna zrnca, bez kojih nema života i zdravlja.”

POPESKOVIĆ dr D.: „Bilo bi dobro da ljudi znaju kakve sve prednosti u hrani ima pčelinji med, naročito zbog njegovih specifičnih i veoma dobro kombinovanih komponenata, posebno kada je reč o šećerima – glukozi i fruktozi, a i o čitavom nizu mineralnih i drugih biološki aktivnih materija“.

SOLDATOVIĆ dr Milan: „Med pripada grupi vrlo važnih (i sa terapeutskog i sa dijetetskog stanovišta) namirnica za ljudsku ishranu … Pogrešno je shvatanje da se med uzima samo kao lek, kada se ljudi smatraju bolesnim. Naprotiv, med treba koristiti prvenstveno u profilaktičke – zaštitne svrhe, a potom i kao lek“.

STANKOVIĆ dr Dušan: „Med ima dvojako dejstvo na čovekov orgamzam: dijetopro- filaktičko i dijetoterapeutsko. Svojim šećenma i zaštitnim materijama okrepljuje, zaceljuje, doprinosi bržem ozdravIjenju, a neposredno utiče i na izlečenje niza bolesti“.

TOBARŠEV dr V. (Rusija): „Stručni i naučni radnici koji redovno uzimaju med ulaze u opasno životno doba Iscrpljenosti (profesionalna oboljenja) 8 do 10 godina docnije nego oni koji nisu uzimali med“.

TUREL J. M. (Engleska): „Superiornost propolisa sastoji se u tome što nije škodljiv ni za koji deo čovekovog organizma i može se upotrebljavati samostalno ili istovremeno sa ostalim lekovima“.

HARNAŽ dr Većeslav (Rumunija): „Postoje mnogobrojni dokazi u narodnoj literaturu o značaju pčelinjih proizvoda u lečenju i održavanju čovekovog zdravlja. Današnja nauka i tehnika potvrdile su taj značaj i otvoren je širok domen njihovog korišćenja u lekovite svrhe… Ubeđen sam da će pčelinji proizvodi, danas kada vodimo računa o obogaćenju ishrane čoveka i očuvanju njegovog zdravlja, dobijati sve značajnije mesto“.

CAJS dr H. (Austrija): „Med ublažava bol, ubrzava ozdravljenje i ubija opasne klice u ranama“.

CANDER dr Enoh (Nemačka): „Priroda nam je u pčelinjem medu dala jedan od svojih najdragocenijih proizvoda“.

ČIRMARIK dr Jozev (Slovačka): „Apiterapija ima značaj u životu čoveka pre svega zbog toga što svi pčelinji proizvodi sadrže mnogo prirodnih hemijskih sastojaka, od kojih neki još nisu proučeni.“

DŽERVIS S. D. (SAD): „Jeste li zainteresovani za dobrobit vašeg srca i krvnih sudova? Da li pokušavate da regulišete krvni pritisak koji je suviše visok, ili da pomognete srcu? Da li vam srce nepravilno kuca pri radu? Ako je tako, onda vas mora interesovati 1 pčelinji med. Med svojim pozitivnim delovanjem svakome olakšava starost“.

ŠOVEN dr Remi (Francuska): „Čovek našeg doba uznemiren je što u medicini susreće sve rasprostranjeniju upotrebu sintetičkih lekova. Neka nejasna želja tera ga da se vrati upotrebi prirodnih lekovitih supstanci, koje se oduvek nalaze u biljkama, a posebno u pčelinjoj košnici. Veliki broj proizvoda koji se dobijaju iz košnice, kao što su med, polen, propolis, mleč imaju veoma interesantna terapeutska svojstva – dejstva i mogu znatno da doprinesu čovekovom zdravlju, odvojeno ili u kombinaciji sa sintetičkim supstancama“.

U najstarijem spomeniku indijske medicine – „Knjiga života“ piše: „Život čoveka se može produžiti pomoću eliksira u čiji sastav ulaze MED i MLEKO“.

Sadržaj

NAUČNICI I STRUČNJACI O PČELINJIM PROIZVODIMA

I MED

Najprirodnija hrana i lek
OSNOVNA ZNANJA O MEDU
• Šta je med?
• Sastav meda
• Vrste meda
• Sorte meda i njihove karakteristike
• Osobine meda – cvetnog i medljikovca
• Hranljiva i lekovita vrednost meda
• Nabavka i provera čistoće meda
• Čuvanje meda
UPOTREBA MEDA U LEČENJU – RECEPTURA

II POLEN

Iskra života i zdravlja
OSNOVNA ZNANJA O POLENU
• Šta je polen?
• Sastav polena
• Osobine polena
• Hranljiva i lekovita svojstva
• Upotreba polena
• Čuvanje polena
UPOTREBA POLENA U LEČENJU – RECEPTURA

III PROPOLIS

Prirodni antibiotik
OSNOVNA ZNANJA O PROPOLISU
• Šta je propolis?
• Sastav propolisa
• Osobine propolisa
• Lekovitost propolisa
• Čuvanje propolisa i priprema za upotrebu
UPOTREBA PROPOLISA U LEČENJU – RECEPTURA

IV MLEČ

Produžetak života
OSNOVNA ZNANJA O MLEČU
• Šta je mleč?
• Sastav mleča
• Osobine mleča
• Lekovitost mleča
• Čuvanje i upotreba
• Način uzimanja i doze
UPOTREBA MLEČA U LEČENJU – RECEPTURA

V VOSAK

Univerzalna primena
OSNOVNA ZNANJA O VOSKU
• Šta je vosak?
• Sastav voska
• Vrste voska
• Osobine voska
• Prepoznavanje prirodnog voska
• Čuvanje voska
• Upotreba voska
• Priprema voska za terapiju
UPOTREBA VOSKA U LEČENJU – RECEPTURA

VI PČELINJI OTROV

Mnogostrani lek
OSNOVNA ZNANJA O PČELINJEM OTROVU- APITOKSINU
• Šta je pčelinji otrov?
• Sastav pčelinjeg otrova
• Osobine pčelinjeg otrova
• Lekovitost i primena pčelinjeg otrova
UPOTREBA PČELINJEG OTROVA U LEČENJU- RECEPTURA

VII REGISTAR oboljenja

Kratak opis i simptomi
AZBUČNIK – registar oboljenja

VII DIJETA

Ishrana u toku lečenja
ISHRANA U TOK LEČENJA-DIJETALNA ISHRANA
• Arterioskleroza i povišen krvni pritisak
• Astma – zaduh, sipnja
• Belančevine u mokraći
• Bronhitis
• Bore na licu
• Bubrežna oboljenja
• Glavobolja, migrena, nesanica, nervoza
• Depresija. umor, holesterol
• Dizenterija, srdobolja.
• Zatvor- opstipacija
• Želudac – povećana kiselina
• Želudac – razna oboljenja
• Žutica
• Jetra – akutna upala
• Jetra – hronična upala
• Kamenac u žučnoj kesi
• Kosa – ispadanje, otpadanje
• Maligna oboljenja
• Malokrvnost – anemija
• Mršavljenje – skidanje telesne težine
• Neuroze
• Pluća – upala
• Pluća – upala maramice
• Pluća – tuberkuloza
• Proliv – dijareja
• Prostata
• Reumatična oboljenja
• Srce – povišen krvni pritisak
• Srce – aritmija
• Srce – hronično zapaljenje arterija
• Srce – sniženi krvni pritisak
• Srce – tromboza arterija
• Srčana oboljenja uopšte
• Šarlah
• Šećerna bolest- dijabetes
• Šuljevi – hemoroidi

IX MED U ISHRANI

Med u ishrani ipredohrani
UPOTREBA MEDA U ISHRANI I PREDOHRANI
• Dnevne doze meda i način korišćenja
• Specifičnosti upotrebe
PRIPREMA PROIZVODA SA MEDOM U DOMAĆINSTVU
• Voćni napici i čajevi sa medom
• Kompoti, džemovi i slatka sa medom
• Kolači sa medom
• Slatka jela sa medom
• Medovina, hidromel i kvas
AZBUČNIK – REGISTAR OBOLJENJA

X LITERATURA

Najprirodnija hrana i lek

Med je istovremeno hrana, stimulativno sredstvo i lek.

Njegovu vrednost ljudi su poznavali još pre više hiljada godina. Pominje se i u Bibliji. Jevrejski car Solomon više puta savetuje sina: „Sine, jedi med jer je zdrav, a i slatko medno saće je po tvom ukusu.“ Stari Grci su isticali med kao hranu, a znali su i za njegova lekovita svojstva. Verovalo se da bogovi na Olimpu piju ambroziju, piće u kome je glavni sastojak med. U Kuranu se navodi: „Jedite med pa ćete ozdraviti“. Čuveni lekar Avicena preporučivao je med kao hranu i lek, jer održava zdravlje i produžava život. Stari Sloveni su proizvodili i pili medovinu. Hipokrat, Pitagora, Aristotel i Disokoroid su u svojim delima spominjali med kao dobar lek za obolele organe varenja, čireve, zagnojene rane i druga oboljenja. Na prelasku iz XIX u XX vek sve više je bilo podataka o medu kao hrani i leku. O tome se pisalo i govorilo. To je dovelo i do osnivanja svetskog udruženja pčelara – apimondije. Formulisani su i novi pojmovi: apipreventiva – sprečavanje i apiterapija – lečenje pojedinih oboljenja upotrebom meda i drugih pčelinjih proizvoda. Klinička terapija prvi put se javlja pre nešto više od sto godina. Dakle, danas, na pragu XXI veka, med više nije zagonetka, a naučno i u praksi je pokazano i dokazano da je postao nasušna potreba savremenog čoveka, od rođenja pa do završetka života. Sve u svemu, treba znati da med hrani, med snaži, med leči, med produžava život čoveka i čini ga lakšim i lepšim.

Osnovna znanja o medu

Šta je med

Med je slatka, gusto tečna, sirupasta ili kristalasta materija, bledožute do tamnomrke boje, specifičnog ukusa i mirisa, koju proizvode pčele medarice od nektara, cvetnog praha sakupljenog sa cvetova biljaka, od medne rose sa lišća četinara i listopadnog drveća ili od slatkih sokova plodova nekih biljaka.

Prema postojećim propisima naziv med može da nosi samo čist proizvod pčela. Ukoliko je proizveden od pčela prihranjivanih šećerom ili drugim slatkim materijama ne može se stavljati u promet kao prirodni med, već mora da nosi oznaku „šećerni med“. Karamelisani proizvodi slični medu. i med koji sadrži više od 22% vode ili 5% saharoze takođe treba da budu drugačije označeni.

Sastav meda

Prirodni pčelinji med prosečno sadrži: 20-21% vode, 75-80% šećera (uglavnom monosaharida – grožđanog šećera, glikoze i voćnog šećera, fruktoze 71-76%), a u manjoj meri i repin šećer, saharozu – do 4%, zatim nešećerne materije do 7,5%, pa mineralne materije, vitamine, fermente, azotne materije (belančevinaste i nebelančevinaste), organske, neorganske i vezane kiseline, alkaloide, mirisne i bojene materije.

Od vitamina u medu su najzastupljeniji vitamini: B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (pantotenska kiselina), Bc (folna kiselina), B6 (piridoksin), H (biotin), K (filohinon), C (askorbinska kiselina), E (tokoferol), karotin (provitamin A), PP (nikotinska kiselina) i dr.

Od mineralnih materija med sadrži baš one koje su neophodne za životne funkcije organizma (elemente i mikroelemente): aluminijum, bor, gvožđe, jod, kalijum, kalcijum, silicijum, magnezijum, mangan, bakar, nikl, kalaj, olovo, sumpor, hrom, cink i dr.

Od fermenata u medu se nalaze: dijastaza, invertaza, katalaza, piroksidaza, lipaza i dr.

Od kiselina u medu su posebno prisutne: mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i izvestan broj aminokiselina.

Vrste meda

Postoji više vrsta meda u zavisnosti od porekla osnovne supstance, geografskog porekla, načina dobijanja, medonosne paše, čistoće i sl. Postoje sledeće vrste meda:

– Po poreklu osnovne supstance: cvetni ili nektarski – dobijen od nektara raznih cvetonosnih biljaka, medljikovac – dobijen od medne rose (medljike) koja se povremeno javlja na lišćarima; četinarski – dobijen od lučevina četinara; voćni – dobijen od slatkih sokova plodova nekih biljaka.
– Po botaničkom poreklu med može biti: monoflorni, od nektara sakupljenog samo sa jedne biljne vrste (ili bar 70% sa jedne biljne vrste) i poliflorni (mešanac), ako potiče sa različitih medonosnih biljaka koje cvetaju istovremeno ili u različito vreme ah dugotrajno. U mešane medove spadaju: poljski, livadski i planinski med, što odmah govori i o njegovom geografskom poreklu.
– Po geografskom poreklu, kako je već navedeno, med može biti: poljski – potiče od cvetova (nektara) gorušice, grahovice, korova, lucerke i drugih biljaka u polju; livadski – potiče od raznih pretežno livadskih trava (detelina, klasaste trave, razhčak, žalfija i druge) i planinski ~ koji potiče od majčme dušice, divlje maline, nane, čubra i drugih plamnskih biljaka. Planinski obično ima tamniju boju, dok je livadski svetložut i sa sitnozrnastom kristalizacijom.
– Po načinu dobijanja i obliku u kome se javlja u prometu, postoji:

  • Med u saću, zatvorenom i nezaleženom,
  • Med samotok – dobijen iz saća isticanjem, oceđivanjem, bez mehaničke obrade pčelara,
  • Med presovani – dobijen vrcanjem nezaleženog saća pomoću centrifuge – vrcaljke, otuda i ime vrcani med,
  • Med gnječeni – dobijen hladnim gnječenjem nezaleženog saća,
  • Med topljeni – dobijen zagrevanjem do 40° drobljenog saća.
  • Topljeni i presovani med mogu se stavljati u promet samo pod oznakom iz koje se može videti način obrade.

– Po biljkama sa kojih je nektar sakupljen i med proizveden, med je razvrstan na sorte sa specifičnim karakteristikama.

Sorte meda i njihove karakteristike

  • Bagremov – gotovo bezbojan ili žućkastozelene nijanse, mirisa na bagremov cvet, retko kristališe, sadrži više voćnog nego grožđanog šećera. Deluje umirujuće.
  • Borov (četinarski) – tamnomrk, veoma gust, specifičnog mirisa, često zvan i „šumski med“, jer u najvećoj meri potiče od medljike. Deluje antiseptično i protiv zapaljenja disajnih organa i pluća.
  • Vrbov – bledožut, slabog mirisa i ukusa, brzo kristališe u zrnastu masu.
  • Voćni (od cvetova raznih voćnih vrsta) – blede boje, specifičnog mirisa i ukusa, brzo kristališe, a ako je od višnje ima miris na gorki badem.
  • Vresov – bledožut, slabog mirisa, kristalan, vrlo gust, lepi se za prste, aromatičan i izrazito sladak. Pomaže kod oboljenja jetre, poremećaja varenja i lučenja mokraće.
  • Vrištine – tamnožut, gust, kiselkasto sladak, mirisom podseća na karamel.